Nezaboravne "laganice" ex Yu rock scene (Broj 2)

Pre otprilike dva meseca pisao sam o "laganicama" ex Yu scene koje su dostigle kultni status. U tom izboru bili su grupa Time i "Pjesma No 3", potom Indexi - "Balada", Yu grupa - "More", Drugi način - "Stari grad" i Smak - "Šumadijski bluz". Naravno, ima mnogo pesama koje bi mogle ući u ovakav ili sličan izbor i sasvim je logično da bi tu svako imao neke svoje favorite.

No pošto sam obećao nastavak liste, danas dodajemo još tri kompozicije, a s obzirom da sam se prošli put fokusirao na bendove koji su po mnogo čemu bili među vodećim na ex Yu sceni, ovaj put će to biti grupe ili izvođači koji možda nisu bili prva liga jugoslovenskog roka, ali su iza njih svakako ostale kompozicije koje se i dan-danas rado slušaju, što samo po sebi dovoljno govori.

Preporučujemo

1.ZLATNI PRSTI - "IMA NEŠTO U TEBI, ŠTO NIKOM POKLONIO NE BIH"

(Momčilo Radenković, Mirko Glišić - PGP RTB 1979.)

TIMOČKI SANJARI

Za grupu Zlatni prsti iz Zaječara saznao sam još početkom davnih sedamdesetih godina prošlog veka, kada mi je u ruke dospeo njihov prvi singl na kome je bila kompozicija "Budi hrabra". Nikada neće zaboraviti kolika je bila moja radost kada sam na gitari "pohvatao" sve akorde te pesme i potom je ponosno odsvirao društvu. Behu to godine u kojima su snovi prestizali našu mladost iz koje zauvek pamtimo oči nekih devojaka, njihove osmehe i podršku.

Nekih desetak godina kasnije, spletom okolnosti, upoznao sam Momčila Mošu Radenkovića koji je bio ne samo kompozitor, gitarista i vokalni solista grupe, već i njen duhovni vođa, čovek koji je bio spreman da sve, apsolutno sve, podredi opstanku svog benda. Mogao bih ovde pisati i pisati kakav je bio Moša, no biće dovoljno i par detalja iz karijere same grupe.

Godine 1969. Mošin brat, basista Bane Radenković, bubnjar Dragan Trajković Trajko i pevač Jova Rašić maturirali su u Zaječaru.

Jova je upisao fakultet u Beogradu, a tokom sedamdesetih postaće član grupe Generacije 5, dok Bane i Trajko odlaze na studije u Niš. Pošto je bio mlađi godinu dana, Moša shvata da mu se grupa time raspada, pa tokom treće godine počinje praviti ispade po školi, a sve u nadi da mu zbog toga neće dozvoliti da upiše četvrtu.

Tako je i bilo.

Zbog zabrane upisa, roditelji su bili prinuđeni ga sa starijim bratom pošalju u Niš, gde je upisao četvrtu godinu Tehničke škole.

Grupa je zahvaljujući tome opstala i oni su nastavili da rade kao trio.

Ipak, sve vreme su tražili ritam gitaristu, pa su u Nišu raspisali konkurs kako bi popunili to mesto. Interesantno je da se na taj konkurs između ostalih prijavio i kasnije veoma poznati Ljubiša Stojanović Luis.

I nije bio primljen!

Tokom zimskog raspusta 1969. godine, grupa Zlatni prsti je obznanila da će u zaječarskom Domu JNA, biti održana Gitarijada i pozvala zainteresovane da se prijave. Danas je malo poznato da su upravo Zlatni prsti (uz pomoć Nikole Karaklajića), organizovali prvu Zaječarsku gitarijadu koja je održana 30. januara 1970.

Bila je to po mnogo čemu istorijska ideja i odluka.

Ako znamo da je Moša bio duhovni vođa grupe, nije teško zaključiti koliki je njegov udeo u svemu, pa i u nastajanju jedne takve manifestacije.

U godinama koje će potom doći, naši razgovori biće sve češći.

