Pesme koje svi obožavamo i pevamo, a govore o proterivanju Srba s Kosova: Neke je narod tako shvatio

Foto: Profimedia, AFP, Tanjug/Dragan Kujundžić, ATA Images, Nikola Tomić, Marko Jovanović

Godine 1986. tri autora došla su na ideju da objave tri pesme - "Seobe", "Rimljane" i "Ne lomite mi bagrenje". Sve tri pesme postali su hitovi, a samo su oni oštrog uha i senzibilitet mogli da shvate da se numere Kerbera, Bajage i Dorđa Balaševića povezuje ista tema - progon Srba sa Kosova i Metohije.

Preporučujemo

Podsetimo, tokom 1960-ih i 1970-ih vršen je sistemski pritisak na Srbe da napuste svoja vekovna ognjišta u južnoj pokrajini. Kroz školski program, nepravednu politiku zapošljavanja, zastrašivanje koje je tada već krenulo, desetine hiljada ljude spakovalo je kofere, prodalo imovinu i otišlo da traži neki pravedniji svet, unatar jedne iste države.

Na njihovu muku mnogi su žmurili, ali ne i umetnici koji su egzodus, koji tokom 1980-ih više nije mogao da se skrije, zabeležili u svojim stihovima.

Prva pesma nastala je 1984. godine. U pitanju su bili "Čejeni odlaze" grupe Zabranjeno pušenje.

"Čejeni odlaze" bila je objavljena na njihovom prvom studijskom albumu Das ist Walter. Naziv je dobio po filmu "Valter brani Sarajevo".

- Čejeni odlaze, bez krvi, bez znoja, bez plača udovica, osta pusta ledina... - kaziva ova pesma za koju su mnogi spekulisali da, zapravo, govori o progonu Srba s Kosova.

Nedavno je za  za Telegraf.rs to potvrdio  nekadašnji frontmen grupe dr Nele Karajlić.

- Jeste. To je pesma koja govori o tome. Ona je napisana osamdesete godine, kad se o tim stvarima počelo pričati, pre toga je to, manje-više, bilo zabranjeno. I tu pesmu sam napisao u vojci, jer sam imao prijatelja iz Prištine koji mi je o tome pričao, a nije Srbin. Onda smo, nekako, došli do tih zaključaka šta se to tamo dešava i da li je moguće da, kao što sam u pesmi rekao, da ta livada nije dovoljna za dvoje  - rekao je Nele.

Dr Nele Karajlić / Foto: ATA images

- Onda smo taj moj drug koji nije Srbin i ja zamišljali kako bi moglo da se živi paralelno - da je sve isto, ali da jedni drugima ne smetaju. Ni meni, ni njemu, nije bilo jasno kako je nemoguće da ne može da se živi zajedno. Meni ni to ni danas nije jasno... Zašto je nemoguće da ljudi iz dva različita, eto, kako sam rekao u pesmi - iz dva različita plemena, ne mogu da žive zajedno.

Na kraju sam u pesmi i rekao: "Imam prijatelja, stanuje kod Napretka, ne znam kog je plemena, jer ne nosi ratne boje. S njim idem u lov, u lov na bivole, i vidim Čejene, Čejene kako odlaze".

Bajaga i Instruktori - "Rimljani"

Svojevremeno postojala je i priča da su "Rimljani "posvećeni priči o Kosovu 80-ih. No, Momčilo Bajagić Bajaga to nikada nije potvrdio.

- Pesme su onakve kakvim ih publika shvati. Je l' pitao neko Majakovskog šta znači Oblak u pantalonama? Nije bitno kako sam ja svoje pesme doživeo, nego oni koji ih slušaju. I to je to o pogrešno protumačenim pesmama - kazao je Bajaga u jednom intervjuu.

Kerber Seobe

Grupa “Kerber“ je 1986. godine izdala treći studijski album pod nazivom “Seobe“.

Nakon koncerta u Gračanici 2017. godine, Goran Šepa, poznatiji kao Gale Kerber, potvrdio je da je ova pesma ne govori samo o migraciji sa Kosova, već uopšte o iseljavanju srpskog i drugih naroda sa prostora bivše Jugoslavije.

- Naš narod je, kroz istoriju, bezbroj puta doživljavao ovu tragediju. Desilo se šta se desilo, ali nažalost, nema pomaka. Kerber nema granice, i niko mu ih neće nametati, ni pravoslavac, ni katolik, ni musliman. Rokenrol je sloboda i nema granice - rekao je Goran Šepa za Radio KiM.

Ne lomite mi bagrenje

Pesma “Ne lomite mi bagrenje” povezivana je svih ovih godina sa kosovskim problemom.

