Naslovnica albuma "Dark Side of the Moon" je nezvanični logo Pink Flojda: Evo zašto

“Dark Side of the Moon” / Foto: Profimedia/Alamy

“Rođen” iz spontanosti, neizvesnosti i životnih pritisaka, “Dark Side of the Moon”, osmi studijski album Pink Floyd-a, objavljen je 1973. u izdanju Harvest Recordsa. Pesme s albuma uglavnom su napisane dok je bend bio na turneji; improvizovane instrumentalne priče koje će kasnije naći svoje uporište tekstovima Rodžera Votersa, za koji je Dejvid Gilmur, u istoimenom dokumentarnom filmu iz 2003. godine, izjavio:

Preporučujemo

– Veliki pomak na “Dark Side of the Moon” bio je Rodžerovo sazrevanje, tekstualno, sa idejama i inteligencijom da uzme neku stvar i sagleda je iz svih uglova, u svim tim različitim pesmama.

Kada je klavijaturist Pink Floyda Ričard Rajt zamolio grafičkog dizajnera Storma Torgersona da naslika naslovnicu albuma, zatražio je samo nešto “jednostavno i elegantno”. Torgerson i njegov tim umetnika Hipgnosis, londonske grupe za umetnički dizajn, vratili su se jednim od najznačajnijih i najupečatljivijih dizajna za album, piše Far Out Magazine, prenosi Headliner.

Svetlost koja prolazi kroz prizmu, koju je Torgerson video u udžbenicima fizike, prema publikaciji The Sound, tako je stvoren iz istinske kreativne slobode i poverenja, jer su Floyd i Hipgnosis u prošlosti zajedno radili na ranijem albumu benda “Saucerful of Secrets”. Tačnije, ilustraciju je nacrtao Džordž Hardi, umetnik iz dizajnerske grupe Hipgnosis.

Dizajn “Dark Side” je postao nezvanični logo Pink Floyda, jer suptilno aludira na njihov spektakularni light show, po kojem su bili vrlo poznati. Članovi benda gotovo su odmah odobrili umetničko delo. Voters je samo predložio da se svetlost prizme proširi na drugu stranu fizičkog omota albuma, povezujući se kao, na primer, na monitoru koji prati rad srca.

Pink Flojd / Foto: Shutterstock

“Dark Side of the Moon” je zapravo konceptualni album i odražava koliko život ponekad može biti krhak. Kroz teme osnovnih životnih pritisaka koje se ogledaju u novcu, mentalnim bolestima, punoletstvu i umoru od putovanja, to je na neki način vrlo ličan album, posebno za Votersa. Međutim, ove teme koje su za Votersa lične, u svojoj suštini su takođe vrlo univerzalne i to je jedan od razloga njegovog uspeha.

Trouglovi i piramide su objekti mitologizovane geometrije; to su sveti oblici, koji se nekako nasumično pojavljuju u sistematizovanom haosu samog tkanja života. Album je monumentalno dostignuće – potpuna suprotnost pretenziji i površnosti; jednostavno postoji, kao sila prirode koja je stvorena iz nužde.

Kao što je jednom rekao Rodžer Voters, osvrćući se na taj vremenski period, “Svi smo mogli da odustanemo i odemo. Drago mi je što nismo. Iz svih neprijateljstava i teskoba koje su ostale, znate, u ruševinama tog našeg ogromnog uspeha – pojavila su se ta ranjena stvorenja – koja su imala svoju priču”.

(Telegraf.rs)