Priče iz muzičke industrije: Menadžer i organizator koncerata Miloš Ivanović Kepa

Miloš Ivanović Kepa Foto: Privatna arhiva

Manifestaciona i muzička privreda su ubedljivo najugroženije pandemijom, jer već godinu dana predstavljaju zabranjene delatnosti. U Srbiji postoji 2.000 kulturno-turističkih, i čak 14.000 poslovno-korporativnih manifestacija, koje generišu više desetina hiljada poslova. Svi ti ljudi su, s članovima porodice, dovedeni na sam rub egzistencije.

Preporučujemo

U saradnji sa Inicijativom za život muzičke scene, „Priče iz muzičke industrije“ donose lične ispovesti „nevidljivih“ ljudi iza scene, čija se reč gotovo nikada ne čuje, a bez kojih se koncerti i festivali ne mogu održati. Kako se

godina pandemije odrazila na njih poslovno i privatno, i šta očekuju u budućnosti, konačno govore ljudi bez kojih se muzika ne bi čula, niti bi postojala scena. Miloš Ivanović Kepa je menadžer sastava Ničim izazvan, Stereo Banana, Eva Braun i Dejana Cukića. Bavi se organizacijom koncerata, i od prošle godine muzičkom izdavačkom delatnošću (Midget Unit Records).

• Prošla je prva godina od uvođenja zabrane koncerata, festivala i drugih masovnih okupljanja. Molim te, daj nam kratak osvrt na tvojih proteklih 12 meseci? Koliko je pandemija uticala na količinu posla i projekata, na finansije, stanje u firmi gde radiš?

Godina je protekla u introspekciji i iščekivanju boljih vremena, koja neće skoro doći. Posla je bilo na kašičice, u nekim prozorima koji su se krajem leta pojavljivali. Finansije nikad gore, jer priliva skoro da nema, a svakodnevno održavanje života košta. Kao neko ko se celog života pripremao za naglu propast moderne civilizacije, polagano krunim samostalno spremljeni penzioni fond.

• Da li si proteklih 12 meseci bio prinuđen da se baviš nekih drugim poslovima i ako da, kojim?

Vesti sa naslovne

Srećom u porodičnoj zajednici ima neko ko doprinosi dovoljno za održavanje privida normalnosti.

• Koliko je nemogućnost da se baviš svojim osnovnim poslom uticala na tebe privatno? Kako se osećaš u vezi sa tim?

Nimalo prijatan osećaj, kao neka vrsta zatvorenika kome tu i tamo daju malo da se prošeta i oseti svež vazduh duž zatvorskog kruga. Mi smo prvi bili na udaru pandemije i poslednji ćemo se oporaviti, i to mesecima nakon konačnog završetka svega ovoga. Treba nekako preživeti do tog trenutka.

• Da li si uspeo da dobiješ pomoć od države i ako da, kakvu? Da li je bila dovoljna?

Kao i svi privatni preduzetnici koji su ostali aktivni, dobio sam prošle godine par jednokratnih pomoći, koji su suštinski krediti koje treba otplaćivati ove godine, a situacija je potpuno ista kao prošle. Daleko od dovoljnog.

• Prema tvom mišljenju, kakve će posledice ovoliko dugoročna zabrana rada u manifestacionoj privredi ostaviti na domaću muzičku scenu?

Posledice su trenutno skoro nesagledive. Doći će do neke vrste proređivanja redova, to je neminovno. Jednog dana kada ova pošast prođe, probudićemo se u sasvim drugoj stvarnosti.

Foto: Privatna arhiva

• Kao jedna od posledica svih zabrana, posebno se spominje trag koji će ostaviti na mentalno zdravlje ljudi. Šta misliš o tome, i da li to osećaš i na svojoj koži?

Posledice ćemo tek videti. Nesklon depresiji, pokušavam da osmislim dnevno bivstvovanje kroz aktivnosti novopokrenute izdavačke kuće. Nije dovoljno, ali nešto mora da se radi kako bi glava ostala bistra. Tako je i s bendovima koje zastupam.Snimaju se nove pesme, sve u nameri da što bolje iskoristimo ovaj nedostatak koncertnih aktivnosti i sav nagomilani čemer pretočimo u nešto pozitivno. To je jedini način da održimo mentalno zdravlje.

• Koliko je za društvo poguban život bez muzike uživo? Šta koncerti, žurke i festivali donose ljudima?

Radost i slobodu. Što se pogubnosti tiče, to će tek da se vidi. Sistem pokušava da marginalizuje problem ili, još gore, da ga satanizuje. Slušajući odgovorne iz medicinske komisije, najveći svetski problem je pevanje. Apsurdno, kao i cela situacija u kojoj smo se zatekli.

• Kakva su tvoja razmišljanja o mesecima pred nama?

Od ove godine malo očekujem. Potajno se nadam letu. Nadam se da će količina vakcinisanih biti dovoljna da se nešto organizuje, barem u smanjenom obimu. Par velikih koncerata koji su bili planirani još na početku pandemije, već par puta smo pomerili s proleća na jesen, sve u nadi da će tad steći povoljniji uslovi.

Foto: Privatna arhiva

• Koji bi, prema tvom mišljenju, bili koraci potrebni za brz restart srpskih koncerata i festivala?

Bojim se da pre govorimo o sporom i mukotrpnom procesu obnove. Nisam uveren da je moguć brzi restart. Strah i nelagodnost od masovnih okupljanja se čvrsto ugnezdila u svest publike. Biće to dugotrajan proces povratka. Sve zavisi od kliničke slike, na koju slabo možemo da utičemo, osim da apelujemo na što masovniju vakcinaciju, što bi automatski povećalo mogućnost većih okupljanja.

• Šta imaš da poručiš donosiocima odluka? Šta bi oni trebalo da urade da pomognu sceni? Šta bi ti uradio na njihovom mestu?

U muzičkoj industriji, na ovaj ili onaj način, radi preko 10.000 ljudi. Svi oni doprinose razvoju privrede i nisu zanemarljiv faktor. Neophodno je da država interveniše nizom finansijskih mera i njima obezbedi određene nadoknade. Nažalost, s obzirom na ulaganja u kulturu proteklih nekoliko godina, iskreno sumnjam da ćemo i mi doći na red.

(Telegraf.rs)