Mišo Bartulica iz Bolera za Telegraf rs: "Jelena" je pjesma o ostavljenoj djeci, ali nije moje lično iskustvo

Mišo Bartulica / Foto: Vanja Mrša

Termin "sarajevska pop-rok škola" označavao je sve ono što je vezano za popularnu muziku, a dolazilo je iz Sarajeva u periodu koji je obuhvatao nekih tridesetak godina, od početka šezdesetih do kraja osamdesetih. Pa iako sam termin nije mogao odrediti ništa bliže jer je obuhvatao žanrovski jako različite bendove, ipak su za tipične predstavnike te "škole" smatrani Indexi i Bijelo dugme, a kasnije i Plavi orkestar, Crvena jabuka, Merlin itd.

Preporučujemo

Osamdesetih godina stasala je generacija koja je sebe nazvala novi primitivci i koja je doživela veliku popularnost na jugoslovenskim prostorima, a oličena je u izvođačima kao što su Zabranjeno pušenje i Elvis J. Kurtović. U svemu tome postojale su i bendovi koji svakako jesu deo "sarajevske pop-rok škole", ali su donekle i njeni atipični predstavnici.

Jedan od takvih predstavnika svakako je i grupa Bolero. Zašto je to tako, u razgovoru koji sledi pokušao je da objasni osnivač i vođa grupe, Mišo Bartulica, a dotakli smo se i mnogo čega drugog - istine o nastanku pesme "Jelena" koja do danas ostaje najveći hit grupe, njihova dva albuma koja su otvorila mogućnost da grupa Bolero bude sledeća velika stvar koja je tih godina dolazila iz Sarajeva, ali i razlozima za prestanak rada, sudskom sporu sa Acom Lukasom i onom što bend trenutno radi.

• Rođen si u Livnu. Možeš li bar malo dočarati svoje odrastanje u tom gradu. Jesi li tu svirao u nekom bendu i slično?

Kao gimnazijalac svirao sam u bendu Čikma. Naravno, nije tu bilo nekakve scene, jer je Livno baš onako mali grad, ali svakako je bilo interesa za tu vrstu muzike, pa se svaku subotu i nedelju sviralo. Tada je u nekoliko tamošnjih škola bilo dosta učenika, što danas nažalost nije slučaj. Bio je to sasvim drugi ambijent, ljude je to interesovalo. Ono što bi prethodnog dana bilo u Njujorku ili Londonu, mi bi već sutradan imali ovde, nismo u tom smislu imali nikakva ograničenja i bili smo sa tom svjetskom scenom uvjek u toku. Čim neko nešto objavi negde u svijetu, ako nam se to dopadne, mi bi to odmah i svirali. Svašta smo skidali, bilo je tu i simfo i džez roka, tu nije bilo nikakvih ograničenja, u tom smislu svakako je to bilo zanimljivo vreme.

• Rekao si da je naziv grupe bio Čikma?

Da to je turcizam i znači slijepa ulica.

• Kada si inače počeo da sviraš gitaru?

Relativno kasno. Prvo sam malo svirao harmoniku i klavir, a gitaru sam tek sa šesnaest počeo svirati, znači nije to bilo u nekoj ranoj mladosti, tada sam već pošao u srednju školu.

Mišo Bartulica / Foto: Vanja Mrša

• Kada si došao u Sarajevo?

Na jesen '78. godine, tada sam upisao prvu godinu Filozofskog fakulteta.

• Grupu Bolero si osnovao kasnije?

Pa otprilike 1982. smo počeli sa svakodnevnim probama i to je trajalo do neke osamdeset pete-šeste, za to vreme prošlo je dosta muzičara kroz bend, četiri-pet godina je nastajao taj neki stil koji smo tražili i koji sam i ja tražio, dok nismo došli do nekog izraza kakav je bio na prvom albumu. Bilo je potrebno vreme da se pronađe taj model izražavanja i kako ono što imaš u glavi prenjeti vani, jer se događalo da ono što sviramo ne izgleda onako kako sam zamislio, pa potom se traži način kako da se to pretoči na pravi način u stvarnost.

• Da li je neko drugi od članova, koji će snimiti album "Na kraju slavlja" , imao možda muzičkog iskustva u nekim ranijim grupama?

