Bila je zvezda Jugoslavije: "Sve smo mogli mi" donela joj je slavu, a potom i najtužniju sudbinu

Jadranka Stojaković/Foto: Medija centar Beograd

Velika jugoslovenska kantautorka Jadranka Stojaković preminula je 3. maja 2016. godine u penzionerskom domu u Banjaluci. Ova vest rastužila je srca miliona ex-Jugoslovena i poklonika dobrog zvuka, a preneli suje tada svi regionalni mediji izražavajući žal i tugu za muzičkom divom.

Preporučujemo

Mnogo manje zapaženo prošle su poslednje godine života, muka i tuga sa kojima se nosila ova umetnica, za koju su uvek govorili da je vedra i puna optimizma uprkos svim nedaćama koje su je snašle.

Jadranka Stojaković bila je velika muzička zvezda stare Jugoslavije. Kasnih 70-ih i 80-ih godina njene šansone i šlageri bili su hitovi na top listama svih republika, a naročito se proslavila obradama pesama Alekse Šantića i Desanke Maksimović.

Pred kraj života govorila je da su joj karijeru obeležile tri pesme: "Što te nema", "Ima neka tajna veza" i "Sve smo mogli mi".

1988. godine se preselila u Japan i bio je to početak životnog aranžmana dug 23 godine. Jadranka je i tamo postala zvezda, proslavivši se nastupima na kojima je pevala, svirala gitaru i usnu harmoniku, piše "Istorijski zabavnik".

A onda su je snašle godine tuge. 

Jadranku je duboko pogodio rat na prostorima bivše Jugoslavije. U rodnu Bosnu nije mogla da se vrati čitavu deceniju, jer Japan nije priznao Bosnu i Hercegovinu sve do 1998. Kada je konačno dobila pasoš, pohrlila je u domovinu samo da bi u svom stanu u Sarajevu zatekla nepoznatog čoveka koji se tu uselio, a posle stan na prevaru i prodao.

Videvši da zemlje koju je toliko volela više nema, Jadranka je rešila da se vrati u Japan. Karijera tamo išla joj je dobro, držala je koncerte, slikala i organizovala izložbe, a bavila se i komponovanjem muzike za video igrice.

A onda joj je ono što se desilo zauvek promenilo život i okončalo sve. 

Na turneji u Japanu 2010. godine Jadranka je pala izlazeći na binu. Borbena kakva je bila, nije dozvolila da je to zaustavi pa je dopuzala do stolice i ipak održala koncert, ali bio je to početak kraja.

Jadranka Stojaković (1950-2016):

Dijagnoza je bila neumoljiva - bolest motornog neurona iz dana u dan oduzimala joj sve više snage, sve dok nije ostala potpuno paralizovana.

- Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna - ispričala je kasnije.

Vratila se iz Japana i od 2011. Jadranka je živela u Banjaluci. Međutim, situacija je s godinama postajala sve teža. Sama i bolesna teško je živela, a nakon što je bolest uznapredovala skoro nije mogla ni da govori.

Poslednji dani života bili su ispunjeni tugom

Nakon odlaska u dom, posećivali su je i pomagali joj mnogobrojni prijatelji, ali ju je sve više gušio zaborav.

Ipak, oni koji je pamte iz tih poslednjih dana pričali su kasnije da je Jadranka bila vedra i puna optimizma, sa duhom koji ništa nije moglo sputati. Muzika, sila koja joj je pomogla da prebrodi sve teške trenutke, na kraju joj je bila surovo oduzeta, ali ona se borila.

- Ne mogu se setiti ko mi je dolazio u poslednje vreme. Nema više mene. To je to, nemam ni glasa. Ne mogu više, bolest mi je uzela sve. Ne mogu više da sviram, ali često sanjam muziku. Živim ceo život s njom i kao da imam koncerte dok spavam. Još mogu da je osetim, još mogu da je čujem - ispričala je tužna diva za "Dnevni avaz" u jednom od svojih poslednjih intervjua.

(Telegraf.rs)