Šerbedžija se zbog Balaševića rasplakao u programu uživo, a onda otkrio nezaboravne anegdote

Rade Šerbedžija / Printskrin: TV Prva

Glumac i muzičar Rade Šerbedžija zaplakao se jutros na TV Prva govoreći o svom kolegi i prijatelju Đorđu Balaševiću, koji je juče preminuo u 68. godini.

Preporučujemo

On je zajedno sa Kikijem Lesandrićem gostovao u jutarnjem programu i kazao kako je od juče ošamućen.

Đorđe Balašević / Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

- Kao što Kreont kaže: "Neki me Bog udario nečim teškim odzgo u glavu". I kada očekuješ nešto, kad je najgore, opet kad se to dogodi, ostaneš ošamućen. Pitaš se kako je to moguće. Ima tako tih nekih ljudi oko nas kojim živimo. Spomenuću Arsena, Gaga Nikolića, pa sada i Đorđa Balaševića. To kad se dogodi, to je kao neka elementarna nepogoda na koju nema odgovora. Neprospavana noć i misli o njemu... Onda se čovek sređuje, pa kaže: "Pa šta?". Obaviš ono što treba da obaviš, kažeš novinarima ono što treba o njemu, nazoveš Olju tu njegovu božanstvenu muziku, izraziš joj saučešće prijateljstvo, i to je to...

- Ali ono što je zapravo tu negde, imate pravo kada kažete da vas je on terao da se smejete kada je trebalo plakati. Ima tih ljudi, izuzetnih ljudi u našem svetu, koji je uvek projekcija samo jedne glave, i srca, i duše... Tako da je Đorđe za taj moj svet bio jedna od apsolutno najvažnijih pojava. U najtežim trenucima on okreće stvari, pokazuje ih kao neki savremeni Čehov, smeje se i smeška našim slabostima, našim tugama, našim nesrećama, na jedan božanstven životni način. Kao što je život u suštini jednostavan i mnoge stvari duhovite su. Tako da njegovu smrt zapravo treba slaviti, kao što je on to zaslužio. Da se slavi taj jedinstveni čovek koji je napisao najlepše ljubavne pesme o našim ljubavima, najnežnije stihove o našim detinjstvima, najtužnije rime o našim tugama i nevoljama i najsmešnije bećarske bekrijske pesme o našim mentalitetima, uključujući i samoga sebe.

- Bio je apsolutno veliki pesnik, a onda dolazi jedna stvar važnija od svega. Đorđe Balašević bio je hrabar čovek koji je u vreme rata i užasa stavio sebe, svoju porodicu, sve na bubanj da bi rekao istinu, da bi prozvao one užasne politčke lidere sa svih strana, koji su krivi za sve što se dogodilo našem narodu, njegovom narodu, Džoletovom narodu, Džoletovoj publici za koju je pisao najdivnije stihove. Za mnoge je ljude, ostrašćene nacionaliste sa svih strana, takvih ima mnogo i u normalnom narodu, postao čak i na neki način i upitan čovek kojem su zamerali takvu hrabrost.

Rade Šerbedžija / Printskrin: TV Prva

- Ali na sreću, na sreću više je mnogo onih koji su mu se divili i koji su poštovali tu njegovu hrabrost. Evo, i danas, odnosno sinoć sam išao Zagrebom i video sam tu du decu, njegovu publiku, kojih je bilo na hiljade, u Zagrebu, na Ilici, i koji su pevali njegove pesme. Stavili su jedan veliki plakat u Ilici i napisali na ćirilici "bećarac". Ono što je on napisao u svojoj pesmi - rekao je Šerbedžija, brišući suze.

- Oprostite.

Potom je dodao da se nije rasplakao zbog Balaševića.

- Nisam se rasplakao zbog njega, naravno i zbog njega, ali zbog te nove dece, nove mladosti, naših unuka, koji su jedina šansa za ovaj naš narod jadni da ostvari neku sretniju zemlju i budućnost o kojoj je i Đole sanjao - kazao je Šerbedžija.

