Lude, bizarne priče o Mocartu o kojima nam u školi nisu pričali
Kada je imao samo tri, počeo je da uči note. Već do četvrte svirao je menuete. Prvo delo komponovao je sa pet godina, a sa šest svirao je po Evropi...
Između genija i ludaka tanka je linija, a Volfgang Amadeus Mocart, verovatno najveći muzički genije koji je hodio planetom, najbolji je primer toga. Čak i ako zanemarimo film "Amadeus", koji je učinio sve u svojoj moći da ga prikaže kao šašavog ekscentrika, i Mocartovi savremenici sećali su ga se kao čoveka čiji je život bio pun bizarnosti.
Preporučujemo
Jeste li smrtnik, heroj ili bog grčke mitologije?
"Valter i Prle, borba se nastavlja": Glumci iz serije "Casa de Papel" obradovali fanove fotografijom
I to što je prvu sofisticiranu simfoniju napisao sa samo sedam godina, i to što je svoju suprugu molio da se ne kupa, kako se ne bi udavila, i što je veselo vrištao šale o "puštanju goluba" dok je pisao "Čarobnu frulu"- sve je to bio Mocart, piše portal Ranker.
Ovo su priče o njemu o kojima nam u školima nisi pričali.
Počeo da komponuje sa pet godina
Mocartov muzički genije bio je zapanjujući. Činjenica da je počeo da komponuje sa samo pet godina, u dobi kada većina dece tek počinje da uči prva slova, bila bi neverovatna, da nije istinita.
Kada je imao samo tri, počeo je da iz udžbenika svoje sestre uči note. Već do četvrte svirao je menuete. Pod uticajem oca Leopolda, prvo delo komponovao je sa pet godina. U šestoj je već imao međunarodne nastupe. Prema rečima savremenika, u istoj dobi mogao je zapanjujuće dobro da improvizuje. Кao tinejdžer, Mozart je mogao da čuje tuđu muziku i odmah je potom zapiše ili odsvira iz sećanja, što je u čuvenom filmu "Amadeus" i prikazano. Polovina simfonija koje je komponovao, nastale su između njegove 8. i 19. godine.
Poznavaoci njegovog života i rada ističu da Mocartov talenat nije bio samo dar od Boga. Iza njega je stajala i činjenica da su ga roditelji strogo usmeravali u tom smeru, da je bio produkt svoga vremena i da su iza njega stajali sati i sati vežbanja, učenja, treniranja sluha i ukusa.
Gete je Mocarta uporedio sa Šekspirom
Nemački pisac Johan Volfgang fon Gete slušao je Mocarta 1763. godine u Frankfurtu. Malom muzičaru tada je bilo sedam godina, Geteu 14. Kada je kasnije pisao na temu genija, Gete je istakao sposobnost genija da stvori dela koja imaju značajan uticaj i odolevaju zubu vremena.
- Sva Mocartova dela su takva - dodao je Gete i uporedio Mocartov genij sa onim koji su posedovali Šekspir i Rafaelo.
To su prepoznali i drugi veliki savremenici. Austrijski kompozitor Jozef Hajdn, koji je bio 24 godine stariji od Mocarta i učitelj i njemu, i Betovenu, zakleo se Amadeusovom ocu da je dečak "najveći kompozitor koga je ikada imao priliku da upozna, i uživo, i kroz objavljenu muziku".
Strogi otac manipulisao je njime
Mocartov otac Leopold i sam je bio ekscentrik. Biografi još uvek nisu doneli jednoglasno mišljenje - da li je Leopold zlostavljao i manipulisao svojim sinom, ili je njegova prevelika želja da mu sin postane veliki muzičar od Mocarta stvorila ono što je on bio. Istina je, verovatno, negde na sredini.
