Grupa "U škripcu" začinila je beogradski novi talas: Ovo je recenzija novog albuma najboljih pesama

"Kroacija rekords" je ove godine objavila izdanje sa 20 kapitalnih pesama novotalasnog beogradskog benda "U škripcu", u svojoj ediciji "Greatest Hits Collection", a recenziju tim povodom za sajt ravnododna.com napisao je Zoran Stajčić.

Recenziju albuma, koji je dobio ocenu 9/10, prenosimo u celosti:

Obično, kad god krenu priče o jugoslovenskom novom talasu počne se od Azre i Filma i završi na "Paket aranžmanu", dakle opet na početku. Protok vremena na ovim prostorima istoriografski gledano često nije naklonjen prema onim akterima koji nisu obeleženi kao začetnici, a bili su deo onog finog tkiva koje je nekom periodu davalo na značaju. Ovde, konkretno, ti akteri su beogradska grupa U škripcu, a period, svakako, novi talas.

U sledu spomenutog bilo bi dobro napraviti određenu paralelu grupe U škripcu s daleko poznatijim sastavom te epohe, a tu su VIS Idoli, ne zbog upoređivanja kvaliteta, već više zbog istorijskih činjenica. I VIS Idoli i U škripcu su osnovani iste 1980. godine, a deo članova iz oba benda su prvenstveno dolazili iz intelektualnog, a tek potom iz muzičkog miljea. Glavna premisa i jednih i drugih bio je oštar zaokret prema modernom, u to vreme, eksperimentalnom, u smislu da je muzika samo deo jednog većeg koncepta odašiljanja poruka koje se dotad nisu mogle čuti i videti. Takođe, ne manje bitno, u oba tabora je sve stvarano u težnji da se dođe do pop okvira. Taborenje u skučenom intelektualnom kružoku nije bila opcija niti za jedan od ta dva benda.

Foto: Promo

Konkretno, članovi grupe U škripcu radili su kao novinari u emisiji "Mladi novi svet", koja je kasnije prerasla u "Ritam srca", a potom u Radio B92 (tek toliko o vizionarstvu pop kulturnog glasila, a da se ne govori da je nepunu deceniju kasnije sarajevska "Top lista nadrealista" zaigrala na sličnu medijsku formulu i iznedrila novi primitivizam, kao poslednji ex Yu konceptualni muzičko-intelektualni paket). Tu treba dodati da su U škripcu u početku svoje karijere osmislili Pamphlet, koncept koji je bio mešavina reklame za izmišljene proizvode i pozorište s elementima humora i ironije (pesma "Pamflex dom" iz 1981. odličan je primer te vrste sprdnje s konzumerističkim navikama ljudi kasnog socijalizma. Setimo se samo koncepta "Maxon Universal" hrvatskog TBF-a koji je sličnu formulu fokusirao na konzumerističke navike Hrvata iz ranog kapitalizma).

A nekako, kao da je protok vremena progutao činjenice vizionarstva koji su nosili Milan Delčić Delča, Zoran Vulović Vule, Aleksandar Vasiljević Vasa, Aleksandar Lukić Luka i Miloš Obrenović. Po pitanju imidža treba se opet vratiti na VIS Idole koji su dakako bili začetnici kempa u bivšoj državi, ali treba dodati da tu nisu bili sami. Samo ovlaš pogled na vizuale i fotografije benda U škripcu, jasno upućuje da je to bila paralelna i originalna priča od samog početka, jedina razlika leži u tome što je Idolima prva upalila. Koji je razlog tome?

Kao i uvek u šoubiznisu (nosio on i socijalistički predznak), stvar je u pakovanju, da ne kažem, "Paket aranžmanu". VIS Idoli su bili daleko bolje zapakovani zajedno sa Šarlom akrobatom i Električnim orgazmom i predstavljeni s više pesama. U neku ruku možda je sve bio sticaj okolnosti kad je Siniša Škarica tražio od Enca Lesića snimke novih bendova za tu prvu kompilaciju, za koju su realno očekivali da će je snaći sudbina prvih mačića, što potonji nije u tom trenutku imao snimke pesama "Pamflex dom" i "Južno voće" grupe U škripcu. "Paket aranžman" se dakako pokazao antologijskim, a U škripcu su se ubrzo potom našli na kompilaciji naslednice "Paket aranžmana", ali kako bi rekli u sportu: "Ko se seća drugog mesta?"

Ta druga po redu kompilacija zvala se "Artistička radna akcija", skraćeno "ARA" (što je takođe bilo dobro ime za kompilaciju, jer se referisalo na tadašnje radne akcije mladih, tzv. ORA, u smislu da su mladi dobri i na drugim poljima, a ne samo kad imaju lopatu u rukama ili guraju tačke pune zemlje). No "ARA" je bila loše okruženje za U škripcu. Na njoj je predstavljeno deset izvođača, a ne tri (kao na "Paket aranžmanu"), a osim što je to daleko nezahvalnije za jače fokusiranje na bilo koje od ponuđenih imena, reč je bila o kompilaciji pretežito punk rock izražaja. "ARA" je bila kompilacija iz koje je u najvećoj meri isijavao bes i čemer u izvedbi sirovih gitarskih distorzija, dok će u kolekcionarskim krugovima najznačajniji 'artefakt' predstavljati pesma grupe Radnička kontrola, u kojoj je tada pevao mladi Zoran Kostić Cane.

