Novi vinil i promocija posle dve godine izolacije - Johnny Rankovic & The Churlians

Nikolinom prvom javnom pojavljivanju posle dvogodišnje pandemijske izolacije prisustvovao je veliki broj kolega, saradnika, prijatelja, novinara uz legende naše muzičke scene Yu grupu, Van Gogh, Neverne Bebe, Generaciju 5, Električni orgazam, Đorđe David, Vlada Džet i mnoge druge.

Ovaj album u neku ruku jeste potpuno nov, ali je preciznije reći da se radi o drugačijem ruhu nekadašnjeg Nikolinog autorskog izraza, do vremena pandemije. Praktično, to je svojevrsna kompilacija novih i starih pesama koja zaokružuje dosadašnji deo njegovog stvaralaštva.

Nekada najmlađi aktivni srpski rok muzičar je kompletan autor muzike, tekstova i aranžmana (izuzetak je tekst za pesmu "Gospodin Crni leptir"). Kao producenti se pojavljuju Vojislav Aralica i Vladimir Racković. Pored benda "The Churlians", na albumu su svirali i pevali Žika Jelić, Srboljub Radivojević Srba, Milan Jejina-Jeki, Saša Žule Radojević, Aleksa Danić, Ksenija Kuljača, Nemanja Savić, Nikola Usanović...

Nikola Džoni Ranković je ovim ispunio i svoju davnašnju želju - da objavi svoje vinil izdanje iza koga stoji najveća i nastarija izdavačka kuća na Balkanu, PGP RTS.

Foto: Promo

Na album je pozitivno reagovala i rok kritika pa su tako na promociji govorili Vladimir Graić- direktor PGP RTS-a, Aleksandar Žikić- rok kritičar, novinar i pisac, Petar Janjatović-rok kritičar, novinar i pisac Žika Jelić YU grupa, Milan Đurđević Neverne Bebe i drugi.

-Oni sviraju u skladu sa svojim godinama: glasno, gusto i brzo. Džonijevi tekstovi iskreno začuđeno govore o prvim saznanjima i dilemama. Peva o temama koje već više od šezdeset godina muče rock autore: o vremenu koje curi kroz prste, ljubavi prema gitari, potrebi za begstvom, neuništivim nadama i o tome kako se tera po svom. Album "Važno je samo šta ostaje" na nov način govori o večnim temama. A kad smo kod večnog, ploča vrlo simbolično nudi pravi biser – pesmu "Gospodin Crni leptir" posvećenu neuništivom Žiki Jeliću. Srčanost i upornost krase obojicu. I Žiku i Džonija Rankovića - rekao je Petar Janjatović-rok kritičar, novinar i pisac.

A reči iskusnog Aleksandar Žikića- rok kritičara, novinara i pisca su:

-Jedan od najlepših prizora koje savremena muzička scena može da projektuje ne samo u sadašnjost, već i budućnost, jeste grupa veoma mladih muzičara, predvođena izuzetno talentovanim i motivisanim pojedincem sa naglašenim rokenrol stavom, koja, nošena plemenitom energijom mladosti i slobode, tutnji sa ploče i/ili pozornice. Grupa koja ulogu u stvaranju i izvođenju rokenrola – elektrificirajuće muzike koja je, više nego bilo koja druga obeležila živote svih generacija od polovine prošlog veka do danas – shvata ozbiljno, a poštovanje njegovih klasičnih vrednosti, kao što su već pomenuti stav, odvažnost, iskren, nesputan transfer autentičnih emocija i stavljanje ličnog i umetničkog integriteta iznad svakog oportunizma, oseća kao svoju dužnost.

Upravo takav prizor pruža susret sa Johnnyjem Rankovićem, gitaristom, pevačem i autorom čije prisustvo na ovdašnjoj sceni je, bez svake sumnje, veoma dragoceno. Ni Johnny ni njegov bend, pri tom, ne traže od nas unapred nikakav kredit zasnovan, recimo, na njihovim mladim godinama, nikakve ustupke, niti i najmanji delić (blago)naklonosti koji nije u potpunosti zaslužen. Sve što traže jeste da čujemo i, u skladu sa svojim sposobnostima, procenimo, razumemo i podržimo ono što rade iz jednostavnog razloga što je reč o nečemu što vredi podržati. Johnny, pri tom, zvuči kao definisan i posvećen profesionalni muzičar, koji tačno zna šta želi i kako da to ostvari. Njegov doprinos sceni mladalački je relaksiran taman koliko treba, prirodan, iskren i lišen kalkulacija. Njegov zvuk je formiran i zaokružen, a u smislu autorstva i gitarskog umeća može bez problema da stane rame uz rame sa neuporedivo iskusnijim stvaraocima i izvođačima.

Svojim albumom "Važno je samo šta ostaje" Johnny i njegov bend The Churlians čistim srcem, otvorenim umom, sigurnim prstima i jasnim glasovima poručuju da ne žele da žive u zemlji bez rokenrola. Ako delimo – pa čak i ako ne delimo – njihovo mišljenje, najmanje što možemo da učinimo jeste da njihovu vrednost, važnost i neophodnost na vreme prepoznamo i, sa punim poverenjam i uz maksimum dobre volje, podržimo.

Ako želimo da ostanemo verni, u ovom kontekstu nesumnjivo veoma prigodnom, duhu izvornog rokenrola, završna rečenica mogla bi da glasi: Johnny Be Good. Ali, sudeći po svemu što o njemu znamo, Johnny je očigledno već good i to sve u šesnaest. Srećom, tu je drugi deo čuvenog refrena, koji se, možda, još bolje uklapa: Go Johnny, go!

CD izdanje je opremljeno specijalno dizajniranim bukletom sa fotografijama autora Wood RS (Nenad Tubić) a vinil insertom sa tekstovima svih pesama.

Oba izdanja, i cd i ploča, mogu da se kupe u PGP radnjama, a online preko Male Srpske prodavnice koja je u mogućnosti da ih distribuira i za dijasporu.

Interesantno je da je Nikola Johnny Ranković pripremio poklon svakom pedesetom kupcu vinila, a to je rokerski ručni sat sa logom benda The Churlians, a svakom pedesetom kupcu CD-a po majicu sa logom benda i naslovom albuma.

(Telegraf.rs/PR)