Božo Vrećo za Telegraf: Sve ono što me je povredilo, svaki ožiljak... pretočio sam u rimu, u pesmu

Veliki Njujork Tajms rekao je svojevremeno da je Božo Vrećo "umetnik anđeoskog glasa, koji leči dušu i otvara srce".  Zato je pred svoj veliki koncert u beogradskom Sava centru bio naš gost i tom prilikom i za naše čitaoce dao samo delić duše, dok će se ostatak čuti, videti, osetiti ipak tog 14. decembra.

Preporučujemo

- Svaka sevdalinka je odlična pesma, međutim nije sve sevdalinka. Po meni je to uvek sevdah, melanholija, patnja, čežnja koja se progovara, koja se ispevava, nikako veselica, nikako poskočica. U mojim aranžmanima i u saradnji sa muzičarima koji nisu nužno sa Balkana, mislim da taj žanr doživljava procvat i da doživljava renesansu po pitanju pokreta, improvizacije, i odmakao se od tog izvora, odnosno spojio se tradicional sa soulom, džezom, bluzom i drugim žanrovima - kaže za Telegraf Božo Vrećo.

Foto: Promo

Koliko je teško biti druačiji? Koliko je teško biti sve, a samo ne deo kiča i šunda?

- Nije mi bilo teško, zato što nikad nisam želeo da budem poput njih. Stvar je samo individualnosti i koliko vi zapravo volite sebe. Onog trenutka kada vi zavolite sebe i sve ono što vi nosite  i kada na kraju krajeva prihvatite svoju dualnost kao takvu, onda naprosto ne postoje barijere da ste prešli preko svih neugodnih stvari i da ste nadvisili svo zlo koje vas okružuje. Tada ste fokusirani na sam rad, na ljude koji su oko vas, na publiku koja vas neizmerno voli i na saradnike koji su svetskog glasa.

Svaki ožiljak sam pretočio u rimu, u pesmu. Negde sam pronašao kanal koji je fantastična spona sa mojom umetnošću, sve ono što me je povredilo pretvorilo se u pesmu, koja nekome može da bude motivaciona, koja nekome može biti stimulativna, i na puno načina da pomogne toj osobi da se izbori sa strahovima, nelagonostima, ljubavnim problemima... i da negde jače zavoli i prihvati samog sebe - objašnjava Božo.

Foto: Promo

Umetnik smatra da sevdalinka nije u senci novih muzičkih pravaca i da se to, kako kaže, najbolje vidi kada drži koncerte po čitavom svetu, gde nema uticaja Balkana.

- Najbolje je kada ljudi osete muziku bez da pripadaju toj muzici, ne razumeju jezik, ali emotivnu obojenost i te kako osećaju kao deo sebe. Tada oni sebe preoblikuju u toj pesmi, postaju njeni akteri i prosto je fascinantno koliko na ljude utiče to kao meditativno, kao rasterećujuće, ohrabrujuće... - dodaje on.

Pored mnogobrojnih pesama koje je do sada napisao, pesma "Elma" je ipak ona koja najviše boli. Napisao je za njegovu Elmu, devojčicu sa kojom se od svoje šeste godine igrao svaki dan. Ali, dođe rat i neki zli ljudi ubiše svu njenu porodicu na kućnom pragu. I nanu i majku i mlađeg brata.

I Elma je ubijena.

Printksin: Youtube/Božo Vrećo

- Jako mi je teško dok je pevam i na koncertima vrlo često zaplačem, posebno kada ispričam tu kratku priču kao uvertiru u pesmu. Na kraju je ona ipak bila rasterećujuća za mene, jer sam se ja nekako oslobodio tog sećanja i na neki način oslobodio i samu Elmu. Divno što je posvećena osobi sa kojom sam ja odrastao i koja je, siguiran sam u to, kroz ovu pesmu postala večna - zakljućuje Božo Vrećo.

Šta nam umetnik sprema, šta nas očekuje na koncertu u Beogradu, ali i o čemu smo još popričali sa divnim Božom, pogledajte u videu na početku teksta.

(N.K./Telegraf.rs)