"Kosovski boj se bije celoga života. Blago onome ko u tome pronađe sebe": Asim Sarvan najavio novi album

Dragi čitaoci, vaš novinar, pa time i portal Telegraf.rs dobio je ekskluzivno pravo da objavi tekst koji je Asim Sarvan napisao povodom svog najnovijeg albuma, a takođe i kao svojevrsni uvod za intervju koji ćemo uskoro upriličiti. No, Asim se ovde ne osvrće samo na svoj album "60s U MOM GRADU", već je pokušao da objasni šta je to što nedostaje u srpskoj popularnoj muzici i kakav pristup bi u tom smislu ubuduće trebalo imati, iz čega se već da naslutiti kakav će biti fokus samog intervjua koji je dogovoren.

"60s u mom Gradu"

Preporučujemo

(Povratak stvaralaštvu) Uz pomoćз SOKOJ-а, Izdavač: Biblijski kulturni centar, Beograd

KAP NEBO PLAVOG

Moj najnoviji album "60s u mom Gradu" nije nostalgija za dobrim starim vremenima već za nadahnućem poput onog polovinom prošloga veka, iz kakvog se prvi put u istoriji muzike pojavljuje nov, genijalan muzički obrazac koji će posle Drugog svetskog rata svojom razigranošću i entuzijazmom pratiti obnovu porušenog. Istovremeno on će i kao fenomen 20. veka postati vesnik nove, urbane civilizacije, u okviru koje se brzo razvijaju, gotovo sve oblasti žvota, između ostalog i industrija zabave koja potiskuje razvoj svega ostalog u drugi plan, uzima pod svoje novo muzičko otkriće pa dominira tržištem i medijima, po modelu - sve je dozvoljeno!

Već krajem šezdesetih to "muzičko čudo" gubi identitet, spontanost, unutrašnju čistotu, vedrinu, inventivnost i pokislih krila spušta se na zemlju, postavši sračunato, izmereno krojačkom preciznošću, spakovano kao par cipela ili farmerki i distribuira se na svetsko tržište ... Idolopoklonstvo, egocentričnost, konformizam, opijati, "sex and drugs and rock n roll" i revolucija telesnog, umišljenost i panteon prepun novih "bogova", sve je to i još mnogo toga, posledica zloupotrebe talenata i opšta samovolja koja nastavlja da širi uticaj po svetu. Dabome, i mi smo naseli tim novim vrednostima, ideologijama, mantrama, raznorаznim veštinama življenja, što sve skupa objašnjava razloge sadašnjeg stanja stvari koje nastavljaju da tonu. Posebno, u popularnoj muzici, koju nazivamo svakovrsnim ružnim imenima.

POVRATAK STVARALAŠTVU

Album „60s u mom Gradu“, za razliku od slobode - sve je dozvoljeno, dodaje reči Apostola Pavla; "Sve mi je dopušteno, ali mi nije sve na korist" i podseća sve talentovane da su u obavezi prema Darodavcu da se prvom mestu zapitaju, šta je smisao njihovog boravka na ovom svetu. Veliki filmski reditelj А. Tarkovski kaže, da je smisao našeg boravka na Zemlji duhovno uzdizanje i da umetnost tome treba da služi.

Dabome, mene zanima moja zemlja, srpsko stvaralaštvo; srpska kultura i umetnost, konkretno srpska popularna muzika kojoj odavno nedostaje duhovnost. Srpski stvaraoci moraju da shvate da su odgovorni i precima i potomcima, a najviše Onome od Koga su dobili te darove i tek tada će se pokrenuti taj voz zaglavljen u tunelu.

Ključnu stvar koju srpski umetnik mora da shvati je da su svi njegovi preci to znali, bili svesni da su dobili da bi razdelili, svi redom od Svetoga Save do dolaska komunista na vlast. Ko je to shvatio danas, taj se promeškoljio u tom vozu progresa, makar je protegnuo noge kroz hodnik. Srpsko stvaralaštvo treba da nastavi prekinuti kontinuitet tamo gde je prekinuta tradicija i proterana suština, izobličen identitet, osakaćen duh i ubačeno "kukavičje jaje", tj. razne ideologije. kao npr. u pesmi "Ajde Jano kolo da igramo". Sve da prodamo samo da igramo! Čekajte, pa ja sam kao pubertetlija samo zamolio za ples i to je bilo dovoljno da zaigramo kad oboje hoćemo, u čemu je problem?!

"Dа prodamo" je očigledno namenski ubačeno. Nije mi namera da ulazim u političke zavrzlame, ali ono što je neizbežno, mora se reći. Prema tome, izmenom teksta, počev od naslova "Ajde Jano kuću da ne damo", pa do poslednjeg stiha, sve je vraćeno na svoje mesto.

Isti postupak je potreban svetskom globalnom stvaralaštvu, ali i našem i to najpre u popularnoj muzici, pa odreda u svim segmentima najkomunikativnijih oblika kulture i umetnosti, uključujući i stvaraoce, umetnike. Ovo se odnosi na nas koji smo nakupili dosta iskustva baveći se profesionalno stvaranjem muzike i na taj način vršili uticaj na izvestan broj ljudi, a to je iskustvo od pola veka i više. Mi ne možemo da mislimo, govorimo i radimo isto što i u vreme kad smo počinjali, stvar je u odgovornosti koju moramo imati. Dolazi vreme promena, umetnici moraju biti ličnosti i to zrele ličnosti. Umetnici su poput sveštenika, koji bi trebalo da služe narodu proslavljajući Boga. Tek tada sve dolazi na svoje mesto.

Zato treba, naročito popularnu muziku, čistiti od loših uticaja, a za to је potrebno malo više osvrtanja na vrednosti koje srpski narod neguje vekovima. Dakle, malo više patriotizma, "braćo i gospodo", izbrani junaci. Kosovski boj se bije celoga života. Blago onome ko u tome pronađe sebe.

Čovek je stvoren da stvara i da se usavršava. Bez pomoći odozgo to je veoma teško izvodljivo.

Talenti su oruđe i sa njima sve što možete je da se naučite veštini, zanatu, recimo, da svirate neki instrument i postignete čak i uspeh. U tome je zapad daleko ispred nas. Nažalost, nemaju vertikalu i zato je velika zabluda utrkivati se i podražavati zapadne vrednosti, jer:

"Koji ne sabira sa mnom, rasipa" - Hristos.

Asim Sarvan

7. 9. '22

Beograd

(Telegraf.rs)