Pink Floyd - grupa koju nikada nisu razumeli oni "udobno prazni"

-A koja ti je grupa omiljena? - pitanje je koje sam čuo ko zna koliko puta do sada.

-Nemam omiljenu grupu, odgovarao sam.

Preporučujemo

-Kako?!

-Pa lepo!

Da, da... ljudi su radoznali i naravno, u redu je to, ali ja ih zaista nisam lagao.

U različitim periodima života, slušao sam različite bendove, sa manje ili više inteziteta.

Jer ne prijaju iste stvari petnaestogodišnjaku i čedrdesetogodišnjaku.

Ako ste šezdesetogodišnjak i da ne govorim.

Kada imate petnaest godina, ne marite previše za filozofske poglede na svet.

To dolazi koju godinu kasnije.

Shodno tome i muzički ukus se menja.

Tačnije, menja se ono što očekujete od muzike.

Pa i od života.

Međutim, ako malo bolje razmislim, postoje neki bendovi koji se ipak "provlače" nekako, koji su tu sve vreme.

Neki manje, neki više.

Pa da li su oni omiljeni?

Ne znam. Možda.

Iskren da budem, nakon pola veka intezivnog druženja sa muzikom, ima dosta toga što mi je u međuvremenu, paaa... ne mogu reći dosadilo, ali počeo sam da osećam određenu ravnodušnost prema tome.

Ne smatram to svojim hendikepom.

Naprotiv, duboko sam uveren da je to napredak.

Međutim, shvatio sam da tokom svih tih godina jedan bend izaziva u meni osećanja od kojih, sve i kada bi hteo, ne bih umeo da se distanciram.

PINK FLOYD!

Kada bi me pitali - zašto? - odgovor bi morao biti jako kompleksan i podugačak, no ipak, pokušaću pojasniti sve koliko-toliko, u nekih petnaestak rečenica:

- zato što je svaki njihov album istorija;

-zato što je svaki omot njihovih ploča istorija;

-zato što su prodali milione albuma, a na ulici ih ne biste ni prepoznali;

-zato što je tako nešto danas nezamislivo;

-zato što je danas mnogo važnije biti prepoznat, nego prodati milione ploča;

-zato što je tako prokleto malo drugih bendova, umelo tako genijalno da pogodi atmosferu na svojim albumima;

-zato što su Pink Floyd mnogo toga što i drugi bendovi jesu, ali još više onoga što drugi nisu i ne mogu nikada biti;

-zato što oni nisu virtouzi, već grupa;

-zato što ih nisu zanimali singlovi, već albumi;

-zato što je njihova elektronika bila humana;

-zato što su znali tačno šta svaka njihova ploča treba da sadrži, ali su nekom čudesnom čarolijom uvek savršeno pogađali i šta se tu nikako ne bi smelo naći;

-zato što je svaki njihov koncert bio praznik;

-zato što nijedan drugi bend nije mogao napraviti ni približnu magiju onoj, kakvu nosi pesma "The Great Gig In the Sky", a da ni jedna reč nije otpevana;

-zato što album "Dark Side Of the Moon" sadrži prvi kvadrofonski miks, ali i daleko, daleko više od toga. To je ploča kojoj se klanjaju čak i oni koji nikada nisu voleli Floyde;

-zato što su rock muziku podigli na jedan poseban, njima svojstven, džentlmenski, savršeno prefinjen nivo;

-zato što su...

Zato što, u slučaju da ste "udobno prazni", teško da išta od ovoga možete razumeti.

(Telegraf.rs)