"Fantasia Italiana" na Velikoj sceni Madlenianuma: Izvedeno i delo koje je Vivaldi posvetio Savi Vladisaviću

Pijanistkinja Kristijana Pegoraro i dirigent maestro Lorenco Porcio iz Italije, održali su sinoć gala koncert klasične muzike pod nazivom “Fantasia Italiana” na Velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum, što je bilo njihovo premijerno gostovanje u Srbiji.

Sadržajan muzički program tokom 100 minuta bio je sastavljen od istorije muzike i klasike, pre svega poznatih kompozicija čuvenih velikana italijanske i svetske kulture, poput Vivaldija, Rosinija, Pučinija, Verdija.

Preporučujemo

Umetnički par je osmislio aranžmane za klavir i gudački orkestar Madleanianuma, i prvo poglavlje koncerta bilo je u znaku “Četiri godišnja doba” Antonija Vivaldija (1678-1741).

Nije predstavljena cela kompozicija, jer bi onda koncert znatno duže trajao, odnosno ceo prvi čin bi bio posvećen samo ovom delu, već je pijanistkinja osmislila da budu sledeći odlomci: “Proleće” 1. stav, “Leto”, 3. stav, “Jesen”, 1. stav i “Zima”, 1. stav.

Četiri poglavlja su na taj način izvrsno zagrejali publiku sa vrhunskim umećem italijanske muzičarke, koja u dahu svira sve te celine i teče kroz univerzum antologijskog dela.

U pitanju je čuveni ciklus od četiri koncerta za violinu i orkestar, koji je napisao italijanski barokni kompozitor i violinista Antonio Vivaldi još 1723. kao deo zbirke od 12 koncerata pod nazivom „Takmičenje između harmonije i invencije”, a objavljen je 1725. godine.

Posvetio ga je svom meceni Savi Vladisaviću, srpskom političaru i dobrotvoru, poznatom kao Grof Ilirski, savetnik ruskog cara Petra Velikog.

Kompozicija “Četiri godišnja doba” kao najhrabriji muzički program iz baroknog perioda, otkrivena je tek u jesen 1926. godine, kada je u Nacionalnoj biblioteci u Torinu (Italija) pronađeno više od polovine Vivaldijevih najpoznatijih dela.

Kristijana Pegoraro bez pauze je nastavila dalje uz gudački orkestar sa ciljem da upozna publiku sa italijanskom muzičkom kulturom, i ostatak večeri bio je posvećen popularnim operama.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Prva od opera na repertoaru ove magične večeri, prema selekciji italijanske talentovane pijanistkinje, bila je “Italijanka u Alžiru” u vidu njene uvertire.

Ta opera u dva čina italijanskog kompozitora Đoakina Rosinija (1792-1868) premijeru je imala u Teatru San Benedeto u Veneciji 22. maja 1813. godine.

Kako istorija kaže, Rosini je ovu operu komponovao kada je imao svega 21 godinu i veliki autor je tvrdio da ju je napisao za samo 18 dana, dok drugi izvori pokazuju da mu je trebalo 27 dana.

I dalje Kristijana ostaje na Rosiniju i prelazi munjevito na čuvenu komičnu operu u tri čina i tri slike - “Seviljski berberin”, izvedena premijerno 20. februara 1816. godine u Teatru Arđentina u Rimu.

Libreto je napisan prema pozorišnom komadu Pjera Augustina Karona de Bomaršea, a Rosini je imao samo 24 godine kada je komponovao operu.

Publika je na koncertu uživala sve više svakim sledećim izvođenjem, toliko je ljubiteljima muzike i klasike prijala energija, vedrina i pozitivne vibracije koje je umetnica poslala svima u velikoj sali.

Istinske zvezde italijanske klasične muzike su uživale u nastupu, što je jasno bilo od samog početka, tako da su pijanistkinja i dirigent poklonili auditorijumu dalje bisere italijanske klasike u operi.

Na red je došao i intermeco iz jednočinske opere “Kavalerija Rustikana” italijanskog autora Pjetra Maskanija (1863-1945), koji se i proslavio ovim remek delom, i bio je slavan uglavnom po operama.

Adaptacija istoimene priče i kasnije pozorišnog komada pisca Đovanija Verge iz 1880. godine, izrodila se u premijeru veličanstvene opere koja je 17. maja 1890. u Teatru Konstanci u Rimu doživela nezapamćen trijumf.

Talentovana umetnica klavira je svoj projekat “Fantasia Italiana” kao album premijerno predstavila 2019. godine na rasprodatom koncertu u Karnegi holu u Njujorku kao presek repertoara velike italijanske muzičke tradicije.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Sa magičnim prstima privela je i ovaj intermeco do kraja, a onda je za Kristijanu Pegoraro rodom iz regije Umbrija, usledila zaslužena kratka pauza.

Samo jedna kompozicija je prošla bez nje, a to je “Dvanaesta noć - Serenada za gudače” čiji je autor upravo dirigent Lorenco Porcio, koji je delo nadahnuto stvarao tokom aktuelne pandemije (2020-2021). Velikim aplauzom publika je pozdravila autorsko delo sve vreme nasmejanog dirigenta.