"Baćo, počeću ja tebi koncert kao predgrupa"

Kiki Lesandrić kazao je da je Balašević bio jedna od retkih osoba koju možeš da nazoveš uzorom.

Đorđe Balašević / Foto: Tanjug/Dragan Stanković

- Bili smo svesni njegove veličine. Bez ijednog bilborda on je punio sale. Jedna svetska pojava, ne samo naša. Ako je Bob Dilan dobio nagradu za svoje životno delo, Đole je zaslužio bar dva puta toliko - rekao je Kiki i dodao da su njegovi prijatelji Grci, čitajući pesme na grčkom prevodu, plakali na Đoletove reči.

Šerbedžija je potom dodao da je Đorđe umeo da oraspoloži ljude u svakoj situaciji.

- Kad sam držao krajem decembra velike koncerte u Beogradu, pa potom u Novom Sadu. Onda jedne godine odjedanput ja završim jednu pesmu svoju, aplauz je bio i završi aplauz, kad se odjednom pojačava. Ja rekoh šta je, kad Džole nepozvan dolazi kod mene na pozornicu i kaže: "E, baćo, ja došao malo kod tebe da te pozdravim". Otpeva dve pesme, poljubimo se i ode. Onda se to ustalilo, pa je stalno dolazio. Bilo je to božanstveno.

Printskrin: TV Prva

- Onda sam došao u Novi Sad, u gripoznom stanju. Imao sam veliku temperaturu, 39. Nismo mogli dva koncerta da otkažemo, bio je jedan za drugim. Na tom prvom isto mi tako nenajavljen dođe i vidi u kakvom sam stanju. Bio sam u nekom velikom kaputu, jer sam se sav tresao od groznice. A on posle dođe u garderobu i kaže: "Znaš šta, baćo, hajde ti sad malo odmori tu, pa odspavaj, a ja ću početi tvoj koncert kao tvoja predgrupa". I on krene taj moj koncert i drži ga 40 minuta, ali, kako je on inteligentan i poseban, naravno, osim jedne jedine pesme koju je meni otpevao ("Onaj ludi Šerbedžijin sin"), nije otpevao ni jedan svoj hit. Znao je da ako on otpeva svoje hitove, šta ću ja posle jadan da radim sa svojim pesmicama, nego je samo divanio i pričao sa publikom o raznim temicama. Potom sam ja došao i otpevao još šest, sedam pesama i tako se završio taj moj koncert.

- Kada smo snimali taj film "Rani mraz", čuli smo se svaki dan, razgovarali o toj ulozi, tom filmu kojim je bio opsednut. Upoznao sam njegovu Olju, pa smo se svi družili u Novom Sadu. Tako divni ljudi, posebni, tihi, nenametljivi oboje. Snimali smo taj divan film i shvatio sam, u tim njegovim divnim talentima, koliko je on talentovan i za pisanje scenarija, kao da je imao 10 filmova režiranih dotada.

- Kad smo završili film, dve, tri godine kasnije, zovem Đoleta, on mi se ne javlja. Opet ga zovem, ne javlja se. Opet za 15 dana, mesec dana, ne javlja se. Napišem imejl, ne javlja se. Dođem na koncert u Novi Sad i sretnem Jovanu, njegovu ćerku. I pitam je što mi se ne javlja, ona pita koliko, ja kažem pet meseci. Ona kaže: "Pet meseci, uh, to je stvarno mnogo. Meni se nije javio tri meseca".

Šerbedžija je završio mudrošću koju je čup od svoje žene: "Smrt onih koji su nas zadužili i koje smo mnogo voleli ne treba da izaziva u nama samo tugu, nego i veselje i radost da smo ga imali, da smo ga poznavali, da smo živeli u njegovo doba".

- Tako da i ja vama kažem da nam predstoji jedna radost u kojoj ćemo slaviti tog našeg velikog pesnika - zaključio je on.

(Telegraf.rs)