Prošlo je dosta ljudi kroz bend. U početku ja sam bio basista, pa je tako bilo i kada smo došli na snimanje, ali sam na kraju pored basa odsvirao i deonice solo gitare. Na samom snimanju tu je bio bubnjar Zoran Grabovac Graba, klavijaturista Neško i Dino Lončić koji i sada sa mnom svira. Mustafa Čizmić je tek nakon snimanja albuma došao u bend na mesto basiste. Takođe, na samom snimanju učestvovali su i neki ljudi koji nisu bili članovi benda, kao što je Joško Vuinović koji je u to vreme svirao sa Nikšom Bratošem. On je inače iz Splita, ali je u Sarajevu završio Muzičku akademiju, on je takođe svirao klavijature na albumu, dakle ima dosta stvari koje nisu onakve kakve izgledaju na slikama.

• Album "Na kraju slavlja" Diskoton je objavio negde krajem '86. godine. Na njemu je devet kompozicija, ispod svake je potpisano tvoje ime, s tim što si za sedam kompozicija kompletan autor. Kada si počeo da pišeš te pesme, odnosno da li su one nastajale ranije, ili si ih pisao u Sarajevu, konkretno za taj LP?

Većina toga je nastala u Sarajevu. To što smo ranije radili još kao gimnazijalci, nije imalo puno veze sa stilom grupe Bolero, bilo je to nešto sasvim drugo. Što se albuma tiče, tu sam radio muziku, aranžmane i tekstove, s tim što sam sticajem okolnosti na drugom albumu bio i producent. Bio je dogovor da album "O Jesenjinu" producira Kornelije Kovač, međutim, ispostavilo se da je on u tom periodu bio zauzet, a direktor Diskotona Slobodan Vujović nije htio više čekati, pa sam na kraju ja preuzeo ulogu producenta i počeli smo snimati taj album. Sve je to bilo onako u hodu, takva vrsta promena, ali na kraju ispalo je dobro.

• Album "O Jesenjinu" objavljen je 1988. godine.

U januaru '88. započeli smo snimanje i ostali tri mjeseca u studiju.

• To je dosta zanimljiv album koji je zamišljen kao svojevrsni omaž slavnom pesniku. Kako si došao na tu ideju? I na tom LP-iju si kompletan autor na svim pesmama, izuzev na jednoj.

Pa čitao sam Jesenjina i on je, kako za mene i neke ljude oko mene, bio stvarno prevelik i jasno je da je te emocije i stihove donosio na neki poseban način, teško je to i objasniti. No treba da kažem da ja nisam "prečitavao" Jesenjina, nisam išao da tih nekih krajnjih granica, više sam čitao o njegovom životu i onome što je on bio privatno, znači onaj opus "Krčmarska Moskva" i slično.

Dakle, više sam obraćao pažnju na to, nego na neko iščitavanje pjesama, jer da sam tu učinio onda ne bih mogao napisati nešto svoje. On je toliko prejak i ako bi pokušao ući do kraja u sve to, ne bih više imao mjesta za svoje misli. Zbog toga sam strašno pazio da ne uđem previše u njegov opus jer onda ne bih mogao završiti album onako kako sam ga zamislio u svojoj glavi. Ja sam iz njegove pjesme "Pismo majci" koristio dve strofe za dvije različite pjesme na albumu. E sad, ljudi koji ne znaju previše Jesenjinov opus ne prepoznaju tu razliku i kada slušaju pjesmu misle da je sve Jesenjin pisao. (U kompoziciji "Zašto umiru proleteri" ubačena je prva strofa iz Jesenjinove pesme "Pismo majci", op. autora). U "Krčmarskoj moskvi" sam na osnovu onoga što sam pročitao o Jesenjinu napisao svoj tekst o tom njegovom raskalašnom životu.

• To ti je bila neka ideja vodilja.

Pa da. Slobodan Marković je napisao jednu knjigu o Jesenjinu ("Među Jesenjinovima", Sloboda, Beograd 1984. op. autora) koju sam pročitao jer me je interesovalo to što se događalo oko Jesenjina, gdje i kako je živio, da bih mogao pisti pjesme poput "Krčmarske Moskve" i slično, ali da sam uzeo kopirati tu njegovu pjesmu naravno da to ne bi imalo smisla i u tome nikada ne bih uspio, tako da taj tekst nema ni jednu reč iz originalnih Jesenjinovih stihova, ili na primer sama pjesma "O Jesenjinu" isto, pa nije mogao čovek sam o sebi pjevati. (smeh)

Mišo Bartulica / Foto: Vanja Mrša

• Kada se pomene grupa Bolero, uvek je tu priča o kompoziciji "Jelena". Ima i dosta tekstova o tome napisanih, uglavnom se tu iznose neke priče o nastanku te pesme, pa bih voleo da to sada pojasniš. U svakom slučaju to jeste najveći hit grupe.

