Mile Kekin, frontmen grupe Hladno pivo za Telegraf.rs: Društvo se može izlečiti obrazovanjem mlađih generacija

Posle uspešnih koncerata u "Barutani" i Belgrade Beer Festu, grupa Hladno pivo će ponovo biti gost Beograda, a svoj oproštajni koncert održaće u Belexpo centru 15. oktobra. Tim povodom, intervju za portal Telegraf.rs je dao frontmen ovog sastava Mile Kekin.

Poznati roker je pričao o tome šta nas očekuje na beogradskom nastupu, zašto je rešio da se raziđe sa Hladnim pivom i započne solo karijeru. Mile nam je otkrio da li veruje u definitivno pomirenje naroda bivše Jugoslavije, a objasnio nam je da društvo može da izleči školstvo, tačnije obrazovanje mlađih generacija.

Preporučujemo

• Šta nas očekuje na koncertu Hladnog piva u Belexpo centru? Po čemu će se razlikovati od onoga u Barutani, Beer festu?

Biće posebno emocionalno. Biće produkcijski na višem nivou, jer se radi o zadnjem koncertu. Imaćemo i gostujuće muzičare da još malo ulepšaju taj doživljaj. Podrudićemo se malo oko video zidova. Imaćemo iznenađenja za publiku. Proći ćemo kroz sav naš repertoar, video spotova i svega što smo napravili. Publika će imati priliku da vidi zaboravljene spotove. Nema tu neke velike filozofije. Neće biti striptiza, niti preteranih specijalnih efekata. Ljudima ćemo pokušati da prikažemo neki lep presek šta smo radili ovih 30 i kusur godina.

Foto: Milena Đorđević

• Pretpostavljam da će koncert trajati 2,3 sata...

Da. Biće jedno 2 ipo, ali preko toga neće. Jer mi smo jedan energičan i glasni sastav. Koncert duži od 2 ipo sata bi mogao da izazove trajne posledice po sluh.

• Možete da nam otkrijete ko će gostovati?

Ne. Što se toga tiče, ja sam sve rekao. Nema potrebe, imamo dovoljno pesama, dovoljno svega, ne treba ništa tu neke kerefeke. Gostovaće nam, treba spomenuti, što nam je drago, naši stari prijatelji iz Atheist Rap-a. Oni će svirati pre nas. To mi je jako drago. Mi smo se od samih početaka doživljavali kao "Brothers in arms" ("Braća po oružju", prim.aut).

• Imali ste veliki broj koncerata u Beogradu? Koji Vam je najdraži?

Kroz glavu mi uvek prođe prvi koncert, to je prvo pamti. Ta 2001. godina, kada sam uopšte prvi put svirao u Srbiji. Da pre toga u Novom Sadu. Bila je to bašta SKC-a, koja je bila krcatal judima koji pevaju sve naše pesme. To je bilo pre intereneta, kada nismo imali nikakav feedback. To je bio jedan emocionalan koncert. I onda i izlasci u Beogradu. Beograd ima živahniju noćnu scenu od Zagreba. Tako sa prvi put doživeo grad. Posle toga, "Hala sportova", isto pamtim taj koncert, jer smo morali da približavamo miks pult da nam "ne šeta" po dvorani, jer toliko ljudi je skakalo da je majstor imao problema da dovoljno "naloži" decibela da prekrije pevanje publike. Nismo mogli da se snađemo više u pesmi, jer je bilo naprosto glasno, publika je preglasno pevala. Bilo je tu zanimljivih koncerata. Recimo, koncert sa Green Day-om na Ušću, isto je bio zanimljiv. Kada smo krenuli, deset redova stoji, onda smo shvatili da je to publika iz Mađarske koja je došla na koncert Green Day-a. Nije razumela o čemu mi to pevamo. Bilo je svakakvih lepih događaja.

• Hajde da raščistimo odmah na početku. Da li se posle svih ovih koncerata Hladno pivo raspada ili se ide na nekakvu pauzu? Kako je došlo do odluke da svako krene svojim putem?

