Huan de Markos Gonzales za Telegraf.rs: Na Kubi je bila obaveza znati srpske kompozitore
"Afro-Cuban All Stars" bend će održati koncert 2. novembra u Sava centru u Beogradu.
Ovo je grupa koja kombinuje razne stilove kubanske muzike i nastupa širom sveta već više od dve decenije, šireći radost i veselje kroz svoje melodije. Međunarodno su poznati zbog njihovog albuma "A Toda Cuba la Gusta", koji se snimljen u toku "Buena Vista Social Club" sesija.
Sa Huanom de Markosom Gonzalesom, frontmenom benda, razgovarali smo o kubanskoj muzici, istoriji, detinjstvu i o srpskim umetnicima kojima se divi...
- Kubanska muzika je veoma strastvena i jedinstvena. U kojoj meri njen duh osete i oni koji nisu s ostrva, i kod kojih nacija ste imali najveći odziv?
Kao što ste napomenuli - kubanska muzika je zaista strastvena i jedinstvena. Mislim da ima veliki uticaj na ljude koji nisu sa našeg ostrva. Imali smo priliku da nastupamo širom sveta i naša muzika je uvek nailazila na veoma dobar odziv, čak i u zemljama koje su kulturološki i lokacijski odvojene od Kube. Mislim da je to iz razloga što naša muzika pruža određeni vid energije, i naš stil publiku navodi na ples. Mislim da smo najveći uticaj, osim Kube, dosad imali u Japanu, što je neverovatno. Takođe, i države Latinske Amerike vole da nas čuju, ali to je razumljivo. Mnogo Meksikanaca izvode afro-kubansku muziku. Kubanska muzika se vratila u modu devedesetih godina u Nemačkoj, Engleskoj itd. Tako da, gde god da odemo, naša muzika nailazi na pozitivne reakcije. Verujem da je to zato što je jednostavna i što, istovremeno, širi osećaj radosti i veselja.
- Muzika i kultura Kube su veoma isprepletene. Često se čuje komentar da u vašoj muzici može da se iskuse decenije i decenije kubanske istorije. Jesu li u pitanju konkretni istorijski trenuci, i ako da, koji bi to bili?
Istorija, muzika i umetnost Kube su veoma isprepletene. Naša muzika predstavlja energiju i patnju našeg naroda, i oduvek je imala odnos sa političkim stanjem naše države i istorijom naše nacije. Trudim se da publici približim različite žanrove i predstavim kubansku muziku s početka 20. veka do danas, kao i mnoge periode iz kubanske istorije. Muzika s početka 20. veka izražava stvaranje naše zavisne nacije, dok muzika četrdesetih i pedesetih, koja je meni omiljena - dodao bih, predstavlja "eksploziju" kubanske nacionalonsti. U tim godinama smo mogli da kreiramo pojedine najbitnije žanrove afro-kubanske muzike. Morate da znate da Kuba nije stara kao Srbija, Rusija, Nemačka, Engleska. Mi smo mlada nacija. Takođe, kroz muziku želim da prikažem i veliki pad koji smo imali devedesetih, i to se postiže kroz pravac "timba", koji je kombinacija afro-kubanske, hip hop i džez fank muzike. Naša muzika je putešestvije kroz istoriju Kube.
Pustite video dok čitate tekst:
- S obzirom na to da je Kuba toliko dugo bila zatvorena, da li ste kao mladi mogli da slutite da će muzika vaše zemlje i vašeg benda postati svetski popularna?
Kubanska muzika u toku 20. veka je bila veoma popularna širom sveta. Ali, da budem iskren, nikad nismo ni pomislili da ćemo imati ovoliko uspeha. Želeli smo da dobijemo dobru kritiku i odziv, ali nismo verovali da ćemo u ovolikoj meri prodavati ploče i karte za koncerte. Bili smo veoma srećni, osim što smo radili nešto dobro s kulturološke tačke gledišta, mogli smo da donesemo novac i zadovoljstvo članovima našeg benda i njihovim porodicama, koje su živele u lošim uslovima na Kubi.
- Kako ste došli do ideje da napravite Afro-Cuban All Stars?
Bend smo napravili kako bismo naš zvuk plasirali širom sveta, prvenstveno u Evropu. Naša muzika nije komercijalna i nema marketinšku strukturu, kao što je imaju Rijana i Lejdi Gaga koje imaju veliki broj ljudi koji im radi promociju albuma. Naš bend je nastupao na ulicama, nastojeći da ubedimo prolaznike kako imamo kvalitetne albume. Tako da, 1997. godine, u vremenu kad smo iznedrili dva albuma, takođe smo napravili i Afro-Cuban All Stars, koji su činili isti muzičari sa kojima sam već sarađivao. U aprilu iste godine smo prvi put otišli na turneju i predstavljali naša tad već tri albuma. Reakcija publike je bila neverovatna, jednostavno izvanredna. Tako da je Afro-Cuban All Stars bend koji možete videti i u dokumentarnom filmu "Buena Vista Social Club" Vima Vendersa. Do danas smo imali 14 ili 15 smena članova u bendu jer je sastavljen od ljudi različitih generacija. Na putu smo već 23 godine i veoma smo ponosni na svoj uspeh. Održimo oko 100 koncerata godišnje. Mislim da ću u grupi ostati još pet ili šest godina, zato što sam sve stariji.
- Koji muzički stilovi se kombinuju u zvuku Afro-Cuban All Stars?
Sviramo tradicionalne muzičke stilove s početka 20. veka, klasične pesme kubanskog repertoara. Trudimo se da napravimo put kroz kubansku muziku kombinujući stare i savremene zvuke. Sviramo afro-kubanski džez, montuno, timbu itd. Prezentujemo sve vrste naše muzike, pa nastojimo da napravimo žurku. Svi su motivisani da plešu kad čuju naš zvuk.
- Da li postoji srpski umetnik, muzičar čiji rad poštujete?
Da budem iskren, nisam upoznat sa popularnom srpskom muzikom. Međutim, na Kubi smo učili odlike evropske simfonijske muzike, pa se sećam Hristića i Mokranjca. Hristića smo zvali "Hristik", ne znajući koji je pravilni izgovor. Bila je obaveza znati srpske kompozitore, a posebno njih dvojicu. Znam da sledeća osoba nije bila iz sveta muzike, ali se divim Nikoli Tesli, koji je bio genije. Mislim da srpski narod treba da bude ponosan što je imao ličnost kao što je gospodin Tesla.
- Čemu se nadate da će beogradska publika saznati i osetiti iz vaše muzike?
Ovo je prvi put da sviramo u Srbiji. Privilegija nam je da nastupimo u zemlji gospodina Tesle. Nadam se da će Srbi biti srećni dok slušaju našu muziku. Nadam se da ćemo stvoriti most između Srbije i Kube. Očekujemo da ćemo se svi dobro provesti! U ovim teškim vremenima, veoma važna stvar je biti srećan nakon dobrog koncerta.
Ako ste uživali uz ovu muziku, čitajući tekst, obradovaćemo vas kartama za ovaj koncert. Javite se u inbox našeg instagram profila.
(Dušan Veselinović / Pop&Kultura / Telegraf.rs)
Video: Na Novom groblju obeležen 11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.