"Jelena" je pjesma koja je obilježila grupu i mene kao autora. Znaš šta, ljudi vole kada je nešto dramatično (smeh), pa su se po izdavanju te ploče počele pisati neke stvari koje ja nisam ni potvrdio ni opovrgao. U početku su ljudi mislili da je to neka ljubavna pjesma, ali kasnije sam rekao da je to pjesma o svoj djeci bez roditelja, o djeci koja nisu doživjela taj osjećaj i toplinu koju samo roditelji mogu donijeti, dakle nešto što na samom početku, kada je pjesma objavljena, mnogi nisu ni pretpostavili.

Međutim, to svakako nije moje privatno iskustvo i ja o tome nisam puno govorio. Jedanput sam o tome nešto rekao, ali opet se to vraćalo na početak. Hoću da kažem - govorio ja ili ne govorio, ljudi žele da je mena mama ostavila i džaba je sve. (smeh) No evo sada kažem da to nije moj slučaj, ali možda jeste nekih ljudi oko mene od kojih sam ja uzeo neke momente te priče. Ljudi ponekad isprepletu neke stvari koje u suštini nisu istinite, mada donekle imaju veze sa tim, jednostavno neko krene sa nekom pričom i to posle dođe do nečeg stotog. Pjesma jeste teška i ona govori o nekom ostavljenom djetetu, o onima koji su ostavljeni kada su rođeni i koji nisu nikada upoznali svoje roditelje.

• Interesantan mi je i omot ovog albuma koji je sa jedne strane pisan latinicom, a sa druge ćirilicom. Omot je uradio "Trio", kako su sebe nazvali poznati sarajevski dizajneri. Retkost je da su omoti u to vreme pisani ćirilicom, jedan od takvih je "Odbrana i poslednji dani" Idola. Da li je "Trio" tako dizajnirao omot ili je tu bila i neka sugestija od strane vas iz grupe?

Moji razlozi za to su bili artističke prirode, obzirom da je tema Jesenjin, bilo je logično da tu bude i ćirilica. Artistički gledajući to je mnogo bolje pismo nego latinica, mada nisam puno o tome u to vreme razmišljao, nekako je bilo logično da to tako bude. Ako se dobro sjećam, u to vreme ta ćirilica nije bila aut nego in, čini mi se da je u to vreme bila ona Gorbačovljeva "Perestrojka" pa su svi nosili majice na kojim recimo piše Njujork na ćirilici. (smeh) Insistirao sam na tome jer u artističkom smislu ti znakovi na ćirilici vizuelno ozbiljnije izgledaju.

• I ona se bend raspao?

Pa tražili smo mogućnost da nastavimo, ljudi iz Diskotona su bili prezdovoljni onim što smo napravili sa ta naša dva albuma i to bez neke velike reklame. Pokušavao sam naći novog pjevača, a bio je u planu i treći album. Međutim, to je već bila '89. godina u kojoj je bila dosta kritična ta neka politička situacija, pa je Vuja govorio - nećemo ništa sad raditi, pričekaćemo da se sve smiri, da ne bi zeznuli stvar sa trećim albumom sa kojim smo po njegovom planu trebali ući među deset najboljih jugoslovenskih bendova. No stvar je svakim danom bila sve gora i gora, došao je rat i svako je otišao na svoju stranu, otišli ljudi na pet kontinenata.

• Jesi li ti otišao vani?

Pa uglavnom sam bio tu, ali sam jedno vreme bio u Njemačkoj. Šetali smo okolo, bila su jako turbulentna vremena, nisam ni sam znao šta bi i kako bi, toliko je sve bilo besmisleno da sam mislio da više nikada neću ni svirati. Ljudi iz Diskotona su zaista bili voljni da od nas naprave veliki jugoslovenski bend, ali da ne bi nešto pokvarili, čekali smo i čekali, ali svaki danom je bilo sve teže.

• Aca Lukas je snimio tvoju pesmu "Jelena", šta možeš o tome da kažeš, načuo sam da je zbog toga došlo i do sudskog procesa?

Pa taj proces traje već godinu dana, pokušavao sam ja odavde u vezi toga nešto i prije, pa sam na kraju pokrenuo taj proces u Srbiji. On je tu pjesmu snimio davno, ja to nisam ni znao jer nisam ni slušao tu vrstu muzike pa nisam ni mogao znati, ali po svim mogućim pravima svakako me je prvo trebao pitati da li to može snimiti i objaviti.