Dakle, potpuno pogrešan 'paket' za uglađeni kemp i pop bend. No i to je tada, na sreću, bilo dovoljno da se za pokojnog Delču i njegovo društvo otvore vrata. O dosegu, kvalitetu i kapacitetu tu možda najbolje govori podatak da je U škripcu jedini bend s kompilacije "ARA" koji je ostvario značajnu karijeru i time s razlogom stao uz bok spomenutim Idolima, ali i Električnom orgazmu i Šarlu akrobati (grupe Bezobrazno zeleno, Defektno efektni, Pasta ZZ, Petar i zli vuci, Profili profili, Radnička kontrola, TV moroni, Urbana gerila i Via Talas odjedrile su u teški zaborav).

Grupa koja se prvobitno zvala Prolog za veliki haos, potom Furije furiozno furaju, da bi ime U škripcu usvojila zbog (klasičnog) problema nabavke opreme za sviranje, furiozno je iskoristila 'ulaznicu' u veliki haos scene. Prvi album "Godine ljubavi" objavili su za PGB RTB 1982., ali tek prelaskom u Jugoton plove punim jedrima kad 1983. objavljuju čak dva albuma, prvo "O, je!", da bi "Nove godine!" tempirali za izlazak u decembru i time zapečatili evergrin koji je tokom 80-ih bio neizostavni hit na svim novogodišnjim tulumima. Zanimljivost je da je album "O, je!" bio oporezovan kao šund, ali je po glasovima slušatelja i ocenama kritike bio proglašen najboljim albumom godine.

Zalazak popularnosti kreće s albumom "Budimo zajedno" iz 1985. zbog čega U škripcu na godinu dana prestaje s radom, a to se pokazuje kao loš potez za kasniji eponimn "U škripcu" (1987) objavljen za Jugodisk i "Izgleda da mi smo sami" (1990) s kojim je grupa zatvorila diskografski krug i vratila se pod okrilje PGP RTB-a.

Nakon ove (nužne) istorije dolazi se i do razloga ovog teksta, a to je kompilacija "Greatest Hits Collection" koju je nedavno objavila Croatia Records i time ponovno osvetlila deo opusa ove grupe. Dvadeset pesama u najvećoj meri pokriva "Jugotonove godine" i treba odmah reći, s pravom, jer su tada iznedrene pesme koje su se zapekle u kolektivnoj memoriji, a to su u prvom redu "Siđi do reke", "Nove godine!", "Kockar", "O, je!", "Koliko imaš godina" i "Beograd spava".

Napraviću ovde malu digresiju i samo reći onim mlađim slušateljima koji ovo eventualno čitaju i koji uživaju u onome što rade grupe Svemirko i Rezerve, da svakako trebaju poslušati bar ovu kompilaciju na kojoj je upravo sublimiran onaj zvuk i emocija 80-ih na čijem nasleđu su izniknuli spomenuti sastavi. Jer je kompilacija, koju su uredili Domagoj Šiljeg i Bojan Mušćet, izuzetno dobro posložena.

Udarni niz čine "Koliko imaš godina", "Nove godine!" i "Kockar" koje otvaraju album - savršena pop udica koja ne dozvoljava da se s nje skinete. "Kao u boji" s prvog albuma će potom otvoriti furiozno angažovano poglavlje koje deli proročansku viziju kakvu su imali i "Krokodili" Električnog orgazma, da bi s "Pamflex dom" i nešto kasnije "Južno voće" bile predstavljene pesme s kompilacije "ARA".

Koliko su U škripcu u toj prvoj polovini 80-ih bili apdejtirani s muzičkom situacijom u Londonu svedoče "Noć ča, ča, ča" i "Dobar vetar, plava ptico" kojih se tada ne bi posramili ni jedni Duran Duran. Druga polovina kompilacije ulazi u baladno ozračje i koliko ukazuje na superiornost U škripcu u tom segmentu skladanja pop pesama, to se takođe može iščitati i kao priprema na ono najbolje u tom segmentu što dolazi u završnici, a to su pesme "Beograd spava" i "Siđi do reke"; pesme izuzetno tmurnog i pretećeg ambijenta, a opet toliko magnetno privlačne i dan danas tako da vam je istovremeno i jasno zašto su evergrini iako im je i dalje teško dokučiti formulu, posebno "Siđi do reke", da je do tolike mere uspela uhvatiti korene u kolektivnoj memoriji slušalaca svojim zakučastim narativom.

Takođe je odluka da "Siđi do reke" bude poslednja na kompilaciji prilično smela, ali u završnici i jedina ispravna, jer tišina koja usledi dolazi kao preko potrebni trenutak. Kao da je ta tišina 21. pesma i neizostavni deo kompilacije.

Dodatni momenat, kad se sve sagleda kao celina, jesu tekstovi U škripcu koji kao da u sebi nose neku nedodirljivu setu neizrečenog predskazanja kako će tulum 80-ih loše završiti i doneti nešto što se iščitava i iz naslova jedne "Izgleda da mi smo sami" iz 1990. (takođe pred "mračni krešendo" kompilacije). U škripcu s dobrim vremenskim odmakom gledano uistinu predstavljaju eho labuđeg peva jedne generacije – one odrasle i sazrele u škripcu podneblja, jednog vremena i njegovih istorijskih okolnosti.

(Telegraf.rs/Ravnododna.com/Autor recenzije: Zoran Stajčić)