Da li ste čuli za Sretena Božića? Družio se sa Sartrom i Beketom, najveći borac za prava Aboridžina na svetu

Sreten Božić Wognar je čovek koji ima živopisnu biografiju. U pitanju je književnik antropolog, humanista i borac za prava Aboridžina (neki kažu i najveći, prim.au.t).

Sreten Božić, koji je poznat pod književnim imenom B. Vongar (engl. B. Wongar), rodio se u Gornjoj Trešnjevici kod Aranđelovca davne 1932. godine u mnogočlanoj porodici Stevana Božića i njegove supruge Darinke.

Preporučujemo

Kako se navodi u njegovoj biografiji, školovanje je prekinuo nakon što mu je uskraćena stipendija zbog političkih stavova njegovog oca, koji je robijao nakon što je od strane posleratnog režima u Jugoslaviji , jer je proglašen kulakom (izraz je usvojen za vrijeme sovjetski komunističkih vlasti koji označava dobrostojećeg seljaka, prim.aut.)

U Jugoslaviji je Sreten radio kao novinar, a zbog jednog članka je na zahtev Slobodana Penezića Krcuna, kako se priča, dobio je otkaz. Ali i zabranu da radi kao novinar.

Božić je prebegao u Italiju, a posle toga je otišao u Francusku. Naučio je francuski jezik. Ono što je zanimljivo jeste da se tokom svog života družio sa velikanima kao što su Žan Pol Sartr,Simon de Bovoar, Semjuel Beket.

Printskrin: RTS

Kada se suočio sa besparicom, odlučuje da ode u daleku Australiju, gde mu je otac svojevremeno radio kao kopač zlata. U tu zemlju stiže 1960. godine. Sreten odlazi u unutrašnost Australije, a jedno vreme je živeo među Aboridžinima, dobivši ime Barnumbir Vongar (engl. Barnumbir Wongar) što u prevodu znači Glasonoša iz sveta duhova.

Po sopstvenim rečima, veliki deo njegovog saznanja i razumevanja domorodačke poezije Sreten duguje njegovoj domorodačkoj ženi Đumali.

Kako se navodi, Australija je šestdesetih imala stroge zakone koji su regulisali ko i kako može posećivati područja u kojima su živeli domoroci. Sreten nije imao dozvolu za tako nešto i jednom prilikom umalo ga nije uhvatio beli australijski policajac koji se našao u domorodačkom području gde je Sreten živio. Da bi ga sakrili, domoroci su ga prekrili prašinom i počeli da poju nad njim kao da je bolestan. Policajac je upitao odakle je Sreten, našto su mu domoroci odgovorili da je on iz Vongar bande, što je na njihovom jeziku značilo iz sveta duša, tj. neko ko je već umro.

Dok je živeo među domorocima, Sreten je odlazio u Melburn (engl. Melbourne) gde je upoznao proslavljenog australijskog pisca kratkih priča, memoarista i antropologa Alana Maršala (engl. Alan Marshall) sa kojim je kasnije (1972) zajedno napisao knjigu Aboridžinski mitovi (engl. Aboriginal Myths). Zbirka priča Put za Bralgu (engl. The Track to Bralgu) mu je objavljena 1976. na francuskom u izdanju časopisa Moderna vremena (fr. Les Temps Modernes) koji su uređivali njegovi poznanici, Sartr i de Bovoarova.

Nakon što je dve godine docnije knjiga objavljena na engleskom, zbog načina na koji je opisao život Aboridžina, bio je kritikovan i izložen neprijatnostima od strane australijske belačke zajednice i australijskih vlasti. Prisilno je preseljen iz severne Australije u okolinu Melburna uz zabranu povratka na sever.

U Australiji se sve do 1981. verovalo da je Aboridžin, er je u mnogim svojim delima pisao o australijskim starosedeocima i živeći sa njima beležio njihova usmena predanja. O njegovom poreklu se više saznalo kada je počeo javno da istupa i govori o stradanjima Srba u ratovima devedesetih godina 20. veka.

Nakon porodične tragedije i preseljenja u Melburn živi i piše u relativnoj izolaciji na svom imanju na kojem mu, posle smrti druge supruge Linde Bilčić, društvo prave psi australijske rase dingo.

Sreten Božić je autor je raznih romana drama, kratkih priča i pesama, a za svoja dela je više puta nagrađivan. Knjige su mu prevođene na mnoge svetske jezike. Inače, za njegovo nemačko izdanje priče "Babaru" iz 1987. predgovor je napisao nobelovac Peter Handke.

Inače, sa Sretenom je pre nekoliko godina pričao i Dragan Marinković Maca.

Poslušajte njegovu priču:

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Sreten Božić)