Nikada me to nije pitao, a nastupao je svugdje sa tom pjesmom, na televiziji, uživo duži niz godina, mislim da je tu prvu verziju snimio još '98. godine, znači prije dvadeset i pet godina. Za sve to vrijeme niko me ništa nije pitao, čak kada pustiš originalnu verziju grupe Bolero na onaj shazam koji prepoznaje pjesme, on ispiše da je to Aca Lukas. (smeh) Neko od mojih frendova iz Beograda je pitao jednom Acu - znaš li ti ko je Mišo Bartulica, odgovorio je da pojma nema. Šta reći? Ja sam autor, muzike, teksta, aranžmana, tu sam i producent i pjevam u prvom djelu pjesme, ako to nije rušenje autorskih prava, ne znam šta je, slučaj je toliko jasan.

• Sada si u fazi pripreme trećeg albuma, koliko sam video pokrenuo si audiciju za pevača?

Ma ja imam pjevača, to je Toni Popović i on je sa mnom već pet-šest godina. Toni i ja radimo, snimali smo već neke nove pjesme, ako završimo spot možda će jedna ići na jesen i sa njom bi otvorili album. Treba reći da izdavanje tih novih pjesama sprečila i korona, jer mi je smetalo što nisam mogao fizički doći na neko mjesto - Ljubljanu, Zagreb, Beograd ili bilo gdje drugde, da bih mogao imati promociju. Internet je važna stvar, ali ne možeš sve raditi na taj način, ipak je važno doći pred ljude. Ove godine smo prvi put i svirali nekih desetak koncerata.

• Gde ste svirali?

Svirali smo u Crnoj Gori tri koncerta, u Hrvatskoj smo trebali svirati na rok festivalu u Županji, ali je to u poslednjem trenutku odgođeno, svirali smo u Sarajevu, Mostaru... Ovog ljeta je sve to bilo stisnuto u mjesec dana i to su prvi koncerti nakon 2019. godine kada smo svirali ispred Skenderije, ali tada je bilo dvadeset ljudi u bendu, jer je tu bio hor od dvanaest ljudi, tu su bile i neke harmonike, trube, uradili smo aranžmane za sve to. Mislio sam nastaviti raditi te promotivne koncerte na taj način, ali došla je korona i poništila sve.

Sad sam to opet pokrenuo ponovo, mada je dosta teško novčano to gurati, sada nas je sedam u bendu i to je neka minimalna varijanta. Taj cijeli ljetni tur je pjevao Toni, on takođe i snima pjesme, a ja sam potražio vokale i zbog pratećih dionica i zbog nekih drugih stvari, nisam do kraja htio reći šta mi je namera, pa sam u tu svrhu napravio audiciju. Javilo se zaista dosta njih i to dobrih i fenomenalnih vokala, ali javili su se i oni koji nisu za nas, uglavnom nekih sto pedeset ljudi svakako.

• Priličan broj.

Mišo Bartulica / Foto: Marina Bralo

Nisam još uvek stigao ni preslušati sve to, ali smo mi u svakom slučaju nastavili raditi i htio bih da te naše live svirke stvarno budu posebne, da kada već sve ove godine nismo svirali koncerte da to bude stvarno kako treba, pa mi je uvjek namera da to malo proširim i da to napravimo što bolje i da ne prepuštamo ništa slučaju, tako da ću svakako tražiti i prateće ženske vokale i sve drugo što bude potrebno.

• Koliko će pesama biti na tom novom albumu?

Pa sad od ovih svih koje imam kao nekakvu ideju i koje sam radio, odabraću nešto jer svakako ne mogu sve staviti, pa ću pokušati da to povežem sa tom pjesmom "Avatarov grijeh", kako će se i zvati album. Kao što je onaj o Jesenjinu bio koncept album, a takođe i "Na kraju slavlja", pa je i ovo na neki način koncept kojeg sa ja držim na neki svoj način. U tom smislu sve što pripada tom terminu "Avatarov grijeh" ja guram, radim na tome i toga se držim. Naravno, uvijek mogu malo skrenuti u neku sporednu ulicu, ali se uvijek vratim na taj glavni put, tako da će to biti opet neki koncept ali na neki drugi način.

• Da li možeš reći kada će to biti realizovano, odnosno objavljeno?

