Bio je fudbaler i muzički nepismen, a postao je jedan od najboljih kantautora Jugoslavije

Kemal Monteno je svakako bio jedan od najvećih kantautora na prostoru bivše Jugoslavije. Iznedrio je brojne nezaboravne pesme, kao što su "Lidija", "Olivija", "Jedne noći u decembru", "Sarajevo ljubavi moja" i druge, koje se i dan danas slušaju.

Naravno, ne treba zanemariti ni saradnju koje je imao i sa drugim pevačima i grupama kao što su Oliver Dragojević ("Nije htjela"), Crvena jabuka ("Nekako s proljeća"), Borisom Novkovićem ("Daleko"), Tomom Zdravkovićem ("Pesme moje"), Meho Puzić ("Ne plači majko"), Zdravko Čolić ("Gori vatra")...

Preporučujemo

Bio je fantastičan i kao muzičar i kao osoba, kolege su ga obožavale.

Ipak, muzikom je počeo da se bavi iz hobija. Kemal je prvo "gravitirao" kao fudbalu.

- Da vam ispričam kako sam počeo da nastupam. Prvi javni nastup imao sam na stadionu. Publike je bilo dosta, nekoliko hiljada. Jeste li ikad bili na stadionu Koševo? Znate kako se tamo navija i kako je publika izbirljiva. Na leđima sam nosio broj 8. Što? Ne, nisam nastupao pred mikrofonom. Jurili smo za loptom. O fudbalu je reč.

Počeo sam kao i mnogi moji vršnjaci da jurm za loptom. Tako sam došao i u podmladak "Sarajeva". Maštao sam da jednog dana u plavo-belom dresu sarajevskog prvoligaša da zamenim Asima Ferhatovića, Ibru Biogradlića, Svetozara Vujovića, Šaliha Šehovića i ostale igrače. Trenirao sam u podmlatku među starijima, koji su se danas već afirmisali kao izvrsni igrači, kao Fahro Prljača, Aca Ristić i drugi... - rekao je davne 1968. godine u intervjuu za Plavi vjesnik, a prenosi Yugopapir.

Ipak, fudbal je kasnije ostavio.

- Istodobno sam se počeo baviti i pevanjem. Nastupao sam povremeno na priredbama u školi. To me sve više privlačilo i oduzimalo mi podosta vremena. Uz školu imati dva hobija, kojima se treba ozbiljno posvetiti ako se želi postići uspeh, zaista je previše. I tako sam ostavio fudbal, zauvek. Da li sam dobro učinio? U svakom slučaju, ako ne uspem u zabavnoj muzici, mogu da se tešim da sam izabrao krivi hobi, zar ne?

Dosad sam u zabavnoj muzici imao prilično uspeha. Nastupio sam na pet festivala zabavne muzike. Istina, to nisu naši najbolji festivali, ali se ipak mogu pohvaliti, ako bih se smeo pohvaliti, da sam osvojio šest nagrada. Za mladog pevača veliki stimulans za dalje nastupe.

Prvi javni nastup imao sam sa 15 godina. Bilo je to 1963. godine u Sarajevu na Festivalu amatera pevača. Osvojio sam dve nagrade, naredne godine ponovio sam uspeh. To je bio samo početak - rekao je svojevremeno Kemal.

Monteno je sa uspehom gradio svoju karijeru, pisao i za sebe i za druge. Svojevremeno je priznao da je muzički nepismen, ali mu to nije smetalo da napravi sjajne pesme.

- Ima dosta ljudi koji su muzički nepismeni ... mislim ... samo što ja to uvek kažem, ja se ne stidim što ne znam da zapisujem note... Međutim, ja sam bez tog znanja naučio i da sviram gitaru. Dosta osećam tu muziku, bez neke škole, bez nečega... - rekao je Monteno 1974. godine u intervjuu za TV Novosti.

Budući da je bio muzički nepismen, otkrio je ko mu je pomogao da zapiše note za njegovu muziku.

- Kako kad... U početku sam imao teškoća, jer nisam se poznavao sa ljudima. Pošto sam dobar prijatelj bio sa Đorđem Novkovićem i Esom Arnautalićem, Eso mi je zapisivao, onda Stipica Kalogjera, Julio Marić ... Nikad mi niko, stvarno, nije odbio da nešto zapiše ... - rekao je Monteno.

Koja pesma Kemala Montena vam je omiljena?

(Telegraf.rs/Yugopapir/Radojka Vnuk, snimio: Marko Čolić (Plavi vjesnik, 1968.)/Nino Milenković (TV novosti, 1974.))