No, nema sumnje da je Mocart bio "trofejno dete". Živeo je pod stalnim pritiskom svog oca, koji je i sam bio muzičar. Leopold je ostavio svoj posao kako bi on i maleni Mocart mogli da odlaze na duge i iscrpljujuće turneje. Nastupi od malih nogu s jedne su strane uzele svoj danak na psihi dečaka i učinile ga ekscentričnim i u nekim poljima nezrelim. Sa druge, zahvaljući njima postao je veliki muzičar. Leopold je na kraju morao da prizna da je njegov sin mnogo talentovaniji od njega.
Kada je Mocart odrastao, Leopold se oštro protivio ideji da se mladić oženi i koristio je svaku priliku da ga javno posrami jer Mocart nije umeo sa novcem. Kada se sin konačno otrgnuo očevih stega, ovaj mu je napisao manupulativno pismo:
- Cela Vaša namera jeste da me upropastite, kako biste mogli da zidate kule u vazduhu.
Mocartova majka umrla je tokom posete Parizu, gde je boravila sa sinom. Leopold je pokušao da na Mocarta svali krivicu za njenu smrt i tako ga spreči da ga napusti.
- Nadam se da se, nakon što je Vaša majka već morala da umre u Parizu, nećete opterećivati da ubrzate i smrt svoga oca - pisao je sinu Leopold.
Zaprosio je devojku, a onda joj rekao da mu "poliže zadnjicu" i oženio njenu sestru
Kada mu je bila 21, Mocart je upoznao nemačku opersku pevačicu Elojzu Veber i njene tri sestre. Elojza je bila 16-godišnja zavodnica i vrlo talentovan sopran. Nije prošlo mnogo i Mocart ju je zaprosio, iako je bio nezaposlen i trudio se da pronađe posao u Manhajmu. Rekla mu je da će razmisliti, a on je otputovao u Pariz, u potrazi za službom.
Ponovo su se sreli u Minhenu, a Elojza se ili pravila da ga ne poznaje, ili ga je zaista zaboravila. Bila je trudna i udata. Besan, Mocart je seo za klavir i odsvirao zlobnu pesmicu koja je navodno sadržala reči "ona koja me ne želi, može da mi poliže zadnjicu".
Potom je oženio njenu mlađu sestru Konstancu, sa kojom je imao šestoro dece (četvoro je umrlo vrlo rano). Na kraju je oprostio Elojzi i komponovao brojna dela koja je ona izvodila.
Obožavao je vulgarnosti
Mocart je bio čovek od krvi i mesa, a taj čovek voleo je prostakluke i često ih koristio u svojim pismima. U jednom, upućenom rođaki Mariji Ani (19), piše kako mu "zadnjica gori", pita se da li treba da obavi veliku nuždu, a onda priča o "dugom i melanholičnom zvuku" koji "trubi iz njegovog tela". Potom sledi detaljan opis fiziološke potrebe.
Kraj pisma još je eksplicitniji. Biografi tvrde da je ljubav prema prostakluku gajila cela porodica, te se oni mogu primetiti i u korespodenciji njegovih roditelja.
Izbacili ga iz palate
Većina muzičara u 18. veku bila je u službi kraljevića ili plemića. Mocart nije bio izuzetak. Radio je za kneza-biskupa od Salzburga, Hijeronimusa fon Koloreda, a njegova opera na italijanskom jeziku "Idomeneo, re di Creta ossia Ilia e Idamante" tu je premijerno izvedena sa velikim uspehom.
Ipak, muzičari i drugi umetnici bili su tek nešto više od običnih slugu. Čak su i jeli u kuhinji, sa ostalim potčinjenim.
Mocart se tome protivio. Njegov ego i tvrdoglavost tako nešto nisu mogli da dopuste. Sam je došao do zaključka da neki od koncerata koje je izveo za Fon Koloreda nisu bili deo njihovog dogovora, i zahtevao je da mu budu naknadno plaćeni (što se nije desilo).
Na jednom društvenom događaju, na kojem Mocartu, kao ni drugim slugama, nije bilo dozvoljeno da se meša sa "plemenitim" gostima, izazvao je skandal tako što je upao u razgovor sa ruskim ambasadorom koga je poznavao.