Nakon 35 godina smo zaključili da moramo malo da krenemo u drugim smerovima. Imali smo problema sa pisanjen novih pesama, kao bend. Onda smo naprosto shvatili da smo počeli da se razvijamo muzički različito, u različitim pravcima, i onda mislim da je najpoštenije u toj situaciji ne pretvoriti se u jedan bend koji reciklira poznate hitove u beskraj, nego lepo stati i rastati se i krenuti u različitim smerovima. Znam da je publici naravno bolno, vole Hladno pivo, međutim, tu se zapravo neće dogoditi ništa dramatično. Jednostavno, jedan bend se pretvara u dva benda koji će moći da svira pesme Hladnog piva, tako smo se dogovorili da svi mi imamo pravo da izvodimo te pesme, ali ne pod imenom Hladno pivo. I to je zapravo jedna velika promena koja će nastupiti nakon ovog koncerta u Beogradu.

• Šta nam to Mile Kekin sprema nakon Hladnog piva? Kakav će to biti muzički projekat? Šta fanovi da očekuju?

Prvo moram da spomenem momke, oni se zovu Guerilla Mainstream, izbacili su već dva singla, imaju planove da izbace album. Ja ću izdati sredinom oktobra jednu slikovnicu, koji je radio Tomislav Torijanac, jedan od istaknutijih hrvatskih ilustratora za dečje slikovnice, koji je na osnovu moje pesme nacrtao slikovnicu. Onda nakon toga ću, nakon ove godine, izaći sa prvim, pravim singlom. U trećem mesecu (martu, prim.aut) će izaći novi album i onda mislim sledeće godine ću svirati, koncertirati nekome ko bude hteo da da dođe da čuje tog Mileta Kekina.

• Je l' će odstupati taj Vaš muzički pravac od Hladnog piva ili će to biti nešto novo?

Naravno da će imati neke sličnosti, biće tu pesama koje će ličiti na Hladno pivo. To je moj rukopis, to su moje pesme, ne mogu pobeći od toga. Pre, kada sam imao solo projekt, ja sam se jako trudio da (projekti, prim.aut) budu muzički različiti, da ne radim još jedan album Hladnog piva pod drugim imenom. To ne bi imalo smisla. Tako da sada više neću morati, jer Hladnog piva više kako takvog nema. Onda mogu birati žanrove, koji god da odaberem. Ovo će biti šarolik album... Tih pank rok momenata će biti albumu i to me veseli. Hteo bih da napravim album koji će imati sav dijapazon osećaja.

• Da li planirate neke duete? S kim bi voleli da sarađujete?

Već sam ispucao dosta. Još nisam u toj fazi da nekoga pozovem u neku pesmu, možda se dogodi. Ima još par njih, nisam ništa napravio sa (Darkom) Rundekom. To bi bilo zgodno ako se pogodi. Ali neću siliti ako dođe takva pesma. Rado ću nekog pozvati da to malo uveliča. Radim inače, što možda treba spomenuti, album sa Markom Rakovčićem. To je jedan mladi multi-instumentalista i producent... Ne da sam promenio bend, promenio sam i način rada. Mene na kraju zanima kako će zvučati kada bude sve gotovo.

• Kada biste vratili film, koja pesma Hladnog piva je na Vas ostavila najveći utisak, koju najviše volite i zašto?

Teško mi odabrati jednu, pa ću odabrati više. Prvo ću spomenuti "Trening za umiranje" sa prvog albuma. To je pesma koja nikako ne može da se potroši. Onda bih rekao pesma "Motor", koja nikad nije bila neki hit, ali je imala neku lepu atmosferu... "Pitala si me", verovatno, koja je jedno od uspešnijih mojih tekstopisačkih pokušaja. Zatim "Firma", koja može u tri minuta da ispriča šta se dogodilo devedesetih sa tom privatizacijom. Možda će klincima jednog dana biti zanimljivo kako su te velike firme propadale. I onda, za kraj, "Ezoterija", koja mi se čini da je pesma koja zvuči veličanstveno svaki put kada je sviramo.

