Goran Bregović - talentovani manipulator ili mnogo više od toga?

Mnogo je onih koji tvrde da je Goran Bregović uništio domaći (čitaj: ex YU), R'n'R. Šta više, ima i onih koji tvrde da je njegov "pastirski rock" direktan uvod u turbo folk, koji će od devedesetih na ovamo preplaviti bivšu nam domovinu.

Međutim ta, po mnogima "prizemna" rock muzika, brže je od bilo koje druge preplavila Yugu, pa ste odjednom na TV-u mogli videti dugokose momke sa minđušama, šljokicama i visokim potpeticama, kako se drmusaju pevajući:

Preporučujemo

"Da sam pekar mala moja

ne znam bi l' me htjela

kad bi noću bila sama

zemičke bi jela..."

Mnogi su bili zgroženi. Ali niko ravnodušan!

Tačno u tu metu je Brega i ciljao. Ona se zvala - prosečan Jugosloven.

Bilo je u Jugoslaviji mnogo grupa i pre pojave Bijelog dugmeta. Samo većina njih, da ne kažem svi, gledali su na zapad. I tu se sva priča završavala. Ono što je u tom trenutku dolazilo iz Londona predstavljalo je svetinju. I Brega je radio isto to, ali su se na njegovim pločama (bar onim prvim), mogle čuti i ovce, ili priče o bekrijama koje su sve pare popile pa su samim tim ostali bez igde ičega. I drage, i kuće, i posla, i oprosta. Ma nije to grijeh, poručuje im Brega, jer jbg. ćejf je ćejf.

I sve to u rock dvanaestercu i rifovima a la Čak Beri!

Jeftina provokacija? Pa jeste, ali ciljala je taman tamo gde treba. U čula prosečnog "jugovića", u zemlji od 22 miliona stanovnika.

A taj prosečan "jugović" bio je kilometrima daleko od grupe Pink Floyd, recimo. A tek od od Velvet Underground ili npr. Jefferson Airplane, Clash ili Police? Ako mislite drugačije, verujte, u zabludi ste.

Uostalom, prisetite se, a to vam verujem neće biti teško, šta je bilo devedesetih. Šta je prosečan Jugosloven odabrao onda kada je mogao da bira? Pa makar ako je i ta sloboda izbora bila samo privid.

E baš to je Bregović shvatio.

Foto: ATA Images

I još nešto: Većina jugoslovenskih bendova svirala je kao da svira za sebe. Svirali su ono što i sami vole, pa ako se to još i nekom drugom dopadne - super! Goran na tako nešto nije davao ni pet para. On je ciljao u mase, ciljao je u najširu publiku. U tu svrhu koristio je sve: trenutno popularne trendove, provokacije, koketiranje sa folkom, medijske trikove, manipulacije svake vrste. Zato su "veseli bosanci" u ondašnjoj zemlji bili u mnogo čemu prvi. Prvi su se (a to su praktikovale mnoge engleske grupe) povukli u prirodu, tačnije na Borike, kako bi spremali novi album; prvi su otišli u London da snimaju ploču o kompletnom trošku izdavačke kuće; prvi su postigli, za mnoge godinama kasnije, potpuno nedostižne tiraže; prva su rock grupa na ovim prostorima koja je snimala i svirala uživo sa simfonijskim orkestrom; prva koja je imala hrabrosti da svira na stadionu; prvi koji su imali uhapšenog člana zbog narkotika... na kraju krajeva, prvi su koji su uopšte i mogli da žive od R'n'R na ovim prostorima. I to ugodno.

Kada bi ovo čitali, a da ne znate o kome se radi, "mirisalo" bi na neki svetski bend.

Optuživan da vešto, a često i očigledno, krade tuđe kompozicije i potpisuje ih kao svoje lakonski bi odgovarao: "J..eš pesmu koja ni na šta ne liči". Ili još bolje: "Naš narod je oduvek voleo one koji su umeli da se snađu. Otuda ono - e jes' lopov, vidi samo kako se snaš'o, svaka mu čast. Tako da ja mnogo više volim da me raja doživljava na takav način".

Kada je nestala Jugoslavija sasvim prirodno se ugasilo i Bijelo dugme. Usput, u ludilu krvavog rata, Brega je ostao bez ičega. Krenuo je ispočetka. I napravio svetsku karijeru. I tako još jednom pokazao da ništa nije bilo slučajno.

Ima onih koji ga vole. Ima ih koji ga ne podnose, pa čak i mrze. Brega za sve to ne haje previše. Ćuti i radi. Sakuplja nekretnine i bankovne račune.

I da! Nema previše onih sa takvom biografijom koji su uspeli da održe porodicu na okupu.

Neko će reći - jako vešt manipulator. Ja ipak mislim: mnogo, mnogo, više od toga. Učinio je R'n'R jugoslovenski mogućim.

(Telegraf.rs)