Zele Lipovača za Telegraf.rs: O beogradskom koncertu, hitovima, zašto ne bi sarađivao sa narodnjacima

Legendarni bend Divlje jagode održaće 8. oktobra u MTS dvorani koncert povodom 45 godina postojanja benda. Frontmen ovog sastava Zele Lipovača dao je intervju za portal Telegraf.rs i govorio o jubileju koji nas očekuje.

Takođe, poznati muzičar je pričao o rokenrolu, o vanvremenskim hitovima njegovog benda "Jedina moja" i "Motori", kao i o maestralnoj obradi Mocartove kompozicije "Turski marš". Otkrio nam je takođe da li za nečim žali, da li se čuje sa Alenom Islamovićem, zašto ne bi nikada sarađivao sa narodnjacima.

Ali, krenimo redom.

• Šta može publika da očekuje na koncertu u Beogradu?

Može da očekuje dobar bend. Jako dobar bend. Naš koncert traje standardno dva sata. Verovatno ćemo svirati nešto duže, ja bar tako mislim. A da li ću bitno promeniti repertoar koji je sviram u zadnjih pola godine na svim drugim koncertima, ne verujem. Ali, daću sebi malo vremena. I sigurno je da će Čipi (Zvonko Pantović Čipi iz grupe Osvajači, prim.aut) i možda Tifa (Mladen Vojičić Tifa. jedan od pevača grupe Bijelo Dugme, prim. aut) biti gosti... Ako Tifa bude gost, pevaće jednu ili dve pesme najviše. I ostalo će biti ono otprilike za svakoga po nešto, što znači da ćemo sa svakog albuma nešto svirati, jer to je jedini način da većina onih koji dođu na koncert da na neki način čuju svoju pesmu. Na svakom koncertu bude "zašto ne svirate ovo?" Da ima imamo tri albuma, bilo bi sve ok. Sada snimamo trinaesti album i onda je to malo problem baš svima udovoljiti. Posebno je  problematična stvar - mi imamo i previše dobrih pesama. Da nema tih hitova... Sigurno imamo desetak hitova, a imam još 10-15 dobrih pesama, i onda te moramo da sviramo. A opet ima još 100 pesama koje možda drugi ljudi vole. Možda neko ne voli "Krivo je more" i "Jedina moja". Možda neko ne voli "Kap po kap" i "Motori". Možda neko ne voli "Zauvjek tvoj", možda bi hteo da čuje neke druge pesme. Tako da će biti nešto i od tih drugih pesama. Mora biti neki balans.

• Da li stari, dobri rokenrol može da se nosi sa novokomponovanom muzikom? Kakvo je Vaše mišljenje uopšte o današnjoj muzici? Neki kažu da nema više dobrih bendova poput Divljih jagoda, YU grupe, Riblje Čorbe, Bajage i Instruktora i ostalih.

Ja ne razmišljam uopšte o toj temi, iskreno. Niti ja slušam tu neku novokomponovanu ili strašnokomponovanu (muziku). Iskreno, ja kao da živim u paralelnom svetu. Niti mislim da je to problem da neko svira rokenrol. To nije problem. Dobar bend sutra će sigurno uspeti, ako bude imao pesme koje ljudi vole. Da ljudi kažu "to je to." I naravno da zadovolji sve one druge stvari. Ali prvo je pesma. Bez pesme nema ništa. Još pre nekakvih 25-30 godina, kada sam čitao intervju, direktor Sonija ili EMI-ja, nisam siguran, je objašnjavao kako oni funkcionišu. Soni kao najveća diskografska korporacija na svetu u tom trenutku, kaže: "Mi isključivo zavisimo o malom broju velikih autora. Kada oni naprave pesmu, odnosno album, na kojem imaju neki hit, mi prodamo 1o miliona (primeraka). Ako oni podbace, prodamo ništa. Ako nema tih ključnih pesama, nema benda, nema pevačke karijere, nema prodaje albuma, nema turneja, nema zarade". Ja to stalno ponavljam, nikakvi narodnjaci, kvazi ovi, kvazi oni, ne mogu da spreče dobru pesmu i dobar bend da bude uspešan. Bez obzira kakvo je vreme, kakva je država, kakva je politika države, bez obzira da li se država raspala ili nije. To nikakve veze nema.