- Pre mnogo godina u Ljubljani je otkazan jedan koncert, jer je omladina Slovenije tu pesmu tumacila kao velikosrpsku, okrenutu protiv Šiptara i bojkotovali su koncert. U momentu kada se Vojvodina osećala ugrožena po pitanju neke svoje slobode, negde u vreme jogurt-revolucije, bilo je dovoljno da kažem: ”Deco, nikad nisam bio u Prištini, ili u Peći i ne znam da li tamo ima bagrenja, ali sam dolazeći danas iz Novog Sada u Suboticu video usput mnoga bagrenja”, i odmah je ta pesma postala autonomaska.

- Kao umetnik sa ponosom što bi mogla da se otpeva i na šiptarskom i da opet ima određenu težinu. Nisam tom pesmom prizivao na rat. U njoj se ne pominju ni Srbi, ni Šiptari. Vrlo sam pazio na te stvari. U trenutku kada je napisana 1986. godine, Srbi su se selili sa Kosova i ona je funkcionisala u tom smislu,  kao srpska pesma. Pokazalo se da i u mom narodu ima kojekakvih šiptara. To je pesma za sve one koji pokušavaju da imaju neki svoj život: svoje male praznike, nedelje, porodične fotografije, rituale, klince, izlete, a onda ih neko otera, sruši im kuće, zapali mostove u ime nekih viših, devijantnih ciljeva.

- Koliko je bagrenja polomljeno od trenutka nastanka te pesme? Prvo na Kosovu, pa u Hrvatskoj oko Knina, Slavoniji oko Vukovara, oko Dubrovnika, pa u Bosni čitavo čudo šuma, da bi se opet lomilo bagrenje sada na Kosovu. Univerzalna pesma - rekao je Balašević, prenosi M magazin.

Đorđe Balašević / Foto: ATA Images

Još 1986, u inervjuu za Rock magazin, panonski mornar je kazao kako mu je Kosovo bilo željena tema.

- Odavno sam želeo da pevam o Kosovu. Međutim, vrlo nerado pevam o stvarima koje ne poznajem, a očigledno je da i ne želim da upoznam i prihvatim sve te ružne stvari koje se još dešavaju. Gledao sam neke emisije i kao neutralnog posmatrača to me je veoma pogodilo. Živim jako daleko i napisao sam tu pesmu bez namera.

- Želeo sam pesmu koja bi u meni popravila raspoloženje... U vojsci sam imao prijatelja sa Kosova. Želeo sam da napišem pesmu o mom drugu Bektešiju. Želeo sam da ga negde vidim, da vidim šta je radio i kako se držao. Iz sela je Lauša i zanimala me je njegova sudbina.

- Nisam hteo pesmu koja iritira. Ona je ozbiljna, ali ljubavna, govori o značajnim stvarima i meni je vrlo draga. Ona ima svoju težinu. Takva pesma morala je kad-tad da se napiše i drago mi je što sam je baš ja napisao prvi...  - rekao je Balašević za magazin Rock.

Pesme o gašenju ognjišta, ostavljanja starih pesama i grobova predaka

Peca Popović je zapisao da su se  „u kratkom periodu od deset meseci […] izuzetne ličnosti oglasile pesmama koje otvaraju sličnu tematiku“ – Bajaga je objavio „Rimljane“, Bora Đorđević „Pogledaj dom svoj, anđele“, a Đorđe Balašević „Ne lomite mi bagrenje“.

- Mislim da ta koincidencija, taj visoki domet nacionalne odgovornosti, nije slučajnost, mada se o tome retko pisalo“, piše Popović. Takav epski narativ se, zbog senzibiliteta (ali i zbog pedigrea), od Bajagića mogao manje očekivati no od gorepomenute dvojice autora; njegovim uvođenjem u svoju poeziju on je ispunio jedan od nužnih preduslova da bi se na ovim prostorima bilo proglašenim „pravom pesnikom“ -  piše Balkan rock.

Portal još dodaje kako su „Seobe“, uz „Rimljane“ i „Ne lomite mi bagrenje“ Đorđa Balaševića, „jedna od tri velike pjesme koje su te iste godine imale Kosovo kao temu“. Najverovatnije je da su tekstopisca Duška Arsenijevića, starog saradnika Kerbera, inspirisali događaji na Kosovu, no u ovoj pesmi istorijski kontekst nije čak ni ovlaš naznačen. Zato se ova epski široka balada, jedna od najvažnijih pesama u istoriji jugoslovenskog rocka, savršeno otpevana, odsvirana, aranžirana i producirana, može čitati i u istorijskom ključu, ali i kao pesma svih velikih pokreta naroda, gašenja ognjišta i ostavljanja starih pesama i grobova predaka za sobom.

(Telegraf.rs)