Najveće ime hevi metal scene u Areni: Iron Maiden publici pružili muzički spektakl i teatralnost pozorišta

Večeras je u Štark Areni nastupio bend koji je jedno od najvećih imena hevi metal scene, britanski Iron Maiden.

Koncertnu uvertiru napravio je nemački gotik metal bend Lord of the lost, koji je ove večeri prvi put nastupio u Beogradu.

Preporučujemo

Zvuk koji se drastično razlikuje od vodeće grupe večeri, idealan je za one koji vole melanholičan zvuk uz duboki muški vokal, ali povremeno presečen "scream" i "growl" načinom pevanja i bržim ritmom. Koncert su otvorili pesmom "Drag me to hell", a srpska publika ispoštovala ih je kao predgrupu, jer je Arena već tad bila dupke puna.

Postavka bine bila je minimalistička, ali to je vokalu benda Krisu Harmsu dalo dovoljno prostora za trčanje po bini i interakciju sa publikom u prvim redovima, što je maksimalno iskoristio, s obzirom na to da muzika benda Lord of the lost nije ona vrsta uz koju se stoji mirno. Atmosferični, ali i oni "žešći" delovi pesama dodatno su naglašeni rasvetom.

Na kraju seta od 10 pesama, bend je odsvirao nešto drugačije - pesmu "La bomba", koja je kombinacija Latino muzike i industrial metala, propraćenog "scream" pevanjem. Nakon odsviranog koncerta bend se na srpskom zahvalio publici, a onda napustio binu.

Kada je u pitanju Iron Maiden, bend sa 47 godina staža, publika je sa ovacijama počela već pri prikazivanju trejlera njihove igrice, propraćenog pesmom "Transylvania", 20 minuta pre početka koncerta, a Arenom je odzvanjalo i jednoglasno pevanje ostalih kultnih hard rok i hevi metal pesama koje su puštane kako bi bilo prekraćeno vreme dok se bina pripremi za bend.

Iron Maiden je kao uvertiru za svoj koncert iskoristio svoju pesmu "Doctor, doctor", a prva koju su svirali ove večeri bila je "Senjutsu", sa istoimenog albuma prošle godine. Kada su se svetla upalila, bend je stajao ispred scenografije koja je predstavljala japanske građevine. Tokom te pesme je na binu prvi put izašao Edi, maskota benda, koja menja u zavisnosti od albuma do albuma, a ovog puta u pitanju je, naravno, bio samuraj.

Bend je nadovezao još dve pesme sa tog albuma, i to dve kojima je najavljen album - "Stratego" i "Writing on the wall", koja je bila prva horski otpevana pesma od strane publike ove večeri, a ispraćena animacijama na video bimovima.

Potom su se svetla ugasila i, uz glasno čangrljanje, japanske građevine počele su da tonu. Kada su se svetla ponovo upalila, bili smo u crkvi. Umesto

svetaca, na vitražima su bile različite verzije maskote benda. Potpuno prigodno za narednu pesmu - "Revelations" sa albuma "Piece of mind" iz 1983. godine, koja je otvorila vrata ka starim hitovima benda.

U istoj tematici odsvirali su "Blood brothers", kao i "Sign of the cross", tokom koje se pevač Brus Dikinson pojavio u odori, sa krstom na kom su se svetla palila u ključnim trenucima pesme, a to je bila i prva pesma tokom koje je korišćena pirotehnika.

Crkvena atmosfera je upotpunjena tokom pesme "Flight of Icarus", tokom koje je Bris Dikinson u rukama imao bacače plamena, a u zadnjem delu bine je bila ogromna figura Ikara, koji je na početku pesme raširio svoja krila čija je krila pretila da spali vatra, dok su ona na njenom kraju bila skupljena, a mitski lik je nestao iza bine.

Momenat koji je označio da počinje deo koncerta u kom će biti odsvirane sve one kultne pesme koje znaju i oni koji ne slušaju Iron Maiden, bio je onaj u kom su se čuli prvi taktovi poznate "Fear of the dark", uz koju publika decenijama na svakom koncertu gromoglasno peva ne samo reči, veći i melodiju. Nakon nje usledila je "Hallowed be thy name", tokom koje se ove večeri prvi put čuo poznati povik Brusa Dikinsona - "Srecam for me, Belgrade!" (Vrišti za mene, Beograde). "The Number of the beast" i "Iron maiden", pesma sa njihovog prvog albuma, koju u originalu peva Pol di Ano, zatvorili su redovan deo koncerta.

Bend se za publiku u Beogradu dva puta vraćao na bis. Kada je platno sa slikom na bini zamenjeno, a publika u polumraku prepoznala "The trooper" verziju maskote Edija, bend je dočekan sa oduševljenjem. Brus Dikinson, obučen u uniformu iz perioda bitke o kojoj pesma govori, na binu izlazi sa britanskom zastavom, a ubrzo ga sledi identična verzija Edija, sa kojom se mačuje na bini.

"The clansman" i "Run to the hills" zatvorile su bis, a bend se na binu vratio još jednom. Uvertira su bili crno-beli snimci Čerčila i zvuk njegovog govora, nakon čega je usledila pesma "Aces high", tokom koje je ogroman borbeni avion leteo iznad članova benda. Upravo ta pesma označila je kraj večerašnjeg nastupa benda pred našom publikom.

Iako ljudi u godinama, članovi benda Iron Maiden pružili su dobar zvuk, zadivljujuću scenografiju i sjajnu komunikaciju sa publikom u Areni. Njih su večeras slušali oni koji ih slušaju od svoje mladosti, oni koji ih slušaju od tinejdžerskih dana, a kako je bilo roditelja sa decom, zasigurno i oni koji su nedavno počeli da ih slušaju. Bend je tokom odsviranih 15 pesama priredio kako muzički, tako i vizuelni spektakl, a publika nije bila samo domaća, već su se vijorile i poljske, ruske, pa čak i zastave Čilea.

(Telegraf.rs)