Odbio je da se izvini za svoje prestupe, zbog čega je izbačen iz palate.
Opsesivno je strahovao za svoju ženu
Iako je to danas nemoguće utvrditi, moguće je da je Mocart patio od opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Umeo je da se neumorno bavi predmetima, mislima i ponavljanjem ideja. Iz pisama njegovoj ženi videlo se da on gaji iracionalan strah od toga šta joj se može desiti ako napusti kuću.
- Nikada nemoj šetati sama, to me na smrt plaši - pisao joj je.
Takođe, plašio se da bi se ona mogla udaviti u kupatilu.
- Preklinjem te da se kupaš tek svaki drugi dan i samo po sat. Ali ako želiš da mi srce baš bude na mestu, nemoj se kupati uopšte, dok ponovo ne budem s tobom - navodi se u drugom pismu.
Turetov sindrom
Mocart je u popularnoj kulturi bio opisan kao neobičan, ali dopadljiv čovek, koji je ponekad ponašao kao nerazumno dete. Ipak, neki stručnjaci misle da je imao koprolaliju, poremećaj mišljenja, odnosno govora, u kome osoba mora, čak i protiv svoje volje, reći nešto prosto, vulgarno.
- Mocart je uživao u tome da kontrastira božanske ideje svoje muzike sa iznenadnim izlivima vulgarnosti - pisao je njegov pašenog Džozef Lang, Elojzin muž.
Drugi izveštaji govore da je bio hiperaktivan, da je imao tikove i često dodirivao salvetu usnama, pravio grimase, tapkao rukama ili nogama po predmetima, igrao se šeširima, džepovima, stolicama i stolovima. Pojedini stručnjaci smatraju da su ovo jasni dokazi prisustva Turetovog sindroma.
Poljubio je kraljicu
Istoričar Peter Gaj u "Mocart: Život" piše da je Amadeus bio zahtevno dete koje je stalno tražilo pažnju. Kada mu je bilo šest godina, skočio je u krilo habzburškoj carici Mariji Tereziji, uhvatio je za obraze i poljubio pravo u usta.
Tog dana, u Šenbrunu, upoznao je i njenu kćerku Mariju Antoniju, koju istorija pamti kao Mariju Antoanetu. Tada je navodno kazao kako će baš on oženiti buduću kraljicu Francuske.
Imao je navodno i naviku da pita odrasle ljude da li ga vole. Pošto je bio sklon šalama, mnogi su mislili da je to jedna od njih. Kada bi odgovorili "ne", dečak bi briznuo u plač.
Pozajmljivao je novac od ljudi koji su znali da je bogat
Mocart je pola života proveo pozajmljujući pare do svojih prijatelja, pokrovitelja, izdavača... U pop kulturi on se često prikazuje kao siromašni umetnik koji jedva sastavlja kraj s krajem. No, to baš nije tačno.
Mocart je zarađivao oko 10.000 florijana godišnje, što su bili veoma visoki prihodi. Naime, samo pet odsto ljudi u zemlji imali su takvu platu. Viša klasa "preživljavala je" sa 450 florijana godišnje. No, on je živeo luksuzno, oblačio se ekstravagantno, često je putovao, mnogo pio i umeo da prokocka neverovatne sume.
Stoga je uprkos veoma visokim prihodima često morao da pozajmljuje još. Jednostavno, nije mogao da prestane da troši.
Bio je i žrtva istorije
Mocart je bio bezobrazno neodgovoran prema novcu, ali tome su s druge strane doprineli i tadašnji trendovi i istorijske okolnosti. On je bio prepoznat i tražen kompozitor, koji ipak nije uspevao da nađe stalan posao nakon što je izgubio službu kod nadbiskupa. Njegovo ponašanje nije pomoglo, ali prave muke zadavao mu je italijanski kompozitor Antonio Salieri i druge kolege, ljubomorne na njegov talenat.
