O Evroviziji iz drugog ugla: Svojevrsni teatar apsurda
Ako je muzika nešto što pobuđuje naša čula, onda je to i duboko intiman doživljaj svakog pojedinca. Kako onda bilo ko drugi može da nam kaže da je nešto najbolje?
O takmičenju za pesmu Evrovizije valjda je već sve odavno napisano. O politizaciji, lobijima sa vidnim uticajem, paradama kiča, čega sve tu nije bilo. Ali kako koja godina prolazi, na Evroviziji kao da sve je manje onog što bi trebalo da bude njena suština: Muzike!
Meni je uvek bilo nespojivo svako takmičenje koje u vezi sa muzikom. Čemu? Ako je muzika nešto što pobuđuje naša čula, onda je to i duboko intiman doživljaj svakog pojedinca. Kako onda bilo ko drugi može da nam kaže da je nešto najbolje?
Nekada davno, kada je rok muzika tek širila obzore na ovim prostorima, postojale su gitarijade koje su imale takmičarski karakter. Krucijalna razlika između tadašnjih i ovih modernih takmičenja je u tome što se nekada u muziku ulagala prvenstveno, a često i jedino, ljubav. Sve ostalo, bilo je u drugom planu.
Danas je sasvim obrnuto. U muziku se vrlo često ulazi kroz pravila surovog biznisa. Umetnost je, kao nikada pre, podvrgnuta ogoljenom trkom za zaradom. Za isplativošću. A to je vrlo često nespojivo sa onim što istinska umetnost daje čovečanstvu.
Čini se da mnogi, a posebno u današnjem vremenu, ne shvataju da je umetnost možda jedina preostala nada i slamka koja može da bude spas ovog i ovakvog čovečanstva. Jer malo je preostalo onoga što u ljudima može da probudi osećaj lepote i sreće. Muzika, kao najkompleksnija umetnost, to svakako može.
Zbog toga mislim da se Evrovizija sve više pretvara u teatar apsurda. Endi Vorhol je svojevremeno prognozirao da će doći vreme u kom će svako moći da bude popularan petnaest minuta. Naravno da takvu tvrdnju ne treba shvatiti bukvalno, ali čini se da je Evrovizija pokazatelj da je takvo vreme upravo došlo.
Ako je u prošlosti i bilo onih "ekcesa" koji su od nastupa i pobede na Evroviziji krenuli put istinskog svetskog uspeha i slave, a najočitiji primer toga je švedski kvartet ABBA, danas je takva mogućnost svedena na minimum. Uprkos svim mogućim i nemogućim koreografijama, laserima i scenskim vratolomijama, kada se evrovizijska svetla pogase, većina učesnika svetlosnom brzinom biva zaboravljena. Zašto? Pa u svemu tome ponajmanje ima muzike.
I upravo su to razlozi zbog kojih nastup naše Ane Đurić Konstrakte smatram zaista posebnim. Ako ni zbog čega drugog, ono zbog hrabrosti kojom je razbila već uveliko bljutave evrovizijske norme. Istinska pobeda bi bila kada bi Evrovizija ukinula takmičarski karakter te manifestacije. Tada bi bila vraćena upravo onom zbog čega je i nastala: muzici. I tada bi pobednici bili svi. I učesnici i publika.
Video: Telegraf u rodnom mestu Konstraktinog oca : Kuća čuvene baka Desanke u Glibovcu
(Telegraf.rs)
Video: Na Zlatiboru prava zimska idila: Snežni pokrivač i -2, predivan snimak sa popularne srpske planine
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Marko
Koliko je samo jadna ova pobeda Ukrajne.
Podelite komentar
Apsurd
Mislim da na ,Evroviziji, netreba vise ucestvovati jer za sledecu godinu se vec pobednik zna, ako mi ne verujete pitajte Bajdena ili Solca a mozete i onog zelenog klovna jer on je postao sef evrope , evrope ove glupe u kojoj bas zivimo. Ja bih da Sarmat ili Satana zapeva sledece godine siguran Sam da ce pobediti.
Podelite komentar
Gledam i slušam
Ove pesmice na Evroviziji odavno su postale BLjAK za slušanje,a tek koliko je bljak u scenskim nastupima to ni mozak normalnog bića nemože da podnese,a to da u ovom takmičenju ima politike to znaju i čvorci na drveću,vidise u zadnjih desetak godina da pobeđuju pesme onih država gde treba nešto da se ostvari,pederastija i lezbejstvo da se progura u nekoj državi,e tu pobede pesme tih izvođača kojo i jesu to,zatim ako se u nekoj državi treba da promeni nasilno vlast,pobeđuje pesma te države,evo i sada,podržava se nacizam i fašizam u Ukrajini,pobeđuje pesma Ukeajine,a toliko je bljak da nemam reči,a zanimljivo izgurali našu pesmu na peto mesto,pesma je očajnija od očaja,ali treba rukovostvo ove države da potpiše svoju smrtnu presudu u obliku zavođenja sankcija Rusiji i priznavanja šiptarima državu,a to što će posle toga da neki idiot u Vojvodini,Raškoj,istočne krajine,neke doline na jugu da traže otcepljenje i sopstvene države,to nikome ne pada na pamet,važno da pesmice pobeđuju po naređenju zapadnih naredbi
Podelite komentar