Rade Šerbedžija: Banja Luka je i moj glavni grad

- Banja Luka je meni jedan od meni toliko važnih gradova. Ne samo zato što ste lijepi, zgodni (i zgodne, upravo), već i zato što je tu moja sestra Milica živjela. Još uvijek dolazi leti, ona i njena porodica sad su u Torontu. A eto baš danas i razmišljam, Banja Luka je i moj glavni grad postao, jer sam rođen u Krajini. Ali ne govorim o granicama koje su iscrtali, govorim o granicama mentaliteta - rekao je Rade Šerbedžija uoči koncerta koji je u subotu održao u Banja Luci.

Šerbedžija nije krio zadovoljstvo što posle toliko godina ponovo nastupa u gradu na Vrbasu, i to na prvom Banja Luka Festu, koji je održan protekle nedelje i koji je umetnik nazvao "fantastičnim".

On se prisetio puta kojim je „slučajno“ pošao i umesto sportiste ili nastavnika književnosti postao glumac i muzičar.

- To je smiješna priča. Ja sam zapravo oduvijek želio postati nogometaš i bio sam stvarno pristojan nogometaš, dao sam Radetu Zaladu gol u jednom finalu. On je bio tada golman Partizana i reprezentacije Jugoslavije. Nogomet je bio moja užasno velika strast. Zapravo, nisam planirao da budem pisac, to bi bilo jako neskromno, ali želio sam se baviti književnosti, da budem profesor u srednjoj školi, na primer, da se bavim knjigama. Mnogo sam čitao u to vrijeme. Ali odveo me put na ovu stranu, u glumce i onda sam to što jesam sada. I dalje se uglavnom bavim glumom, no zbog ljubavi prema poeziji, pišem pjesme, objavljujem neke knjige i imam koncerte.

Poznanstvo sa Arsenom Dedićem bilo je presudno.

- Ja sam jedan od vojnika Arsena Dedića. Čak i kad su bili najpopularniji Bitlsi, ja sam obožavao Arsena Dedića. Moj prozor u svijet, moja estetika, to je bio njegov rad.

Na pitanje šta bi preporučio mlađim generacijama koji žele da budu novi Rade Šerbedžija, a žive u vreme instant i brze kulture, dok se talentat ne brusi tako lako, Rade je rekao da odgovor nije tako lako naći.

- Svako vrijeme ima svoje zakonitosti, svoje posebnosti. Ne može se mjeriti sa vremenom moje mladosti. Pa i zemlja je postala komplicirana. I ljudi su, još ovi virusi. Umorna je zemlja i umorni su ljudi. Vrlo je teško danas mladim ljudima, užasno je teže. Nekad je bilo više zraka, više svega. I vreme je drukčije, samo je isti ritam sekunda i minuta. Mi smo imali više vremena za sebe, za ljepotu, za sve. Danas je sve postalo užasno brzo, i meni je žao mladih ljudi. Opet, vidim koliko su postali vešti u svim tim brzim stvarima... Internet, telefoni, ludila... Ne daju se. To je lijepo. Ali, opet mislim da će se sve nekeko zaustaviti, da će opet doći neko vrijeme lakšeg ritma.

Osvrnuvši se na svoju karijeru u Holivudu, na Zapadu, Rade je kazao da je tamo radio sa mnogim velikim režiserima, od kojih najviše pamti snimanja sa Frančeskom Rosijem, Stenlijem Kjubrikom...

- U stvari sam odigrao dva velika ruska karaktera, u filmovima „Snatch“ and „The Saint“, to su bili veliki uspjesi u svijetu. Tako da raja mene samo kroz to gleda, i ovdje i u svijetu, iako sam radio mnoge druge filmove.

- Najzadovoljniji sam svojom filmskom aktivnošću ovdje u Jugoslaviji. Igrao sam u pet filmova Živojina Pavlovića, najvećeg režisera po mom, i po mišljenju drugih... Igrao sam kod Mekavejeva... Sretan sam za tako divne prijatelje Gagu Nikolića, Ljubu Tadića, Milenu Dravić, Sonju Savić, koju sam voleo... Ona je bila boginja, da baš tako. Bila je filmska boginja.

Rade je sinoć promovisao svoj novi album „Ne okreći se, sine“, a jednu od naslovnih numera napisao je Banjaličanin, Hus.

- Da, „Eto pjesma“. Taj album je nastao slučajno. Kad se pojavila korona, počeo sam neke pjesme radit, i onda su mi moji prijatelji došli... Hus je kazao da ima dvije pjesme za mene. Baš za mene pjesme. Onda je došao Damir Urban i rekao: „Napisao sam za tebe pjesmu“, onda Darko Rundek koji je za mene napisao pjesmu. Tako da su prijatelji moji u toj dokolici oko korone pisali meni pjesme. Onda sam napravio taj duet sa Gabi Novak, ona je stvarno carica. U tom godinama tako izgledati i tako pjevati, ja ne znam ko na svijetu to može. Snimili smo duet Arsenove pjesme „Otkako te ne volim“...

- Tu je i obrada Crvene jabuke, mog Zlaje. Zlajo meni isto piše pjesme. Napisao mi je „I ja sam nekada imao grad“, dok smo zajedno u Londonu bili u izbjeglištvu. On sada u Torontu živi i ne bavi se više muzikom, ali piše pjesme. Napisao mi je „Imam pjesmu za tebe“. Jednom sam mu rekao da mi nešto napiše, on mi je dao tu pjesmu i naslovio je baš tako. On je čudo od čoveka. I pjesnik o kom će se tek čuti - rekao je Šerbežija sa čašom vina u ruci.

