Godine kakvih više nema: Pre pola veka objavljen je "Argus", grupe Wishbone Ash

Kada bi mi neko ponudio, da nekom magijom zavrti čigru vremena i vrat me u neku od čudesnih muzičkih godina iz prošlosti, bio bi to veoma težak odabir. Doduše, jasno mi je da je taj odabir sasvim promenljiva kategorija, shodno godinama koje sam nakupio u svom ličnom prtljažniku.

No bilo kako bilo, ta čudesna 1972. visoko, veoma visoko, bi se kotirala u takvim razmišljanjima.

Preporučujemo

Beše to godina u kojoj su veliki izdavali albume kojim su brutalno zacementirali svoje ionako nedostižne pozicije, a ujedno i godina koja je dozvolila opipljivu nadu onima koji su tek zakoračili ka takvim obzorima.

Ne beše previše takvih leta. Ni takvih mladosti. Onih mladosti, detinje radoznalih i željnih znanja, mladosti koja vapi za umetnošću i kojoj nikavi propisi i papiri nisu bili potrebni da bi shvatila kako smo svi jednaki, kako smo svi isti pod ovim nebeskim svodom. I kojoj je bilo sasvim jasno, da sve to može urediti jedino ljubav. Filigranski precizno i nepogrešivo.

A kada je takva mladost, takva je i muzika:

Deep Purple - "Machine Head";

Steely Dan - "Can't Buy A Thrill";

Neil Young - "Harvest";

Yes - "Close To Edge";

Deep Purple - "Made In Japan";

Lou Reed - "Transformer";

Stevie Wonder - "Talking Book";

T. Rex - "The Slider";

Stephen Stills - "Manassas";

The Eagles - "Eagles";

Tim Buckley - "Greetings From L.A.";

Paul Simon - "Paul Simon";

Nick Drake - Pink Moon";

Roxy Music - "Roxy Music";

Alice Cooper - "School's Out";

The Temptations - "All Directions";

Dawid Bowie - "The Rise And Fall Of Ziggy Stradust And The Spiders From Mars";

Al Green - "Let's Stay Together";

The Rolling Stones - "Exile On Main St.";

Todd Rundgren - "Something/Anything";

Slade - "Slayed"...

Kakav pionirski red!

Daleko od toga da sam ovim nabrojao sve ono fenomenalno što je iznedrila 1972. godina. No nije mi to ni bila namera.

Ipak, jedan album sam namerno izostavio. Zašto?

Zato što je i inače mnogo puta do sada neopravdano izostavljen iz popisa velikih albuma - Wishbone Ash - "Argus".

Objavljen je u aprilu '72. godine. I sam bend imao je donekle sličnu sudbinu. Govorili su da su zanimljiviji kao koncertna grupa, nego što su im to albumi.

Upoređivali su ih sa Allman Brothers Band, ponajviše zbog specifične gitarske međuigre i unisonih sola dvojice gitarista. Kritičari su isticali da su im vokali isuviše "tanki", ako se nose mišlju da postanu istinski veliko ime. Takođe su kao lošu stranu grupe navodili nedostatak lične privlačnosti njihovih članova.

Itd, itd...

Ja sam oduvek mislio da su Wishbone Ash izuzetno sposoban bend. Voleo sam njihove albume, mistične tekstove, vokalne harmonije, tu sjajnu gitarsku međuigru... Neki bendovi im takođe duguju. Posebno, nakon albuma "Argus". Thin Lizzy, ili Iron Maiden recimo.

Možda su grupu pratili i neki loši potezi.

Sredinom sedamdesetih godina, želeći da izbegnu strogi britanski poreski sistem, nastanjuju se u USA. Porez su time izbegli, ali i dobar deo verne britanske publike, jer su se nakon preseljenja koncertne aktivnosti grupe u Britaniji znatno proredile. Brojne promene članova bile su uglavnom izazvane njihovim meandriranjem, koje na trenutke prelazi u svojevrsni gubitak orijentacije, što je posebno bilo primetno nakon albuma "Wishbone Four" iz 1973. godine.

Njihove zlatne godine svakako su one kada su gitarske deonice delili Andy Powell i Ted Turner. No bilo je i istinski vrednih priznanja, posebno za njih dvojicu.

Ugledni "Rolling Stone" svrstao ih je u top dvadeset gitarista svih vremena, a "Traffic" magazin ih je obojicu uvrstio u deset najvažnijih gitarista ikada. Uticajni "Melody Maker" je 1972. godine Powella i Turnera okarakterisao kao najzanimljiviji gitarski duo još od vremena kada su Beck i Page krasili The Yardbirds.

Naveo sam gore dva benda na koje su Wishbone Ash imali nesumnjiv uticaj, no lista je znatno duža: Lynyrd Skynyrd, Van Halen, Dream Theater, Metallica...

Bilo kako bilo, ovih dana objavljen je "Argus", istinski veliki album u istoriji rock muzike. Smatrao sam to itekako vrednim pomena.

(Telegraf.rs)