Koncerti "Na Bogojavljensku noć" Đorđa Balaševića su nešto što se pamti celog života

Koncerti Đorđa Balaševića uvek su bili nešto posebno, pogotovo u ovom periodu godine. Ne može da dođe i prođe 19. januar a da se ne setimo Đoletovih "bogojavljenskih noći", nastupa koji su bili prožeti emocijom, nostalgijom, njegovim anegodatama i jednom, istoimenom i nezaobilaznom pesmom.

Naročito je zapažen ostao koncert "Na Bogojavljensku noć" iz 19. januara 2017. godine u Novom Sadu.

Preporučujemo

Balašević je zapalio sveću, a onda počeo da pevu pesmu koju mnogi vole.

Nakon što ju je otpevao, dobio je veliki aplauz. Đole, kao što je to obično i radio, pesmu je "začinio" i pričom iz svog života.

- Na ovaj dan, kod mog dede Đoke Balaševa, u Ulici Jovana Cvijića, obično se skupljao razni svet. To je bilo, kako da kažem, kada Bog nije bio baš u modi u ovim krajevima. Mislim, kasnije je Bog rehabilitovan i sve je došlo na svoje mesto, ali onda se nije smelo.... I to smo kasnije saznali, da za vreme Broza i one surove komunističke tiranije nije smelo da se slavi... Je*o te, moj deda je bio zatucan čovek i on to nije znao. I mi smo slavili. Sada tek vidim u kakvu nas je opasnost dovodio sve godine. Ludak jedan, mogli smo svi na Golom otoku završiti što smo farbali jaja sa Uskrs - rekao je Đorđe Balašević i nastavio:

- Lažu, deco, Isti taj moj deda koji je lajao i pričao stvari koje ne treba je rekao: "Razlika između nekih u dolascima u Vovodini, između raznih garnitura bila je što su jedni došli za popovima, a drugi su dojahali na popovima." Deda je brljao, nije znao šta govori. Kod nas u kući skupljali su se razni ljudi na ovo veče, uoči Svetog Jovana. Bilo je pravoslavaca, ortodoksnih, kako bi rekao moj deda. Bilo je katolika, protestanata, bilo je evangelista. Bilo je bugera, ne znam koji su to bili, ali su definitivno bili dobrodošli kod nas u kući. Bilo je islamista, bilo je svega, sa svih strana - rekao je Đole i dodao;

- Ta religija u jednom momentu nazivala istim imenom - komunisti. Svi su oni dolazili kod nas na slavu, slavili, uživali, folirali i u tome je bio fazon. Nije se kao smelo... Šta je, tu je. Ostale su neke lepe uspomene, i puno je fresaka i puno lepih datuma sa crvenim slovima u onom malom kalendaru... Ostali su i naslovi nekih pesama, 1982. godine, kada je ova pesma napisana, bilo je malo čudno i pitalo se da li baš moralo tako da se pominje taj... u naslovu. Ja sam rekao: "Nikako ne bi valjalo da sam napisao, recimo pesmu "Lepa kći šefa kancelarije mesne zajednice"." Morala je biti "Lepa protina kći" - rekao je Đole, pa je posle otpevao tu numeru.

Podsetimo se kako je Đole izvodio ovu čuvenu pesmu:

Inače, Đoletovi koncerti pod nazivom "Na Bogojavljensku noć" na neki način su bili tradicionalni, a atmosfera na njima je bilo nešto posebno. Nešto što se rečima ne može opisati.  Pozitivna energija koju se širila između Đoleta i publike, kroz nezaboravne pesme i priče, pamti se, bar kod obožavatelja, ceo život.

U ta četiri, četiri i po sata, koliko je koncert obično trajao, dobije se nešto što čovek novcem ne može da kupi i što zauvek ostaje u sećanju.

(Telegraf.rs)