Zele Lipovača Foto: Mateja Stanisavljević/ATAImages

Tako da, samo ukoliko postoji bend koji je kreativan, koji ima dobre pesme, koji je odlučio da uspe i da ima viziju, i koji će ostati na tom putu, taj će uspeti. Međutim, šta je problem? Nakon prvog neuspeha, većina njih se raspadne, jer kažu "ovo ne ide." Nakon drugog neuspeha, neko opstane četiri godine, a posle pete kaže "ovo više ne ide." Neko opstane sedam, osam godina, ali kaže "ovo više ne ide." I tako dalje. Tako da je to veliki problem, a još jedan od ključnih problema koji možda nema direktne veze sa tvojim pitanjem, ali ima veze sa bendom koji bi hteo da uspe, koji bi hteo da napravi karijeru, to su dve stvari.

Jedna je stvar, ponekad je mnogo lakše napraviti neki hit ili album koji je dobar, nego prebroditi sve silne te godine koji su pred njima, ako će trajati i održati bend. Na drugom albumu, ti moraš opet ponovo. Na trećem album ti moraš da napraviš hit. I tako dalje. Znači, moraš biti dobar. Druga stvar, još jedan je problem kod svih svetskih bendova - problem ega. Čim se bend napravio, nakon treće probe, jedan kaže: "Ja mogu to, ja mogu bolje. Nećeš ti stajati ovde." Jednostavno, svi mi imamo ego. Svi. Ne postoji niko na ovom svetu ko nema ego. Moj ego je bio veliki na početku i ja sam ga stvarno, kada sam shvatio da je problem, uspeo da ga svedem na minimum. Danas je moj ego zanemariv. On postoji i dalje, ali mi ne pravi nijedan problem.

• Divlje jagode imaju velike hitove. Jedan od najprepoznatljivijih je "Jedina moja". Da li je ta pesma posvećena nekoj posebnoj devojci?

Jeste. Mojoj prvoj ljubavi. Moja ljubav iz srednje škole.

• Da li postoji neka priča za pesmu "Motori"?

Nema nikakve priče, osim toga da sam ja bio prilično kao klinac fasciniran motorima. I jesam motorista. Doduše, zadnjih godina ne vozim motor, ali dugo godina sam vozio. "Motori"... Ja sam znao da treba da napravim pesmu i da pesma treba da se zove "Motori". Prošle su godine dok to nije leglo. Sam taj proces je trajao nekoliko godin. Sama pesma "Motori" je nastala za pet minuta. Jedno poslepodne sam uzeo gitaru i odsvirao pesmu. I to je to.

• Imate sjajne instrumentale, obradili ste "Turski marš". Da li postoji neko klasično delo koje biste voleli da odsvirate, a koje niste do sada?

Ima tu još nekih tema, posebno od Mocarta, on je nekako "najšareniji", najveseliliji. Za "Turski marš" i "Elizu" važno je da sam još kako klinac svirao klavir, u Muzičkoj školi. Nisam bio dugo, dve godine, ali stalno sam svirao "Za Elizu" i "Turski marš". I onda kada sam shvatio da će gitara biti moj život, prošlo je desetak godina dok nisam snimio "Turski marš". Jer ja sam uvek pokušavao da napravim "Turski marš", tu neku svoj verziju, jer svaki put sam rekao , tako svi sviraju. Onda sam hteo da "Turski marš" bude moj, da bude drugačiji, a opet, osnovnu temu ne možemo da izbegnemo. To je to. To je "Turski marš". I onda mi je u jednom trenutku kliknulo da ja želim neke tomove, te timpane, da to kreće, da to bude kao da neka vojska dolazi, kao da neki Turci neki dolaze. I onda sam napravio uvodni deo, zatim glavna tema, i potom sam odmah shvatio da na kraju treba nešto da bude.

A što se tiče "Elize", prošlo je 20 godina otkako sam hteo da to snimim. Sada, da li će biti (neki novi klasični instrumental), trenutno ne razmišljam.

Novi album Divljih jagoda, trinaesti po redu album, izaći će u novembru. A moj album bi trebalo da izađe tamo negde iduće godine na proleće. Na njemu će biti instrumentala, mojih autorskih pesama i samo jedna obrada, koju sam već pustio, "Makedonsko devojče". I biće nešto više vokalnih (pesama) nego na prethodnom mom solo albumu. Biće nekako pola-pola.

• Prošlo je 45 godina od kada su bend Divlje jagode osnovane. Da li za nečim žalite?

Odgovor je jako jednostavan. Ne bih ništa menjao. Problemi u bendu, u ljubavi, u školi, u životu su potpuno normalna stvar. Sve ove probleme koje sam do sada imao sam i rešio... Pa i kada bi se desili ponovo, opet bih našao način da ih rešim. Pre je bilo dobro, moram biti iskren, ali zadnjih desetak godina je puno bolje. To neki ljudi ne mogu da shvate, ali stvarno je bolje. Bolje je ako govorimo samo o sebi, ja sam srećniji i zadovoljniji, ali mnogo bolje bend funkcioniše sada nego pre.

