Tri zanimljivosti koje niste znali o Guči
Nekoliko stotina hiljada posetilaca svedočiće najvećoj smotri limenih instrumenata na svetu, koja već šest decenija pozdravlja i ispraća najveće majstore trube, ali i zaljubljenike u njen magični zvuk.
Kažu da ko jednom ode u Guču, uvek joj se rado vraća, a mi vam donosimo tri zanimljivosti koje morate znati o, slobodno možemo reći, prestonici trube.
U Guči postoji muzej trube
Poput nekih od najvećih svetskih metropola koje su svoje kulturno nasleđe pretočili u svojevrsni narativ o sopstvenoj istoriji, Guča je svoju priču o višedecenijskoj tradiciji ovekovečila u Muzeju trube. Muzej je podignut 2010. godine, povodom 50. godišnjice Dragačevskog sabora trubača i autentična je riznica uspomena na održane sabore i majstore trube koji su doprineli da se dobar glas o ovoj manifestaciji pronese širom sveta. Veliki broj fotografija, ali i eksponata, instrumenata koje su slavni trubači poklonili Muzeju, čine ga nezaoblilaznom stanicom za sve one koji se, makar i u prolazu, nađu u Guči.
Prva zadruga žena osnovana je u Guči
Verovatno da vam ime Rajka Borojević ne znači mnogo, ali ona je za žene dragačevskog kraja prava heroina. Spisi kažu da je Rajka, inače učiteljica stručne škole, selo Dubac posetila u godinama tokom Drugog svetskog rata, te je osetila bliskost i neraskidivu vezu s ovim narodom. To ju je i nateralo da se u ovaj kraj vrati 1951. godine, s namerom da pomogne ljudima koji su pomogli njoj i njenoj porodici tokom izbeglištva. Ona je godinama, u periodu kada nije bilo radova u polju, na tečajevima obučavala dračagevske žene osnovnim znanjima o ishrani, higijeni, podizanju dece, lepom ponašanju – o savremenom životu.
Rajka je, bez pomoći institucija i na sopstvenu inicijativu, organizovala tečajeve domaće radinosti, pre svega tkanja, a na prvom tečaju bilo je svega osam žena. Desetak godina kasnije osnovana je Dragačevska zadruga žena "Rajka Borojević", preko koje su žene prodavale svoje proizvode, školovale decu, gradile kuće i bile finansijski nosioci svojih domaćinstava. Žene ovog kraja izatkale su na hiljade kilometara platna, štofova, zavesa i prekrivača, a jedan od stalnih kupaca bila je i Jovanka Broz, prva dama tadašnje Jugoslavije, ali i čuvena Koko Šanel.
Kjara Čaplin snimila je dokumentarac o Guči
Pre više od decenije, 2004. godine, festival trube u Guči ugostio je i Kjaru Čaplin, unuku najpoznatije zvezde ere nemog filma, slavnog Čarlija Čaplina. Kako su mediji tada izveštavali, mlada glumica, producentkinja i manekenka, ujedno i promoter Festivala, nije uspela da odoli atmosferi, te je uz povik "Živela Guča" i osmeh igrala uz zvuke trube koje su bile svuda oko nje do ranih jutarnjih sati. Dokumentarni film koji je snimila, a koji je nudila nekim od najvećih svetskih televizija možda i najbolje opisuje euforiju koja zavlada ovom varošicom svake godine u avgustu, već 60 godina: "Uz gromoglasni ritam grozničavog zvuka, festival stvara oazu hedonizma gde zemlja drhti i krv ključa kao lava pre vulkanske erupcije"...
Podsećanja radi, na ovogodišnjem Festivalu nastupiće trubački orkestar Ekrema Mamutovića, trubački orkestar Dejana Lazarevića i Dejana Jevđića, Dejan Petrović Big Band, kao i krunisani kraljevi Guče i svojevrsni simboli dragačevskog festivala, Boban i Marko Marković. Publika će imati priliku da čuje i Danicu Crnogorčević sa bendom, a poseban kuriozitet tokom trećeg dana festivala biće i nastup Narodnog orkestra RTS-a sa gostima solistima Anom Bekutom, Snežanom Đurišić i Dragicom Radosavljević Cakanom. Za kompletnu realizaciju, vizuelizaciju i tehničku produkciju Festivala zadužen je SKYMUSIC.
(Telegraf.rs/PR)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.