Aleksa Šantić i Jadranka Stojaković: Najlepši spoj književnosti i muzike

Možda niste znali: Kompozicija "Što te nema" u izvođenju Jadranke Stojaković, nalazi se na spisku deset najlepših evropskih etno pesama.

Oni kojima je dato, mogu to da shvate. Mogu da pojme sva prostranstva čovekovog srca i duše. I da iz toga crpe ono najlepše. Oni drugi, koji ne mogu videti svu tu beskonačnost, obično će se podsmehnuti. Izrugivaće se u tom svom neshvatanju i nemoći.

Preporučujemo

Jeste li kada plakali, a da ne znate da li je to od sreće ili tuge? Jeste li plakali neumereno, ali bez jecaja?

Kada se biseri naših osećanja, slivaju niz obraze godina koje su ostale za nama. Možda i jeste, možda i niste. Ali hoću da vam kažem - tako se plače uz muziku i zbog muzike.

Nečujno.

Sa srećom i tugom istovremeno. U tim trenucima sreća dolazi iz nas samih. Iz radosti razumevanja. Prepoznavanja. Tuga je preslikana od stvaraoca.

Od onih čiji je razum u trenutku stvaralaštva bio tako daleko od svake sebičnosti, licemerja, izveštačenosti. Od onih, čija iskrenost i želja za davanjem u tim časima odbacuje sve drugo. I gotovo da postaje natprirodna.

Vanzemaljska.

Tako nastale pesme putuju i traže slične duše. Ne postoji tu vremenska granica. Nikakve godine, a ni vekovi ne igraju ulogu. Potrebno je samo jedno: Istovetni koreni bića.

Ima mnogo pesama uz koje možemo biti i srećni i tužni. I plakati.

Jedna od njih, ovaploćena je u jednom od najlepših susreta književnosti i muzike ikad. Naslov joj je - "Što te nema". Takve pesme obično pišu oni čija duša i osećanja lutaju izvan ustaljene svakodnevnice, izvan zadatih pravila. A takvi, kao po pravilu, najčešće bivaju odbačeni. Nesrećni. Taj usud je težak, uporan i gotovo nepopravljiv. Sličan je nosio i Aleksa Šantić.

Aleksa Šantić / Izvor: Wikipedia

Previše puta neshvaćen od porodice, od okruženja. I drugih pesnika. Ipak mnogi od njih, pa i Šantić, nekom čudesnom magijom, vanzemaljskim darom, uspevali su da se iskupe. I kod potomaka i svih drugih, čije su duše oplemenili onim što su isčupali iz svog srca i utrobe. Da su stihovi pesme "Što te nema" jedino sto je ostalo iza Alekse, bilo bi više nego dovoljno. Za sve moguće povlastice. Za ulazak u nebeski raj.

Ali kao što napisah gore, ima i onih kojima nije dato da shvate. Ima i onih, koji stihove ove pesme pripisuju nekom sasvim drugom. Ne bih sada o njima. Isuviše već strašnu kaznu nose. Mnogi izvođači su posegnuli za ovom vanvremenskom kompozicijom. Od Himza Polovine, pa nadalje. Čak je i R.M. Točak svojom gitarom, majstorski oplemenio verziju koju je snimila Neda Ukraden. I da ne nabrajam. Ispod nekih od tih obrada potpisan je autor teksta. Ispod nekih nije. I o tome ne bih.

Ipak, mom srcu prirasla je jedna. Zauvek. Ona Jadranke Stojaković.

Možda niste znali, ali kompozicija "Što te nema" u Jacinom izvođenju, nalazi se na spisku deset najlepših evropskih etno pesama. Ne čudi me zaista. I tuga i sreća i suze i osmeh i nekakv čudesni dah života proteknu kroz vas, dok je slušate. Dah onih prošlih, ali i generacija ispred nas. Zbunjeni ste i srećni.

A sve to može, samo i jedino, kada se susretnu dve jedinstvene, a istovremeno univerzalne magije: Književnost i muzika! Ni Šantić ni Jadranka više nisu sa nama, ali ono što su stvorili ostaće zauvek da živi. Rasprostrli su svoje srce, ogolili dušu i pokazali nam gde ljubav bivakuje. A to ne umire nikada.

(Telegraf.rs)