Jednom sam mu se požalio da nikako ne mogu da dođem do knjige "Zaječarska gitarijada 1966-1996". Nije bilo u knjižarama, pokušao sam preko nekih ljudi da je pronađem, ali ništa od svega.

Tada interneta nije bilo ni na pomolu, kasno sam saznao da je knjiga objavljena, a u međuvremenu tiraž je naprosto "planuo".

Nakon desetak dana, knjiga je stigla na moju adresu.

Nažalost, neke zajedničke planove nikada nismo uspeli da realizujemo.

Ne našom krivicom.

Tuđa neodgovornost i nemarnost je isuviše često i najplemenitije ideje i zamisli bacala u blato.

Mnoge njegove neobjavljene pesme, danas su deo moje kolekcije.

Slao mi ih je, uvek tražeći da kažem svoje mišljenje.

Ostale su i neke divne posvete.

I sećanja koja zaborav ne može dohvatiti.

Takav je bio Moša, čovek koji je svojim kompozitorskim talentom, "raspuklim glasom" i snenom gitarom jugoslovenskoj sceni podario nekoliko hitova, ali i balada poput ove u naslovu, koje će se pamtiti i kojima se uvek rado vraćamo. Tiho i nenametljivo svojim je pesmama "obojio" našu mladost i učinio da to bude razlog nekih naših najlepših sećanja i nečega što nikom, nikada poklonili ne bi.

Moša Radenković je preminuo 19. aprila 2021. godine.

2. COD - "DENNY"

(Enes Bajramović, Goran Kovačević - Jugoton 1978.)

EKSKURZIJSKE LAGANICE

Postoje te laganice bez kojih su ekskurzije nekada bile prosto nezamislive. I ne samo ekskurzije, sva moguća druženja uz gitaru u parkovima, na plažama i večernjim sedeljkama, uvek bi se ta pesma svirala, jer naprosto - svi su je znali.

Baš takva je "Denny" grupe COD.

Kada su 1972. godine Džemo Novaković, Izidor Kajić i Nenad Jurin osnovali grupu COD, nisu imali prevelike ambicije. Bar ne one autorske. Bili su dobar reproduktivni bend, koji je mogao dosta toga da odsvira, pa su "skidali" tada aktuelne hitove svetskih grupa, a takođe i pratili pevače kao što su Kemal Monteno, Zdravko Čolić i drugi. Istovremeno, u Zenici radi grupa Plameni dječaci u kojoj gitaru svira Enes Bajramović.

Priča kaže da je Enes tada bio toliko mlad da je na nastupima svog benda mogao ostati samo do 22h, jer bi u to vreme majka dolazila po njega. Zbog toga su Plameni dječaci imali drugog gitaristu koji ga je menjao kada je Enes morao poći na spavanje. Ipak, on nakon nekoliko godina dolazi u Sarajevo kako bi studirao Muzičku akademiju, pa se tu prvo priključuje grupi Rok u kojoj je bubnjeve svirao Ipe Ivandić. Istovremeno, angažovan je i u plesnom orkestru RTV Sarajevo gde svira trombon. 1974. godine u legendarnoj sarajevskoj kafani "Park", pada dogovor da se priključi grupi COD i od tada počinju snimati kompozicije koje je pisao Bajramović.

Kritika im nije bila naklonjena pa su ih okarakterisali kao "humpa cumpa" grupu, aludirajući na njihovu jednostavnu ritmiku. Sećam se jednog teksta koji je potpisao Dražen Vrdoljak gde je upravo na tako "slikovit" način opisao njihovu muziku. Ništa zato, na radio stanicama ste svakodnevno mogli čuti neku od njihovih kompozicija koje su uglavnom postajale manji ili veći hitovi. Ipak, sa drugim albumom "Bijeli bagremi" pokušali su da se uzdignu iznad takvih ocena kritičara, pa su dosta ambicioznije pristupili pripremi albuma.