Da stvar bude gora, sredinom 1780-ih stvari su se promenile i za Austriju, i za Mocarta. Rat sa Turcima značio je da je plemstvo smanjilo finansijku podršku umetnicima. Iako nije mogao da osigura sebi dvorsku poziciju, Amadeus se ponašao kao da je ima. Slao je svoju decu u internate, držao je sluge...
Kako su se dugovi gomilali, morao je da porodicu preseli u predgrađe. Za 11 godina koliko je proveo u Beču, selio se devet puta. Pozajmljivao je na konto budućih kompozicija i zarada, koje nikada nisu došle jer je umro tako mlad.
Nakon njegove smrti, supruga Konstanca je godinama prodavala njegove notne zapise i priređivala memorijalne koncerte, kako bi otplatila dugove.
Bio je neupadljiv i izuzetno nizak
Nijedna fizička Mocartova odlika nije odavala njegov genij. Bio je vrlo prosečan. Jedan savremenik opisao ga je kao "upadljivo niskog čoveka, vrlo mršavog i bledog, sa prelepom kosom na koji je bio vrlo ponosan". Njegovo lice bilo je puno sitnih kratera, posledica malih boginja koje je preležao kao dete.
Mocart se trudio da nadomesti ono što mu je priroda dala tako što se oblačio vrlo moderno i ekstravagantno. Često je na nastupima nosio jarko grimizni kaput i zlatni šešir.
Nikada se nije naučio samokontroli
Amadeus je imao šestoro braće i sestara, ali samo jedna, Marija Ana, nije umrla kao dete. I Marija Ana bila je talentovana muzičarka, koja je baš kao i njen brat nastupala od malih nogu. Ipak, kada je postala tinejdžerka, roditelji su joj zabranili to "nedamsko" ponašanje. O bratu je pisala:
- To isto biće, koje je smatrano velikim umetnikom, i koje je dostiglo najviši stupanj razvoja još u ranom dobu, ostalo je do kraja života potpuno detinjasto u svim drugim aspektima postojanja. Nikada, do smrti, on se nije naučio najosnovnijoj samokontroli.
Genije, ali socijalno potpuno zaostao
Moguće je da su Mocarta i u njegovo vreme smatrali čudnim, jer je intelektualno i socijalno bio iza svojih vršnjaka. Učio ga je otac, te nikada nije dobio formalno obrazovanje, niti provodio dovoljno vremena sa decom svog uzrasta. Sestra, Marija Ana, bila je jedino dete u njegovom okruženju, a detinjstvo je proveo na turnejama, vođen očevom ambicijom.
- Ako se stavi na stranu njegov muzički genije, Mocart je bio ništavan - rekao je njegov savremenik, violinista Karl Holst.
Misterija čuvenog rekvijema
Nekoliko nedelja pre njegove prerane smrti, Amadeusa je unajmio grof fon Valseg, koji je imao običaj da naruči radove kompozitora, a onda ih izda kao svoje. Grof je naložio Mocartu da komponuje rekvijem za njegovu nedavno preminulu suprugu. Umetnik je pristao i uzeo pola novca unapred.
No, preminuo je pre nego što je stigao da ga završi, a uzrok njegove smrti još uvek je nepoznat. Konstanca, pritisnuta dugovima, unajmila je druge kompozitore da privedu delo kraju, kako bi dobila drugu polovinu novca.
Misterija vezana oko njegove smrti dovela je do različitih priča, čak i u biografijama pisaca koji su intervjuisali Konstancu. Po njenim ispovestima, dok je Mocart komponovao Rekvijem, shvatio je da umire - tada je počeo da ga piše za sebe. Navodno se više puta onesvestio tokom rada, a note su sa njim bile u krevetu čak i kada je umro. Ostavio je uputstva kako bi želeo da on bude završen, mada je danas teško zaključiti da li je Franc Kzavijer Sismajr, koji je veći deo dela priveo kraju, pratio ova uputstva.