Ipak, otkrio je da alkohol ne pije već mesec dana.

- Ali kad dođe koncert ne mogu a da malo ne popijem. A što to, ne pitajte mene, pitajte vino. Vino zna zašto. Nikada ne bih mogao biti pijan, niti sam ikada bio pijan na koncertu.

- Vino je plemenita stvar. Kad čovjek zna da pije, pa to je sjajna stvar. Pogledajte grčku literaturu, „Pjesmu o vinu“, dionizijska slavlja, to je pravi životni lijek. Ali ne da ločete -poručio je on.

"Ne okreći se, sine" posvećena je novim generacijama uz poruku da gledaju svoje živote, a ne svoj očeve

U toploj i vedroj noći na banjalučkom Kastelu Šerbedžija je dočekan iskrenim aplauzom.

Koncert je otvorio „Baladom ohridskim trubadurima“ Branka Miljkovića, dok su mu se na sceni pridružile jedine dve njegove gošće – malene Sara i Nika iz Doboja, devojčice koje je upoznao preko njihove mame i Fejsbuka, a koje obožavaju njegovu poeziju.

Obećavši da će koncert biti mešavina novih i starih stvari, nastavio je svežom i pomenutom „Imam pjesmu za tebe“ i odmah sišao među oduševljenu publiku.

Podsećale su ga pesme, a onda i on publiku, na drage, a velike ljude, nemere koje je sa njima zajedno stvarao ili koje danas izvodi njima u čast. Takve su „Panonske trešenje“.

- Ja sam Arsenov vojnik, to stalno govorim. Sa ovom me je pjesmom 1982. poslao na takmišenje tamburaša u Osijek, gdje sam osvojio drugo mjesto. Nisam mogao čekati, odmah sam pošao za Zagreb i osam ujutru zazvonio mu na vrata. Otvorio je i pitao me: „I?“. Ja ponosno kažem „drugi“, a on će meni: „Samo?“! Pa kako, dragi Arsene, da budem prvi, kad me je pretekao jedan Kićo Slabinac - pita kroz smeh ponovo Rade.

Iz 1982. prešaltao se na 2020. i „Eto pjesma“, koju mu napisao Husein Hus Hasanefendić, a kojom se i pohvalio da je pesma godine u Severnoj Makedoniji.

Usledio je pozdrav za Džonija Štulića u Holandiji i „Meni se dušo od tebe ne rastaje“, koju je publika zdušno prihvatila, baš kao i povratak na Branka Miljkovića i emotivno izvođenje čuvene „Uzalud je budim“.

Nema ko se nije naježio čuvši naslovnu numeru sa novog albuma „Ne okreći se, sine“. Nazvavši ga po filmu Branka Bauera, Šerbedžija je rekao da je te stihove napisao pre mnogo godina za svog sina Danila, sa željom da i on, i mlađe generacije gledaju u sebe i svoje živote, a manje u svoje očeve.

- Moja generacija gledala je u svoje očeve i mi smo se za**bali.

Setio se potom Rade Božića koji su on i Lenka skromno proslavljali u Londonu 1996. godine. London je tada sijao, a on se sećao svog rodnog sela u Liki i iste večeri napisao pesmu "Moja božićna". Sinoć ju je posvetio svojoj sestri Milici i kraju u kom su odrasli.

Usledila je „Povratak ratnika“ i „Ni u tvome srcu“, a koncert je pokušao da završi sa „Poleti, ptico“.

Publika se nije saglasila i stojećim ovacijama tražila još. Za bis je, na opšte oduševljenje, izveo svoju čuvenu „Ne daj se, Ines“, a potom završio u sasvim drugom maniru sa „Sedamdeset i dva dana na mom srcu lezi rana“, nateravši sve da ustanu.

Koncertom Radeta Šerbedžije zatvoren je prvi Banja Luka Fest, internacionalni muzički festival na kome je publika iz celog regiona, tokom pet festivalskih večeri uživala u koncertima najeminentnijih muzičkih umetnika.

Nakon svečanog otvaranja uz koncert Stefana Milenkovića i simfonijskog orkestra Kamerata Novi Sad, usledili su koncerti Zvonka Bogdana, Amire Medunjanin, dok je četvrte večeri nastupila portugalska fado diva Mariza, koja je i sama priznala da joj je koncert u Banja Luci jedan od najlepših u karijeri, što je potvrdila i objavom na Instagramu, kada je preko slike festivalske pozornice napisala na srpskom jeziku "Hvala Banja Luka, Republika Srpska".

Svake večeri zvanice su na festival stizale crvenim tepihom, kome su prošetali Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković, Jelena Tomašević, Zoran Kiki Lesendrić, Goca Tržan sa suprugom, Aleksandra Milutinović i brojni drugi predstavnici javnog i kulturnog života regiona.

- Ovde nam je čak i bolje nego kod kuće, tako da nam nije Banjaluka i Republika Srpska druga kuća, nego čak nam je i bolje - rekao je Vojin Četković, dok je Sloboda dodala da je jedva dočekala da se okupi sa ljudima i da se druži, kao i da je punog srca došla da podrži organizatore prvog Banja Luka Festa.

Manifestacija je završena koncertom Radeta Šerbedžije, koji je festivalu poželeo dug život i poručio da svi možemo biti ponosni na ovakve događaje.

(Telegraf.rs)