Angažovali su proverene tekstopisce poput Duška Trifunovića, Miša Marića i Maje Perfiljeve, dok je tekst za kompoziciju "Denny" napisao pevač Goran Kovačević koji se nakon rada u grupama Čisti zrak, Ambasadori i Teška industrija posvetio solo karijeri, ali i pisanju pesama za druge izvođače. Pa iako je "Denny" postala veliki hit, ploča nije ispunila očekivanja grupe i oni se nedugo potom razilaze. Grupa COD će ostati upamćena po pevljivim hitovima, specifičnoj boji glasa njihovog vokalnog soliste Selvera Brdarića, ali i po njihovoj, odnosno Bajramovićevoj, sigurno najpoznatijoj kompoziciji "Denny".

Enes Bajramović je preminuo 25. marta 2006. godine;

Selver Brdarić je preminuo 5. novembra 2010. godine;

Goran Kovačević je preminuo 9. marta 2014. godine.

3.DUŠAN PRELEVIĆ PRELE - "HOĆU DA PAMTIŠ"

(O. Mandić, D. Prelević - PGP RTB 1980.)

TALENTOVANI BUNTOVNICI

Mogao bih o Preletu pisati toliko toga.

O njegov članstvu u Korni grupi, angažmanu u "Ateljeu 212" u legendarnom mjuziklu "Kosa", albumima koje je snimio, knjigama i scenarijima koje je napisao, intervjuima koje sam sa njim radio...

Pa ipak, ovaj put ću se zadržati na jednoj, doduše kratkotrajnoj, ali u prvi mah jako obećavajućoj saradnji.

Prele je u svakom smislu bio veoma živopisna i multitalentovana ličnost, ali i čovek koga naprosto nije držalo mesto. Živeo je život punim plućima, hteo je da proba sve i na tom putu nije mazio ni sebe a ni druge.

U međuvremenu, jedan Užićanin se preselio u Beograd i upisao muzičku školu "Stanković", no ubrzo je uvideo da ga karijera uspešnog pijaniste ni po čemu ne privlači, pa je krajem šezdesetih odustao od daljeg školovanja. Kada se par godina kasnije pojavio kao instrumentalista na beogradskoj sceni, odmah je stekao epitet vunderkinda. Govorilo se da će postati član Yu grupe, Pop mašine (sa njima je neke koncerte i svirao), zatim je viđen kao klavijaturista grupe Time...

No od svega toga nije bilo ništa.

Ako se do sada niste dosetili o kome je reč, reći ću vam - taj vunderkind je niko drugi do Oliver Mandić.

No iako najverovatnije zbog svoje "mušičavosti", nije dospeo u pomenute bendove, jer umeća mu svakako nije nedostajalo, Mandić na samom početku sedamdesetih osniva džez rok grupu Oliver u kojoj je na mestu vokalnog soliste bio baš Dušan Prelević Prele. Obojica izuzetno talentovani, ali i sasvim posebnih životnih shvatanja i sklonosti, večiti buntovnici, nisu mogli predugo ostati zajedno.

Iza grupe Oliver je ostao samo jedan singl (Grupa Oliver i Dušan Prelević - "Tajna"/ "Prošlo je sve", PGP RTB) iz 1974. godine, ubrzo potom se raspadaju ali su saradnja i njihova druženja ipak nešto duže potrajali. Na rock večeri festivala "Opatija '80", Prele izvodi Oliverovu kompoziciju "Hoću da pamtiš", za koju je on napisao tekst. Pesma je uvrštena na LP koji je povodom toga objavljen, a takođe se pojavila i na singl ploči. Svojevrstan kuriozitet jeste da je na A strani pomenutog singla vokalna verzija kompozicije, dok je na B strani istoimeni instrumental.

Slušajući danas ovu pesmu, možemo samo da žalimo što Oliverova i Preletova saradnja nije makar malo duže potrajala, ali takođe je i potpuno jasno da previše talenta nikada nije moglo predugo da opstane na jednom mestu.

Dušan Prelević Prele je preminuo 28. jula 2007. godine.

Nastaviće se...

(Telegraf.rs)