Nikola Džoni Ranković, intervju: O novom albumu, muzičkim uzorima, kako gleda na rok scenu

Nikola Džoni Ranković polako ali sigurno gradi svoju muzičku karijeru koju je započeo sa svega 12 godina. Mladi roker je predstavio svoj novi album "Važno je samo što ostaje" (koji je u fizičkoj formi izdat na CD-u i vinilu i ima 10 pesama), koji je promovisao u RTS klubu, a ceo projekat podržale su brojne rokenrol legende, poput braće Jelić iz YU grupe.

Preporučujemo

Pre same promocije, Nikola Džoni Ranković je u intervjuu za Telegraf.rs govorio o svom novom muzičkom ostvarenju, otkrio nam je koje pesmu su autobiografske.

Takođe, mladi roker nam je naveo kako proveo period pandemije korona virusa, pričao nam o svojim muzičkim uzorima, o današnjoj rokenrol sceni.

Džoni nam je otkrio da li u budućnosti ima želju da se priključi nekom većem poznatom bendu.

Za početak, pričao nam je o svom novom albumu.

Džoni Ranković: Hajde da počnemo od samog naziva albuma "Važno je samo što ostaje". Ima 10 pesama. On u jeste na neku ruku nov, mada se može predstaviti kao kompilacija nekih novih i starih numera, budući da ima nekih (pesama) koje su ranije objavljene. Meni kao autoru mnogo znači što iza toga stoji najstarija diskografska kuća (na ovim prostorima) PGP RTS. Naravno, pored tih fizičkih izdanja (CD i vinil), tu su i digitalne platforme. Ipak, fizička izdanja imaju "težinu". Dosta vremena i rada je trebalo da bi album izašao. Zaista sam zahvalan svima koji su učestvovali na njemu počevši od benda The Churlians, koji su na njemu svirali. Tu su i gostujući muzičari. Imali smo Srbu Radivojevića na bubnjevima, Žike Jelića na lapstilu... Lapstil je jedan instrument koji sam otkrio u toku pravljenja albuma i dao je interesantan zvuk... Ja sam autor tekstova svih pesama izuzev teksta pesme "Gospodin Crni leptir" koji je napisala mlada pesnikinja iz Banjaluke. Hvala svima iz PGP-RTS-a i svim ljudima koji su doprineli da album stigne do prodavnica. Često su ljudi koji se bave tehničkim poslovima zanemare, ali, u stvari, oni su ključni, bez njih ničega nema. U pitanju je rok žanr, to sam oduvek voleo i bavim se time.

Na pitanje da li ima pesama koji su njegov "favorit" sa ovog albuma, rekao je sledeće:

Džoni Ranković: Kao autor uvek su mi sve pesme drage, ali možda naslovna numera "Važno je samo što ostaje" mi je najdraža, jer govori o neprolaznim vrednostima koje često zanemaruje i menjamo ih za neke prolazne vrednosti koje vrlo brzo nestaju i govori da je jedino bitno ono što ostaje na kraju dana kada kažemo "šta sam ja u životu uradio". Pored toga, naravno, pesma "Nije do love" koju sam napisao sa sedam godina... Sada sam krenuo da nabrajam (smeh)...

Roker nam je otkrio koje njegove pesme su autobiografske.

Džoni Ranković: Malopre pomenuta pesma "Toplo ili hladno" koja kaže "rođen sa pola srca, u duploj nadi da život ipak ima lek, ja trčim trku bez prednosti, da rokenrolom osvojim svet." To oslikava moj život, s obzirom na to da imam srčanu manu i da sam veći deo detinjstva proveo lečeći se. Sada je, hvala Bogu, sve kako treba. Sada slušamo pesmu "Strah" koja sadrži neke autobiografske elemente. Ne može da se izbegne taj neki lični pečat.

Foto. WOOD

Period zatvaranja zbog pandemije korona virusa bio je težak za muzičare. Pitali smo ga kako ga je proveo.

Džoni Ranković: Odlučio sam da ne gledam TV ceo dan. U tom periodu sam izdao nekoliko singlova. Prijavljen sam za britansku muzičku akadamiju u Londonu, prošao sam prijemni od kuće, tako da sam se bavio raznim elementima rada i unapređivanjem znanja. Pročitao sam dosta knjiga. Knjige obožavam, ali nikada nisam toliko imao vremena da čitam. Stigao sam 109 pročitanih knjiga... U principu sam zadovoljan kako sam proveo taj period.

Džoni nam je otkrio da ima muzičke uzore.

Džoni Ranković: Svako ima svog nekog uzora. Sa naših prostora bih izdvojio YU grupu i Đule (Van Gogh), s njima sam prijatelj. Nisu mi samo uzori, već na neki način i mentori. Daju mi dosta saveta. Što se tiče inostranih izvođača, Džimi Pejdž kao gitarista mi je uzor. Kako se bavim muzičkom produkcijom slušam dosta različitih žanrova. U poslednje vreme se dosta bavim filmskom muzikom. Čak i na tom prijemnom u Londonu sam slao muzičku kompoziciju koja mi se jako dopala. U današnje vreme žanrovi su se nekako smešali. Treba to zanemariti i treba tražiti ono što je najbitnijie, a to je dobra pesma. Naravno, svi mi imamo neke svoje prefernce. Filmske kompozicije imaju rok elemente.

Budući da deluje da je rokenrol u današnje vreme potisnut, pitali smo Džonija kako gleda na rok scenu.

Džoni Ranković: Svako vreme ima svoje vreme, mada rok je nešto što je trajno prisutno od sredine pedesetih godina prošlog veka. I, naravno, ima tu uspona i padova. Ne mislim da je on (rokenrol) umro. Jednostavno sve ima svoj period uspona i padova, ali je rok definitivno prisutan. Treba gledati originalnost. Sada, na dnevnom nivou, kada se izbacuje 80.000 pesama, jako je teško naći nešto što je originalno.

Roker navodi da postoji šansa da u budućem nekom period i nastupi uživo.

Džoni Ranković: Za sada ćete morati da se zadovoljite albumom, pa u nekom budućem periodu ćemo svirati uživo. Na sajtu johnnyrankovic.com ima sve.

Na pitanje da li bi u budućnosti želeo da se priključi nekoj poznatoj grupi ili da nastavi sa svojim bendom, roker je rekao.

Džoni Ranković: Nikad nisam imao želju da se priključim nekom drugom velikom bendu jer uvek jurim tu neku originalnost, a u poslednje vreme se bavim muzičkom produkcijom, pre svega komponovanjem. Naravno, i da sviram koncerte kada mogu, ali to mi nije primarno. Ja volim koncerte, druženje sa publikom je nešto nezamenjivo, ali pre svega ću se bazirati na studije.

(Telegraf.rs)