Prošlost? Ja sam uglavnom rešavao te neke probleme, svaki dan je bio neki problem, ali sam ja to shvatio kao deo tog kolorita, tog posla, da je to čime se mi bavimo i bez problema ne može. I tako sam na neki način i uspeo sve ove godine da ne shvatim to bavljenje gitarom, bavljenje muzikom, bavljenje bendom kao nešto teško, naporno. Naprotiv, sve je išlo bolje. Ali za nekoga to je suprotno od onoga što ja mislim.... Ja nemam osećaja da proteklo toliko godina (od osnivanja Divljih jagoda), jer je sve potaman, sve je dobro i ja ne verujem da sam se naradio. Jesam radio, putovao sam puno, "probijao" glavu, rešavao probleme u bendu, rešavao omote,  pesme, aranžamane, producente, šofere, tehničare, back vokale... Sve je to ok, ali ja ne vidim tu da je to neki veliki napor. Jednostavo, deo onoga čime se baviš. Ako se baviš onim što voliš i što te ispunjava, onda to ne može biti teško.

• Kog poznatog kolegu biste voleli da vidite kao člana benda Divlje jagode? Bajagu, Boru Čorbu, Džibonija... Koga biste voleli da dovete da svira u bendu?

Da svira u bendu? Pitanje je dobro. Nisam razmišljao o tome. Postoje ljudi koje stvarno cenim zbog onoga što jesu i zbog onoga što su napravili. I, naravno, kakvi su ljudi. To je možda važnije od prve dve stvari. Ne znam koga bih ja to izabrao iz nekih bendova koji bi bio u timu Divljih jagoda. Nisam o tome razmišljao. Ne bih znao da odgovorim. Jedno su emocije, drugo je razum, pa da ne bih dao krivi odgovor... Ne znam...

• Rekli ste da su kroz bend prošli mnogi muzičari, između ostalog i Alen Islamović. Da li ste u kontaktu sa njim? Da li biste ponovo s njim sarađivali uopšte?

Nisam u kontaktu i ne bih sarađivao. Ali ovaj posao koji radim, a i većina nas, znači ljubav prema muzici, ljubav prema gitari. S druge strane, većina nas profesionalaca živi od toga. Znači, to je i neka egzistencija. I o tome, naravno, na neki način treba voditi računa. Ako bi to bio neki veliki biznis, pa da neki menadžer da dođe i kaže: "Ja bih napravio postavu gde će back vokale pevati Hanka Paldum, ovaj će pevati glavni vokal, bubnjeve neće svirati Emil (bubnjar Divljih jagoda, prim.aut), već će svirati neko drugi, a ima veze sa Divljim jagodama", ja bih to pod nekim određenim uslovima (prihvatio), ali prvenstveno kao biznis. Ne vidim razlog da ne prihvatim. Privatno me uopšte ne interesuje.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

• Neke Vaše kolege rokeri prave kolaboraciju sa narodnjacima. Da li biste Vi ikada to uradili?

Ne. Ima još jedna stvar. Divlje jagode mogu da sviraju sa svima sem sa narodnjacima. Jer imamo često pozive da nastupimo negde sa nekim narodnjacima. Tu čak ni nema nekih uslova. Tu ne bi ni biznis postigao, jednostavno ne želim to. Ne zato što ti narodnjaci ne bi trebalo da budu na istoj bini kao mi, nego jednostavno, mi smo dva sveta. Dva potpuno različita sveta. Ali možda će se sutra desiti neka Nova godina na kojoj ćemo biti mi, pre nas neki bend, posle nas neki narodnjak... Do sada je to uglavnom bila neka opcija. Saradnja sa nekim narodnjacima, ne.

• Kakvi su planovi za Divlje jagode posle beogradskog koncerta, osim novog albuma, knjige....?

Razlog zašto sam ja prihvatio ovaj koncert, ovaj prostor (MTS dvorana, prim.aut) po meni idealan, jeste da snimimo lajv (video album). Većina ne zna da Divlje jagode nemaju lajv video koncerta. Mislim da je ova dvorana idealna da se to napravi i kada je u pitanju video i audio. I posle toga bi trebalo, ako sve bude kako treba, da sviramo Arenu. Da li će to biti, ili neće, ja verujem da hoće. Možda sada neka nova korona, možda krenu neke rakete odnekuda, sa neke strane sveta, pa ih ne možemo zaustaviti.... Tako da, ne znam šta će biti. Ali to je logika stvari.

(Telegraf.rs)