• Šta publika može da nauči kroz pesme Hladnog piva?

Neki ljudi dođu da se dobro iskaču i da zapevaju i da potroše kalorije. Drugi valjda dolaze da čuju neku poruku... Nekakav osećaj solidarnosti sa svojim sugrađaninom, nekakav osećaj empatije i nadam se da će to biti jedna ključna poruka. Ne deljenje, već zajedno smo jači, plus neko mirotvorstvo. Mislim da smo pokušavali da smirimo (situaciju). Pogotovo smo bend koji nastao u ludo vreme, puno prezira, mržnje, staha i tako dalje. Mi smo uspeli to da pretvorimo u pozitivnu energiju.

• Da li verujete u definitivno pomirenje naroda na prostoru bivše Jugoslavije?

Verujem da postoji solidarnost, a isto tako verujem da bilo kakvo smirivanje strasti nije u interesu elita, jer ti uvek moraš imati nadraženog građanina, besnog, nesigurnoga, zastrašenoga, sa tim susedima, sa tim migrantima, sa tim pretnjama, tako da bi on glasao za tebe, jer si ti sigurna ruka koja mu nudi tatu kojeg nikad nije imao. Tako da je to jedan način vladanja, način na koji se vlada ne samo u našoj regiji, sada je taj trend, te nekakve antirevolucije koje su vidljive po celom svetu. To su ti vladari današnjice koji su okrenuli društvene mreže protiv ljudi da tačno znaju na koji način ljude podražiti da deluju iz emocija, ne iz razuma.

Foto: Milena Đorđević

• Važite za nekoga ko ima stav. Živimo u ludom vremenu, u svetu se dešavaju ružne, neki bi rekli i glupave stvari. Da li muzika po Vama beg u neku lepšu stvarnost?

Ja ne želim ljudima da bude beg. Ja ljude ponekad želim i ošamariti i da im kažem: "Probudi se, koji ti je vrag." Za beg u lepšu stvarnost imate drugu muziku koji preplavljuje radijski etar često, sa milozvučnim porukama, da je ljubav rešenje i spas. Međutim, nije loše u i tamo malo uključiti mozak... Razume ljude koji to pevaju, ja volim tu i tamo poslušati lepe ljubavne albume, samo mislim da na ovom polju angažovane muzike ima mesta svirače.

• U kontaktu se sa mnogim muzičarima širom bivše Jugoslavije. Da li postoji nešto što kolegama zamerate?

S ljudima kojim nešto zameram, s njima ne komuniciram. (smeh) Tokom ovih 30 godina nikog nismo kritikovali, vređali ko se bavi muzikom, bilo da je to moj pravac ili ne. To nije mojo stil. Ali ima puno dobrih tekstopisaca. Evo, sada ću da spomenem (Marka Šelića) Marčela, on je možda izdao album karijere. Njegov zadnji album me je razveselio. Jak je tekstopisac, koji je konačno sazreo u vrhunskog autora. Ima ih još, ali njega sam se sada setio. Znači, ima dobre muzike. Sada sam bio nedavno u žiriju za muzičku nagradu Milana Mladenovića. Iznenadio sam se koliko ima dobrih, originalnih tekstopisaca.

• Kada smo već kod Marčela, da li planirate i sa njim da sarađujete?

Marčelo, čuvaj se! Imam te na umu. Evo, to mu reci.

Foto: Stefan Tomasevic/ATAImages

• Pomenuli ste i Milana Mladenovića. Pretpostavljam da je imao veliki uticaj na Vašu karijeru...

Ne. Ja nikada nisam previše slušao EKV. To je bio bend za pamentiju ekipu, ja sam uvek bio onaj koji je voleo da mu se stvari objasne jednostavnije. Ja sada i pišem tako. Moji tekstovi nisu tako hermetički kao što su od Mladenovića bili. Ali sada kada slušam, to su pesme koje su dobro ostarile. I dan danas, to su baš snažne pesme koje sada tek shvatam sa nekim odmakom.