Kristijana se vraća nakon tog mini predaha u novoj, raskošnoj crvenoj haljini, i kao da je ođednom zasijala nekim novim sjajem, nakon prvog kompleta u plavo-zelenim bojama.

Italijanski operski kompozitor Đakomo Pučini (1858-1924) bio je sledeći na programu sa takođe Intermecom iz mračne i tragične opere “Sestra Anđelika”.

Premijera je održana 14. decembra 1918. godine u njujorškom Metropolitenu, gde je izvedena kao drugi deo “Triptiha” pored opera “Plašt” i “Đovani Skiki” i upravo ta treća je uvek najbolje prolazila.

Nazivan „najveći kompozitor italijanske opere”, Verdi je ostavio traga sa remek delima “Boemi” (1896), “Toska” (1900), posebno “Madam Baterflaj” (1904) i “Turandot” (1924).

Nakon te tužne teme, zvaničan deo koncerta muzičarka Kristijana Pegoraro dinamično, energično i sa širokim osmehom završava sa uvertirama iz opera Đuzepea Verdija (1813-1901): “Moć sudbine” (napisana 1861, premijerno izvedena 1862. godine u Boljšoj teatru u Sankt Petersburgu) i “Nabuko” (stvorena 1841, premijera održana 1842. u Teatru La Skala u Milanu).

Delovalo je da je koncertu definitivno kraj, ali onda iznenada, presrećna Kristijana na spontanom bisu seda za klavir i kratko kaže publici “Čardaš”, što je izazvalo oduševljenje u sali uz ogroman aplauz.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Kako ona ne može bez svojih korena, tako je i navedeno delo najpoznatija kompozicija Vitorija Montija (1868-1922). Italijanski kompozitor i dirigent, bio je vešt na mnogim instrumentima - violina, mandolina, a definitivno mu je najpoznatije delo upravo “Čardaš”, napisan 1904. godine i danas ga izvode gotovo svi romski orkestri sveta.

Ni tu nije bio kraj, jer je Kristijana imala želju i potrebu sa se barem na kratko predstavi kao autor i tako je na klaviru nadahnuto svirala kompoziciju “Vetar i more”, i uz koleginicu iz orkestra Aleksandru Dimitrijević, koja je bila odličan simultani prevodilac sa italijanskog jezika, pripovedala o nastanku ove kompozicije.

Delo je posvećeno moru koje umetnica veoma voli, ali i ljubavi, vezi, tačnije odnosu između muškarca i žene, koji je poput oluje, ili kako i naziv kaže - vetra.

Verovatno je pijanistkinja tada dobila najjači aplauz koji ju je dugo držao u oduševljenju, a obe kompozicije na bisu je sama svirala, bez podrške orkestra.

Sam kraj koncerta označio je i povratak dirigenta Lorenca Porcija na pozornicu, koji je seo pored nje i u četiri ruke su na klaviru efektno dočarali “Turski marš” (1784) Volfganga Amadeusa Mocarta, a pre toga se pijanistkinja kratko našalila na čistom srpskom jeziku: “Sada ide nepoznato delo od Mocarta”.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Možda je publika i želela još da potraje ovaj intimni muzički spektakl, ali nakon 100 minuta veoma efektno zaokruženog koncerta i biseva, program je bio završen.

Projekat popularnih kompozicija u dinamičnoj formi proleteo je za tren i prijatno je tekla muzička priča zahvaljujući inovativnim transkripcijama za klavir i gudački orkestar koje je Kristijana lično uređivala zajedno sa maestrom Lorencom Porcijom.

Tako su umetnici oduševili publiku sa svim tim čuvenim stavovima, uvertirama i intermecima italijanskih autora u novim aranžmanima za klavir i orkestar.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Pijanistkinja je obišla u karijeri gotovo ceku planetu na turnejama svirajući po Evropi, SAD, Južnoj Americi, Aziji i Australiji, a bila je veoma srećna što je ove noći premijerno nastupila u Srbiji.

Koncert je realizovan u koprodukciji Opere i teatra Madlenianum i Italijanskog instituta za kulturu.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Pijanistkinja Kristijana Pegoraro je pre koncerta navela da je želela nastup u Beogradu.

“Veoma mi se sviđa kod vas, i budući da sam prvi put u Srbiji, još uvek se upoznajem sa vašim gradom, i za sada uživam u ovo malo vremena. Moram reći da je Beograd zaista prelep grad. Imala sam prilike da se upoznam sa muzičarima iz orkestra koji će nastupati sa mnom na koncertu danas, svi su divni ljudi i umetnici. Takođe, veoma mi se dopada vaša kuhinja, hrana je fantastična, ukusna, vrhunska. Sunčano vreme nas je poslužilo, iskoristili smo ga za izlazak, tako da sam veoma srećna što sam ovde”, prenela je za Tanjug svoje prve utiske o Beogradu - umetnica na klaviru Pegoraro, tokom jedne od proba na sceni Madleanianuma.

(Telegraf.rs/Tanjug)