Brendan Peri iz Dead Can Dance za Telegraf.rs: Srpska muzika je hibrid kakav i mi stvaramo

Brendan Peri / Foto: William Soulet Lacalmontie

Kada je pre tri godine britansko-australijski duo Dead Can Dance posetio Beograd, skoro četiri decenije otkako je formiran u Melburnu, niko nije slutio da će se vratiti opet "tako brzo". Opet, mnoge stvari koje su nam se desilo otada nismo mogli da predvidimo, a novi koncert Brendona Perija i Lise Gerard jedno je od retkih lepih iznenađenja. Muzika koja ima moć da nas prenese kroz vreme i mesto, koja ujedinjuje svet i podeseća nas da govori svim jezicima ispuniće, ovaj put, Štark dvoranu 12. maja.

Preporučujemo

Tim povodom Brendan Peri otkrio je za Telegraf.rs kako se Beograd ponovo našao na mapi njihove turneje.

• Kakav je osećaj vratiti se na scenu posle dve godine pauze?

Biće dobro vratiti se posle pandemije i tri otkazane turneje. Sjajna vest je da se svet vraća u normalu. Osećao sam sve ovo vreme da će doći dan kada ćemo ponovo svirati, te sam protekle godine radio sam na pripremi live setova, tražio rešenja za tehnička pitanja i pronašao dobre glasove. Najveća je promena što ćemo uključiti više horskih elemenata. Nas je šestoro koji pevamo i bila bi šteta ne iskoristiti taj potencijal. Stoga sam za mnoge pesme uradio horski aranžman, a onda i na kvalitetnu produkciju. Naša je želja da ovi koncerti budu što bolji.

- Što se mene tiče, bio sam veoma produktivan tokom pandemije, ali ona nije ugrozila moj način života. Izolacija se kod mene inače podrazumeva, najbolje radim kada imam vremena da budem sam. Tako je bilo i dok sam radio na grčkom albumu Songs of Disenchantment (Music from the Greek Underground), koji je inspirisala grčka muzika i kultura. To je podrazumevalo i istraživanje nekih novih instrumenata. Pristupiti jednom ovakvom albumu je kao da ste tek pošli na fakultet. Morate mnogo da naučite o toj kulturi i istoriji, potom i istražite same instrumente. Upoznao sam, na primer, sitar. Pokušao da što više uronim u dubinu te muzike i iz nje što više izvučem za vreme izolacije, jer shvatio sam da će pandemija duže vreme biti sa nama. Internet je u tom smislu bio veliki izvor informacija, olakšao mi je mnogo.

• I evo vraćate se velikom evropskom turnejom. Otkud Srbija na toj mapi?

- To je zanimljiva priča. Kada smo dogovarali evropsku turneju, trebalo je da posetimo tri grada, Kijev, Moskvu i Sankt Peterburg. Kao što znate, ja imam veliki problem sa Putinovim režimom. Kada smo poslednji put tamo nastupali, to je bilo usred Pussy Riots nereda, a mi smo otvoreno putem nacionalnog radija kritikovali Putina i Rusku pravoslavnu crvku. Sve u svemu, tamo nismo imali dobro iskustvo. Sa svim što se dešavalo u tom delu sveta još kada smo zimus donosili odluku, znali smo da nije pametno posetiti Kijev. Ostalo nam je 10 dana praznog prostora pa sam rekao: „Hajde da posetimo neke zemlje u kojima ne nastupamo često ili nismo nikada bili. Hajde Srbija, Severna Makedonija, Slovenija, Slovačka“. Želeo sam te slovenske zemlje.

• Jeste li imali priliku da upoznate muziku ovih prostora, konkretno srpski melos?

- Upoznao sam se sa balkanskom muzikom dok sam radio na albumu „Dionisije“. Otkrio sam etno balkansku folk muziku i kulturu u kojoj su mnoge paganske tradicije i dalje aktivne i žive, pogotovo u nekim ruralnim područjima, kao na primer u Bugarskoj ili Srbiji. Istraživanje te muzike bio je deo procesa stvaranja albuma. Isto tako i istraživanje instrumenata. Tragao sam za instrumentima koji bi je istakli, kao što su duvački instrumenti, raznovrsni tipovi pastirskih frula ili oni koji dočaravaju zvukove prirode.

- Konkretno, srpska muzika je, koliko sam uspeo da saznam, i dalje pod ogromnim uticajem turske. Teško je tu odrediti šta su originalni instrumenti i zvuci. Ali upravo je to hibrid koji volim, miks kultura koje se prožimaju i dopunjuju jedna drugu. Možeš odmah reći da je ta muzika potekla na raskršću istoka i zapada. A to je upravo ono što mi radimo.

• Taj grčki uticaj ostestio se i ranije u nekim pojedinačnim pesmama. Poslednji album Dead Can Dance, "Dionisije", objavljen 2018. godine, inspirisan je jednim od najvažnijih bogova antičkog grčkog panteona. Dionisije je jedno od božanstava koje je inspirisalo umetnike baš zbog svoje neobuzdanosti, veze sa vinom, plesom, ekstazim. I nakon što pagana više nije bilo,  njegov je mit našao svoje mesto i u pojedinoj hrišćanskoj poeziji. Pošto Vaša muzika se proteže i kroz prostore i kroz vreme, koji su Vam mitovi o Dionisiju bili najprivlačniji?