Ko je u Mocartvom grobu?
Oko okolnosti njegove smrti već više od dva veka pletu se mitovi. Šta ga je ubilo? Ili ko?
Suprotno onom što je prikazano u filmu "Amadeus", on nije bio bačen u masovnu grobnicu, u platnenoj vreći. Sahranjen je u hladnoj zimskoj noći, na groblju treće klase, ekvivalenta današnje srednje klase.
Mocartov grob bio je garantovan samo 10 godina, a nakon toga grad je imao pravo da ga iskopa, odloži ostatke i tu sahrani nekog drugog. Upravo se to dogodilo, te mesto na groblju Svetog Marka u Beču, koje danas turisti svesrdno posećuju, zapravo nije njegovo grobno, već okvirna parcela u čijoj je blizini verovatno bio prvobitno sahranjen.
Njegova lobanja možda nije njegova
Mocart je i u svoje vreme bio veoma poznat i cenjen. Zato je nestanak njegovih posmrtnih ostataka doveo do kontroverzne sa lobanjom u Mocarteumu, svetski poznatom muzičkom univerzitetu u Salzburgu.
Navodno je 50 godina nakon kompozitorove smrti čovek po imeno Jakob Hirtl dobio od bečkog grobara lobanju za koji je tvrdio da je Mocartova. Ovo nije bio redak slučaj u to vreme - mnogi su dobro plaćali za ostakte poznatih ljudi.
Kada je Hirtl umro 1892, njegov brat je pokazao lobanju svom saradniku Ludviju Franklu, profesoru anatomije, koji je potom objavio rad "Pronađena Mocartova lobanja".
Ona je izložena u kompozitorovom rodnom Salzburgu, a potom prebalena u privatnu kolekciju Mozarteua. No, da li je ona zaista njegova?
Mozarteum je 2006. godine zaposlio DNK stručnjake koji su uporedili materijal iz lobanje sa DNK njegove bake i nećake, čija su tela ekshumirana iz porodične grobnice. Rezulatat je bio negativan. Ipak, ispostavilo se da ni posmrtni ostaci ovih žena nisu imali poklapanje.
Dugo se verovalo da su porodične grobnice porodice Mocart u Salzburgu naknadno napravljene i izmišljene da bi privukle turiste. Tela u njima možda nikada nisu pripadala ovoj muzičkoj familiji.
Pošto nije uspeo da nađe odgovor, Mozarteum je vratio lobanju u privatni trezor. Ko želi da je vidi, mora da podnese poseban zahtev unapred.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Jedanaesti festival klasične muzike „Kustendorf KLASIK“ počinje u subotu na Mećavniku
Kraj jedne ere! Gasi se jedna od najpoznatijih fabrika, njihove čokoladice osvojile su ceo svet
GIPAC predstavio Mocartovu operu "Cosi fan tutte" u Madlenijanumu
<% post.title %>
Počeo NEO festival: Novi Sad postaje centar univerzuma klasične muzike
Video: Kuma Zejna nastupila na Prajdu: Napravila šou u Manježu, svi joj skandirali "Najbolja!"
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
HITNO SE OGLASIO RHMZ! Srbijo, spremi se: Ova dva dela zemlje biće prva na udaru pljuskova i grmljavine
GRADSKI AUTOBUS POTPUNO SMRSKAN! Jeziva slika sa lica mesta: Žestok sudar na Belim vodama, IMA POVREĐENIH (FOTO)
POVRATAK VOJNOG ROKA SVE BLIŽE! Ko se ne odazove BIĆE KAŽNJEN, poznato koliko će trajati i kolike će biti PLATE VOJNIKA, evo šta sve znamo do sada
vokz
nije slučajnost on je oličenje zapadne kulture u javnosti glume super finoću a kad su negde van prava stoka i nemci i holanđani i Belgijanci englezi, stoka nevidjena
Podelite komentar
Siki
Sve sto je genijalno, budalama je ludo 😘
Podelite komentar