Stjepan Hauser za Telegraf.rs: Koncert u Beogradu biće najveći spektakl ikad, istorija muzike u jednoj noći
Stjepan Hauser, "loš dečko" među instrumentalistima, svetsku slavu je stekao kao jedan od članova "2Cellos" a sada samouvereno gradi solo karijeru i nastavlja da u novim žanrovima pokazuje svu lepotu violončela. Nedavno je izdao svoj prvi samostalni album "The Player", na kome je sabrao neke od najvećih hitova latino muzike, a kako "Livin' la Vida Loca" ili "Besame Mucho" zvuče na ovom instrumentu, beogradska publika saznaće među prvima.
Beograd je na mapi njegove svetske solo turneje "Rebel with a Cello" (Buntovnik sa violončelom), u okviru koje će 24. oktobra sledeće godine nastupiti u Štark Areni.
Tim povodom pričali smo sa Stjepanom.
- Zašto se turneja zove "Buntovnik sa violončelom"?
- Zato jer sam ja buntovnik... sa violončelom. Oduvek sam prkosio svim pravilima i sledio svoje srce. Nisam se nikada ni u šta uklapao, nego bio svoj i unikatan. Takav ću oduvek ostati. To je nekakav opis jednog buntovnika koji radi ono što oseća, ne mari za drugo, već sledi svoj srce, svoju strast i viziju. Uvek sam tačno znao šta želim, kako da se izrazim muzički, tako na nastavljam da prkosim svemu.
- Pročitala sam jednom Vašu izjavu da su profesori muzike pokušavali da Vas stave u kalup, a Vi ste se protivili. Kako čovek da zna kada ono što mu govore da je greška, zapravo je njegov put, poziv da unese promenu?
- Toliko osećaš da nešto snažno teče tvojim venama, toliko ti prirodno dolazi daj muzički izraz i uopšte ne mariš što te žele ukalupiti. Vidiš da si u pravu i po reakcijama publike, da oni osećaju tvoju energiju i ljubav prema poslu. To ti bude pokazatelj.
- Mnogi nisu ni slutili da se čelo može svirati na toliko različitih načina. Naravno, klasika je bila i ostaje klasika. Ali mi smo kao 2Cellos dokazali da može da postane i rok instrument i da stvori neverovatan šou. Ja ću čelo sada predstaviti kao najsenzualniji instrument, najromantičniji, najintimniji. Napraviću latino ludnicu ovim novim albumom koji je nedavno izašao. Toliko je raznih načina i smerova za kojim mi srce govori da treba da idem i ne želim da sebi postavim limite na nikakva pravila, muzički žanr, već da sve upriličim u jedan veliki spektakl koji će biti ova moja turneja.
- Šta Vas je inspirisalo u latino muzici?
- Uvek me je privlačila jer je puna strasti, ritma, života. Plesnost, strast, sve nekako sadrži ta muzika. Veliki deo sveta to voli i sluša. Latino hitovi nisu zastupljeni samo u Španiji i Južnoj Americi, već svuda. Njihov uticaj je prisutan čak i u našoj muzici. A ja volim da sve ujedinim, i staro, i mlado, i latino je dobar način za to - da navedeš ljude da plešu uz večne hitovi. Hitovi koji se nalaze na mom albumu "The Player" svi znaju. I želim da kada dođem na koncert, da se svi dignu sa stolica i zaplešu sa mnom, da se napravi jedan potpuni spektakl.
- Dakle, sviraćete nove stvari sa albuma "The Player", ali da li ćemo čuti neke ranije obrade?
- Tako je, uvek volim raznovrsnost na koncertu. Kao što sam rekao, ja sam klasičar, roker, sad sam i neki latino zavodnik (smeh). Sve ću izmešati, početi sa nekim laganicama, uz orkestar i gudače sviraću neke lepe filmske balade, a onda će se postepeno sve pretvoriti u dinamični latino spektakl.
- Za ovih 11 godina karijere u 2Cellos, koje ste nauke poneli u solo karijeru?
- Proveo sam ovih 11 godina maltene na sceni i tačno znam šta ljudi vole, kako koncepirati šou. Sve što sam to upio sada ću preneti na svoje koncerte, ali to će biti još bolje, još upečatljivije. Velika razlika će biti u tome što će ovaj put sa mnom biti 25 ljudi na sceni. Navikao sam da kraj mene bude još jedan čelista i bubnjar koji bi nam se pridružio, ali sada ću imati gudače, udaraljke, klavir, gitaru, bas, bubanj... To će biti jedna kombinacija svega, jer ja i volim da delim muziku sa drugima. Kada se svi spoje i daju svoju energiju, to će biti - vatromet.
- Bili ste u 20-im kada ste dobili epitet osobe koja je unela revoluciju u sviranju čela, dobili ste neverovatne komplimente od legendi kao što su Elton Džon, punili arene širom sveta. Sad kad počinjete novu avanturu, jeste li postavili sebi prevelike standarde?