• Da li ima budućnost za rokenrol na ovim prostorima? Da li rokenrol može da nas "izleči" od kiča i šunda?

Rokenrol je dosta žilav muzički pravac. Stalno ga nešto sahranjuju... Hladno pivo već niz godina živi radeći ono što radi, muziku u koju veruje. Da li će se to zvati rokenrol, pank rok, ili pop rok... Ja se ne bojim za rokenrol. Niti će rokenrol i pank rok nestati sa Hladnim pivom, doći će novi bendovi.

Što se tiče da li rokenrol može izlečiti društvo, društvo može izlečiti prvo obrazovanjem mlađih generacija, školstvom, gde ćemo ih učiti kako razlikovake fake news od prave informacije, šta znači biti dobar građanin, kako kritički razmišljati. To je sve što jednoj vlasti ne odgovara, imati kritičkog građanina. Oni žele ljude koji veruju.

To je vrlo često u sukobu sa onim koji misle. Za to bi školstvo trebalo služiti. Da naučiš mlade kako da misle. A rokenrol tu i tamo može da ukaže, može ljudima da pokaže da postoji solidarnost. Zapravo, temelji za ljudsko preživljavanje je solidarnost. Ove nedelje mi punimo 8 milijardi ljudi na planeti. Pre osamdesete mislim da nas je bilo 4 milijarde. Moramo shvatiti da Zemlja nije porasla za toliko koliko ima stanovnika. Mi moramo da naučimo da budemo solidarni ili ćemo se međusobno poubijati.

• Kada bi kojim slučajem formirali super-grupe, koje muzičare bi voleli da budu u Vašem bendu?

Nisam o tome još razmišljao. Nikada nisam patio da muzičar treba da bude vrhunski. Volim ljude koji su prepoznatljivi, da imaju neki svoj stav. Ja sam za svoju solo karijeru našao muzičare koji su takvi.... Ja kada biram ljude da sviraju sa mnom, ne biram po tome da najbrže stišće tipke, nego u kom mentalnom pravcu funkcioniše.

• Da li imate neko neostvarenu želju koju biste voleli da ostvarite u nekom narednom periodu?

Možda da napišem neku knjigu. To dugo pričam. Da mogu da sve što mi je u glavi (da stavim na papir, prim. aut).

• O čemu biste voleli da pišete?

Foto: Stefan Tomasevic/ATAImages

Prvenci su obično neke biografije. Neka autobiografija, koja bi bila poluistinita. Ubacio bih delove fantazije nekakve u to. Kod mene u glavi je sve izmešano. Jako često znam da zaplovim, kako bi rekli "day dreaming" ("dnevno sanjarenje", prim.aut). Meni je to od malih nogu. Ja sam puno vremena provodio hodajući sam i razmišljajući o glupostima. Bila bi to neka fantastična autobiografija, ako takav žanr u literaturi postoji.

• Da li je na kraju kao u pesmi Hladno "Nije sve tako sivo"? Da li ima nade da ovaj svet?

Moramo da verujemo u to. To pitanje sada i mene mori, gledam sada šta se događa, cela ova frka oko Rusije i Ukrajine... Moramo da verujemo u to. Sada, u ovom slučaju, nije lako. Mislim da ćemo idućih godina, ako preživimo nuklearne pretnje i sve ostalo. Suočavamo se sa klimatskim promenama koje će nas naterati da se na silu okrenemo održivom razvoju i da prestanemo da verujemo u kapitalističku ideju o konstantnom rastu, sa jednom ograničenim prostorom koji imamo na ovoj planeti.

• Imate li neku poruku za kraj?

Dođite na koncert Hladnog piva 15. oktobra, lagano se obucite, izgubite kalorije i vidimo se tamo.

(Telegraf.rs)