Pa ta naslovna pjesma već "svira" i mi sada radimo spot koji je s obzirom na samu ideju, jedino bilo moguće uraditi putem nekakve animacije, možda će tu biti prisutna i neka kritika na ovo vrijeme. Ne bih sada previše o tome govorio, ali ako hipotetički postavimo pitanje - kada nešto ne štima na ovoj našoj Zemlji, ko je kriv, čovjek ili Bog? Dakle to je sada jedno filozofsko pitanje koje se često stavlja pred ljude da bi raspravljali o tome, ali to je neka filozofija tipa - može biti, a i ne mora, tako da najverovatnije odgovor na to pitanje nikada ne možemo ni dobiti. Uglavnom, ja sam ovoga puta išao za tim, pa sam neke stvari koji su nepravilne, poremećene, koje nisu dobre, pokušao izraziti na taj način, pokušao sam tako na njih skrenuti pažnju, pa sam u tom domenu razmišljao i pisao pjesme.

• Sada živiš u Livnu?

Pa bazično sam tu, imam tu jedan mali studio, ali u svakom slučaju idem dosta tamo-ovamo, dosta sam boravio u Sloveniji u Novom Mestu, možda ću tamo i miksati ovaj album, pa sam uglavnom na toj nekoj relaciji - Livno, Novo Mesto, Sarajevo, Banja Luka. Recimo u pjesmi "Avatarov grijeh" ima jedno šezdeset ljudi koji pjevaju, pola njih je iz Zagreba, a pola iz Banja Luke, spajao sam te neke karaktere vokala da bih dobio to nešto što sam mislio da treba, tako da sam stalno u nekoj šetnji. (smeh)

• Prošlo je dosta godina od poslednjeg albuma grupe Bolero. Kada bi uporedio album na kome sada radiš, sa tim prethodnim, gde vidiš sličnosti a gde razlike?

Dosta toga ću reći ovim pjesmama, šta mislim i kako stvari stoje, možda to neko neće ni razumjeti do kraja, jer nije uvek lako neke stvari razumjeti, ali htio sam da kažem da sam ja ostao onakav kakav sam i bio, uprkos godinama koje su prošle, ja ipak ne mogu pobjeći od sebe. Grupa Bolero sad zvuči dosta drugačije nego prije, ali se ipak čuje da je to Bolero, čuje se taj neki moj zapis, bez obzira što je prošlo toliko vremena od poslednjeg albuma.

Možda je produkcija malo drugačija, pristup samom snimanju, pa i ambijent u kojem živimo je svakako drugačiji, ali ja sam ostao ono što sam bio uvijek, dakle između neke socijale i ljubavi, to su svakako socijalno-ljubavne teme. Tačno je da je previše vremena prošlo pa se stvorila ta "rupa", ali evo kada sviramo koncert, a kažem bili smo i u Baru i u Nikšiću, Sarajevu, Mostaru, čudim se koliko ljudi poznaju te naše pjesme, kako one i dalje nekako žive, kad počnemo svirati ljudi odmah sve znaju i to je stvarno neverovatno, ne samo "Jelenu" već i sve druge i mene je to stvarno oduševilo, pogotovo kada je mlađa publika u pitanju. Na toj turneji svirali smo i dvije pjesme koje nismo objavili i to mi je bio dobar test, publika je imala određenu reakciju na to i imam osećaj da će se to sve povezati, i ono ranije i ovo što sada radimo, u jednu jako dobru priču. Cilj mi je da to objavimo i da idemo pred ljude da sviramo.

• Znači neka prepoznatljivost same grupe neće biti bitno narušena?

Pa ipak nećemo naraušavati taj kontinuitet, mada neke pjesme sa drugog albuma su počjele živjeti tek pre petnaestak godina, što će sve u tom smislu i olakšati. Kada se pojavio taj album najuspešnije su bile kompozicije "Jelena" ili recimo "O Jesenjinu", a ove koje danas poznaju svi, tada nisu privlačile veću pažnju. Mi smo možda bili malo drugačiji od ostalih, možda smo bili teži za slušanje zbog tekstova ili aranžmana, pa je prošlo dosta vremena dok to nije zaživjelo kako treba i dok bend nije dobio onu pažnju i poštovanje kakvo i zaslužuje, tako da sada spajamo u zajedničku priču sve ono što je bilo ranije i ovo sada, i baš se radujem da će to doći pred ljude. Najveća mi je želja da to objavimo i da sviramo po tim promocijama od Ljubljane preko Beograda do Skoplja.

(Telegraf.rs)