- Oduvek sam imao strašno visoke standarde. To je bitno i ključno ako želiš da postigneš veliki uspeh. Uvek želim da budem još bolji, da napredujem, razvijam se. I cilj mi je da sa ovom turnejom nadmašim sva svoja i očekivanja publike. To mi je strast, ali znam da sam rođen za scenu, da pripadam na njoj, da se tu osećam kao kod kuće. Kad se negde osećaš kao svoj na svome, ništa nije problem. Ako je tebi ugodno, ugodno je i publici. Publika je isto član benda, mi smo svi jedna velika celina. Ja se sa publikom stapam, dajem joj ljubav koju mi ona potom vraća. Potpuna simbioza.
- Je li to onda ključno za revoluciju i planetarni uspeh? Da znaš da negde pripadaš?
- Apsolutno, ne možeš stvari na silu. Ne možeš biti nešto što nisi rođenjem. A svaka osoba na svetu je za nešto rođena, samo je potrebno upoznati sebe i pronaći svoj kvaliete. To se čini tako što upoznaješ sebe i slediš svoje srce. Mnogi ljudi idu slepo, vode se nekim utabanim putem, a zapravo ne znaju da su stvoreni za nešto drugo. Ja sam oduvek osećao da sam stvoren za scenu, da je to moja sudbina. Presrećan sam što živim svoj san.
- Kad smo kod Vaše sudbine, ispričali ste nedavno o tome kako je jedan od ključnih trenutaka Vašeg života bio tren kad ste čuli "Labuda" od Sen Sansa. Možete li da to podelite i sa našim čitaocima?
(Ovo je Stjepan ispričao prilikom predstavljanja svoje albuma "The Player")
"Postoji ta pesma "Labud", jedna od najpoznatijih ikada napisanih za čelo. I kada sam je prvi put čuo na radiju, kao malo dete, osetio sam vibracije po celom telu. Najčarobnija melodija koju sam ikada čuo. Bio je to tren koji mi je promenio život zauvek. Sve što jesam počelo je tog dana kada sam čuo "Labuda" od Kamija Sen Sana ("Karneval životinja").
Čelo u svoj njegovoj lepoti, čelo kao labud. Bila je to ljubav na prvo slušanje. Imao sam tada tri ili četiri godine. Bio je to i znak da sam malo drugačije dete, jer toliko sam bio željan da od tog istog trena sviram baš taj instrument. Ali morao sam da čekam još nekoliko godina.
Moja majka je bila veoma srećna jer je i njen omiljeni instrument violončelo i to što je mogla da vidi njenog sina kako postaje opsednut, bilo je to ostvarenje sna. Uz to, ona je bila ta koja je dovela profesore čela u moj rodni grad, Pulu. Borila se da otvori odsek čela, razgovarala sa roditeljima i ubeđivala ih da svoju decu upišu tu. A onda je njen sin postao zaljubljenik"
- To su upravo ti sudbonosni trenuci, stvari koje ne možeš da izbegneš. Kao kada upoznaš osobu koja ti postane životni partner - to je van tvoje kontrole. Takav je bio i taj trenutak, koji se desio u toj dobi, dotakao me i obeležio mi život. To se desilo u nekoliko navrata u mome životu do sada - takvi su i susret s Lukom, koji je odlučio da nastane 2Cellos.
- Šta publika može da očekuje na Vašem koncertu?
- Može očekivati najveći spektakl ikad. Znam da zvuči pretenciozno, ali tako će i biti. Jer kad ideš na rok koncert, samo ćeš rok i da slušaš, i tako za svaki žanr. Na mom šou biće sve zastupljeo. Biće to rolerkoster svega, od smeha i plakanja, tuge i plesa - želim da ljudi dožive sve emocije na ovom koncertu. Jer to smo mi, ljudska priroda je takva da moramo osetiti i dobro, i loše. Zato će moj šou biti satkan od svega, najkopmletnije putovanje kroz vreme, istorija muzike u jednoj večeri.
- Kakva je beogradska publika?
- Fenomenalna. Ima li smo mnogo iskustava sa beogradskom publikom - svirali smo na Ušću kao predgrupa Robiju Vilijamsu, veliki koncert na Kalemegdanu, dva puta u Areni i uvek je bilo za pamćenje. Radujem se što prvi put dolazim kao solo umetnik. Ne samo da je u Beogradu dobar koncert, već je i posle koncerta bilo dobro. Ta rakija, ćevapi, društvo, Beograd je čuven po dobrom provodu.
- Nastupali ste pred pokojnom kraljicom Elizabetom i sadašnjim kraljem Čarlsom, možete li nam reći nešto o tom iskustvu?
- Da, dva puta, još kao student za kralja Čarlsa i kasnije smo mi, čelosi, svirali sa Eltonom pred kraljicom. Ogromna je čast nastupiti pred tim ljudima, a još su u bekstejdžu bili svi: Mekartni, Stiv Vonder, Elton, sva najveća imena iz istorije moderne muzike. Ti si u bekstjdžu sa svim tim ljudima i neminovno se zapitaš kako si završio među njima, i to kao čelista! Do juče si bio neki student, nisi znao šta te čeka, a sledeći dan si na takvom jednom mestu. To je i ogromna čast, ali i odgovornost. Drago nam je da smo imali prilike da budemo prisutni u tim istorijskim trenucima.
(Telegraf.rs)
Video: Poslednjeg vikenda uoči Nove godine Beograd je prazan
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.