Vlatko Stefanovski: "Bojim se šta će, kad sve ovo prođe, ostati od čovečanstva"

Vlatko Stefanovski i Matija Dedić / Foto: Teodora Ciric, ATA Images

Prvi put zajedno na sceni - makedonski gitarista Vlatko Stefanovski i hrvatski pijanista Matija Dedić, u Kombank dvorani, na 36. Beogradskom džez festivalu. Zajednički nastup vrsnih džez muzičara najbolja je najava za ovogodišnju manifestaciju, koja se uprkos pandemiji, ipak održava.

- Nikad nisam sebe smatrao džez muzičarem, ja sam stalno sebe smatrao rokerom koji ima malo šire apetite i svetonazore... Matiju i mene je spojilo dugogodišnje prijateljstvo i saradnja sa zajedničkim prijateljima. Matija je sarađivao i sa mnom na mom poslednjem albumu. Ova ideja je vrlo zanimljiva i biće to jedan eksperiment na koji smo obojica pristali - rekao je Stefanovski uključivši se u "Jutro na Prvoj".

Matija je, sa druge strane, rekao da dolazi iz klasične muzike, zaljubljen je u džez, a ima skonosti ka popu. Stefanovski je poslednji put na Beogradskom džez festivalu sa tadašnjim sasatavom Leb i sol učestvovao 1989. godine. Upak, rekao je da tremu nema.

- Odavno nemam tremu, ima samo uzbuđenja... Dobro se pripremim za svaki nastup. Publici ne treba moja trema, već moje raspoloženje, muzika, znanje... Mislim da sam prevazišao to, mada nekada malo treme nije na odmet.

Kaže i da su umetnici koji zavise od publike i aplauza sada malo u krizi, kao i da razmišljaju šta dalje.

Vlatko Stefanovski / Foto: Teodora Ćirić

- Mi smo ostali bez posla. Ova naša fela se sada provlači kroz iglene uši. Svaki koncert je postao neki veliki događaj, jer ih više nema. Muzičari sede kući i razmišljaju šta bi dalje. Ne samo muzičari, glumci, operski pevači, baletani... ceo umetnički izvođački svet. Možemo da zavisimo slikarima koji su izolovani u svojim ateljeima.

- Svi patimo i trpimo zbog ovog perioda u istoriji čovečanstva. Ali naravno, kad izađem na scenu ja ne razmiljšljam ništa, samo sviram. Isključiš mozak kada prestaneš da sviraš, sve brige, stresove, neuroze ostaviš iza sebe i prepustiš se muzici - poručio je Stefanovski.

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je JAZZISTANCE i trebalo bi da ukaže na postojanost i dugovečnost džeza, ali Vlatko Stefanovski kaže da se on može protumačiti i na drugi način.

- Samo jutros šta sam sve pričitao, brojke obolelih i preminulih, do krvnih delikata, dovoljne su da vam se zavrti u stomaku. Nije više ni pitanje našeg posla i preživljavanja. U pitanju je jedno strašno bombardovanje od strane medija na naše duše i na naš razum.

- Bojim se šta će biti kada sve ovo prođe, šta će ostati od čovečanstva, kako će ljudi izgledati? Koja će biti naša moralna, emocionalna, mentalna matrica? Ljudi će se još dugo plašiti jedni drugih, na šta ćemo mi ličiti kao društvo? Svi ćemo bežati jedni od drugih. Govorim o jednoj psihološkoj presiji koja nije za zanemarivanje.

- Ovo JAZZISTANCE je dobra kovanica - jazz i existence, džez i preživljavanje. Umetnici su jedna žilava vrsta, istorija džeza je duža od 100 godina. Džezisti su preživeli i svetske ratove, mafije, prohibicije, sve i svašta. Džez kao art forma je žilava kategorija. Ljudi koji su spremni da prežive, čuvajući ljubomorno svoju umetnost, ne pristajući na kompromise i laku prodaju - kazao je Stefanovski.

Foto: Facebook/Beogradski Džez Festival//Belgrade Jazz Festival

Matija Dedić kaže da mu je neobično što je koncert u 15h, sviraju do 17h, a kako Beograd mnogo voli, pita se gde će posle koncerta.

Njihovom nastupu Beograđani će moći da prisustvuju 20. decembra.

(Telegraf.rs)