- Naravno, meni su najviše govorili mitovi očišćeni od tih hrišćanskih referenci. Privuklo me je to divljanje naše prirode van ljudskih međa koje mi sami sebi postavljamo. Dionisijski mitovi nam govore koliko smo i sami deo prirode, koliko su naša srca divlja i sirova. To je važno i sa stanovišta psihoanalize. Oni nam govore o našem mestu u prirorodi, mestu koje gubimo, jer puštamo da preovlada naš apolinijski aspekt i hoćemo da sve kontrolišemo. Kada spomenemo Euripidove „Bahantkinje“, ta drama nam upravo govori koliko je uzaludan pokušaj da kontrolišemo našu prirodu.

• Čitala sam Vaše prethodne izjave o tome koliko je "Rođenje tragedije iz duha muzike" Fridriha Ničea uticalo na ovaj album i Vaša shvatanja umetnosti uopšte. To je bila prva knjiga koju sam pročitala na fakultetu. Kako u svom stvaralaštvu uklapate dionisijski, a kako apolonijski element?

- Niče u „Rođenju tragedije iz duha muzike“ upravo kaže da pravim balanskom između našeg dionizijskog i apolonijskog potencijala nastaju najbolja umetnička dela. Apolonijsko zahteva meru i red, tu intelekt nadgleda kreativni proces. Sa druge strane je dionisijsko kao nagonsko, gotovo haotično, ono što prevazilazi ljudsku spoznaju. To je sila prirode kao takva, stalno promenjiva.

- I mislim da se to vidi i u našem bendu. U Dead Can Dance, Lisa je onaj iracionalni deo. Ona često ne koristi reči već izgovara glasove, ne prati ključ ili skalu, pušta da je muzika ponese i improvizuje i samim tim nastaje nešto avangardno. Ja, sa druge strane, oblikujem tu njenu improvizaciju u formu, kako ne bi izgledalo toliko haotično.

- I veoma mi je drago da čujem da je „Rođenje tragedije“ bilo prva knjiga koju ste pročitali. Za mene je ta knjiga bila otkrovenje sa njenim opisima nastanka muzike i kulture.

• Vašom muzikom uspevate da pretvorite sportske sale u srednjovekovne katedrale ili hramove dalekih i egzotičnih kultura. Šta Beograđani mogu da očekuju? Ovaj put ćete svirati u Štark areni, većem prostoru nego Sava centar.

- Mi ne stavljamo mnogo akcenta na vizuelni aspekt naših nastupa, koncentrišemo se na muziku i priređujemo ono što se može nazvati tradicionalnim koncertom. U Beogradu ćemo, verujem, uglavnom svirati pesme sa albuma „Anastasis“, ali biće tu i starih pesama, sada u novom ruhu. Dodaćemo hor i odvesti pesme na sasvim novi nivo.

• Dead Can Dance bio je na dugogodišnjoj pauzi otkada ste Vi i Lisa odlučili da prekinete saradnju. Pre oko deceniju ponovo ste počeli da radite zajedno. Gledano iz ove perspektive, šta Vam je ta pauza donela? Da li je bilo potrebno da se rastanete da biste kao umetnici i individue iskusili neke nove ideje?

- Mnogo je faktora tada bilo prisutno. U to vreme, Lisa se bila veoma okrenula hrišćanstvu. Radili smo na novom albumu i, iskreno, ja sam radio veći deo posla, a ona je bila vrlo malo zaintereosvana. Većinu vremena u studiju provodila je ćošku, čitajući Bibliju. Meni je sve to bilo izuzetno frustrirajuće, jer video sam da ona nema volju da radi. Rekao sam joj da ne možemo da nastavimo ovako i rastali smo se, i to veoma loše. Godinama se nismo čuli, a ona se vratila u Australiju.

- Onda su, ako se sećate, u jednom trenu izbili požari oko Melburna, gde ona živi. Mnogo ljudi je stradalo, kao i silna imovina. Tada sam i pozvao da je pitam da li je u redu. Srećom, bila je, ali je mnogo žalila zbog gubitka svoje kuće. I eto, taj razgovor bio je početak našeg novog dijaloga i nove saradnje.

- Saradnja nam je sada veoma teška. Ona živi u Australiji, ja sam se u međuvremenu preselio u Francusku. Ono što mi radimo nemoguće je izvesti preko interneta, slati deonice i snimke, to ne ide tako. Naša muzika nastaje kada smo oboje u istoj sobi i zajedno improvizujemo. Zato će biti dobra ova dvomesečna turneja jer moći ćemo da radimo na novim stvarima, umesto da pokušavamo da nešto snimimo onlajn.

Ulaznice za ovaj jedinstveni događaj u organizaciji Charm Music-a mogu se kupiti na svim prodajnim mestima i preko online servisa Tickets.rs po cenama od 2.600 do 4.500 dinara.

(Telegraf.rs)