Saga o zabranjenim omotima ploča: Priča o grupi Blind Faith i njihovom jedinom albumu

Jedan od razloga zbog kojih sakupljam ploče dugi niz godina jesu i omoti.

Naravno, muzika je uvek bila na prvom mestu.

Preporučujemo

U to ne treba sumnjati.

Ali oduvek sam voleo dok se ploča vrtela na gramofonu da zagledam, okrećem, prevrćem omot.

Da čitam ono što je tamo napisano, da pokušam prodreti u tajne znake i poruke zabeležene na tom parčetu kartona.

Tek tada sam imao kompletan doživljaj.

Neki ljudi su mi se hvalili kako su nekada kupivši jednu ploču u prodavnici, u taj omot krišom ubacivali i neki drugi vinil, kada bi prodavcu popustila pažnja i srećni i zadovoljni izlazili van.

Jednostavno rečeno - krali su.

Nisam tako nešto mogao da shvatim.

Ni po pitanju ljudskih i moralnih, a ni svakih drugih načela.

Ploča bez omota ili obrnuto?

Ne ide to nekako.

Deluje osakaćeno.

Nepotpuno i nedorečeno.

Možda i grešim, možda se neko sa ovim neće složiti, ali moja je percepcija takva.

I ne bih da je menjam pod stare dane.

Nekada i omot ume da govori o samoj grupi gotovo isto kao i muzika.

Baš zbog toga, ozbiljni bendovi su vrlo pažljivo prilazili traženju rešenja za omote svakog novog izdanja, neretko angažujući u tu svrhu i respektabilna umetnička i dizajnerska imena.

Posebna "poslastica" za svakog kolekcionara i poznavoca su tzv. zabranjeni omoti.

O čemu se tu radi?

Stvar je jednostavna i komplikovana istovremeno.

Naime, u diskografijama raznih izvođača događalo se da pojedini omoti budu toliko provokativni, da su u trgovci u prodavnicama ploča odbijali da takve albume drže na vidnom mestu na policama, pa čak da ih prodaju.

Takva izdanja su po pravilu prodavana u neprozirnim crnim kesama, ali mnogo češće događalo da se ceo tiraž povuče iz prodaje i potom bude vraćen, ali sada sa novim, "neutralnim" omotom.

Naravno, uvek bi određeni broj albuma pre povlačenja iz prodaje već otišao u ruke kupaca, pa su potom ta originalna izdanja dostizala neuporedivo više cene kod fanova i kolekcionara.

Pa evo, u narednom periodu pokušaću da kroz par tekstova prenesem ponešto o nekoliko takvih omota koji su deo moje kolekcije.

Prestanak rada dve fenomenalne grupe, bio je uzrok za stvaranje ove, o kojoj je ovde reč.

Doduše, ekipa u kojoj je prethodno bio maestro Erik Klepton, razišla se zauvek (Cream), dok je grupa Traffic u kojoj je zapaženu ulogu imao sjajni Stiv Vinvud, tek privremeno zamrzla svoj rad.

Njih dvojica su hteli da okušaju sreću, udruživši svoj ogroman talenat i znanje.

U novonastalom, bezimenom bendu, našao se i Kleptonov stari saradnik, bubnjar Džindžer Bejker.

Ostalo je jos upražnjeno mesto basiste.

Učinilo im se da bi se u toj ulozi najbolje snašao Rik Grek, tada član progresiv postave, Family.

Pored bas gitare, Rik je svirao violinu, a takođe i pevao.

Idealno.

Problem je jedino predstavljala činjenica što je on upravo bio na američkoj turneji sa svojom grupom.

A oni nisu imali strpljenja za čekanje.

Pozvali su ga, ponudili mu posao i on je pristao.

Time je Rik napravio grešku.

Al' dobro sad.

Ko bi to tada mogao znati.

Uglavnom, probe su počele, a Klepton i Vinvud su odmah ponudili pregršt svojih sjajnih kompozicija.

Ime još uvek nisu imali.

Nije ih to brinulo.

Hteli su samo da se bave muzikom.

Veoma malo vremena im je bilo potrebno da pripreme prvi album.

I da ga snime.

Nista čudno, ako znamo o kakvim muzičarima je reč.

U sred snimanja pozvali su fotografa i dizajnera Boba Sejdemana i ponudili mu da osmisli idejno rešenje omota.

Bob prihvata posao i posle izvesnog vremena donosi im na uvid fotografiju koju je nazvao Blind Faith - Slepa vera.

Zamisao im se dopala, ali i naziv fotografije koji odmah preuzimaju za ime benda.

Tada nisu ni slutili koliko će to ime biti proročansko.

Bilo kako bilo, kada se album pojavio u prodavnicama, izazvao je brojna negodovanja.

Ili bi još bolje bilo reći - pravi šok.

Bio je to jedan od najkontroverznijih omota ikada napravljenih.

Neke distributivne kuće su odbile da ga prodaju bez zaštitne crne folije, a neke su zahtevale da bude promenjen.

Tako se ubrzo pojavila druga verzija omota, na kojoj je najobičnija fotografija grupe.

Na originalu je fotografisana veoma mlada, polunaga devojčica, koja u ruci drži maketu aviona, koja opet podseća na nešto sasvim drugo.

Posle je Sejdeman objašnjavao novinarima svoju ideju:

Mlada devojka je predstavljala drvo života, a avion (zemaljski svemirski brod), drvo znanja. Po njegovoj zamisli idealno bi bilo da to naše zemaljsko znanje u svemir nosi neko ko je neiskvaren, odnosno devica.

Drugo, devojka bi takođe trebalo da predstavlja duh nevinosti u svetu koji se menja vrtoglavom brzinom.

Juvelir Mik Miligan mu je napravio maketu aviona, to je bio lakši deo posla, ali gde naći devojku za fotografisanje.

Po njegovoj zamisli devojka je, da bi simbolizovala ono što je hteo, morala imati tačno određen broj godina.

Na kraju je fotografisao Marioru Gošen, koja je za nadoknadu tražila da joj kupi konja.

Sejdeman joj je umesto toga isplatio 40 funti.

Originalni omot Foto: ZiaRecords

Mnogo godina kasnije Mariora je izjavila da joj golotinja tada nije smetala i da je nije bila ni svesna.

Naprotiv, veoma ljuta je otišla sa snimanja jer je shvatila da neće dobiti željenog ljubimca.

Dalje kaže, da je sa protokom vremena slušajući komentare ljudi koji su joj prenosili svoje utiske o efektu koji je na njih ostavio omot, oseća oduševljenje zbog svoje odluke i ne vidi ništa loše u tome.

Mariora Gošen Foto: Mark Kerrison / Alamy / Alamy / Profimedia

I da još uvek čeka da Sejdeman ispuni obećanje koje joj je dao.

No s obzirom da je on u međuvremenu preminuo (27. novembar 2017.) ona kaže da očekuje poziv od Kleptona u vezi toga jer je on posebno bio oduševljen idejom za omot.

A šta se desilo sa grupom Blind Faith?

Njihov album prodat je u milionskom tiražu, ali su se i pored toga nakon jedne neuspele američke turneje raspali u potpunom haosu, ne dočekavši prvu godišnjicu od osnivanja grupe.

Tako je njihovo ime odredilo i sudbinu čitavog poduhvata.

Slepa vera, ili možda još bolje - slepa nada.

A nastanak samog benda pokazao je i nešto mnogo opasnije po r'n'r:

Da se interes publike sve više počeo vezivati za muzičare pojedince (čitaj: zvezde), a ne za same grupe.

No bio je to tek početak.

(Telegraf.rs)