Predstavljene istoričarske knjige "Harizma cara Dušana" i "Vizantijski svet"

Na predstavljanju dva izdanja izdavača Lagune u knjižari Delfi - "Harizma cara Dušana - istorija i pamćenje" Koste Nikolića i "Vizantijskog sveta" Radivoja Radića, pored autora, o knjigama su večeras govorili i istoričarka prof. dr Katrina Mitrović i istoričar i urednik dr Nebojša Jovanović.

"Harizma cara Dušana - istorija i pamćenje" Koste Nikolića je prva biografija tog srpskog vladara, dok do "Vizantijskog sveta" Radivoja Radića nismo imali pristupačnu knjigu o Vizantiji, ocenio je urednik oba izdanja Nebojša Jovanović.

Preporučujemo

On je istakao da "car Dušan nije imao biografiju do knjige" istoričara Nikolića, koji govori o srpskom srednjovekovnom vladaru sa pogledom čoveka 20. veka iz Jugoslavije.

Prema njegovim rečima, Nikolić kao istoričar odlično poznaje institucije Jugoslavije, a pokušao je da vidi institucije u 14. stoleću, odnosno da li je Dušan vladao kao samordržac ili preko zakona.

Podsetivši da je car Dušan kao vladar objavio "Dušanov zakonik", Jovanović je dodao da su tada vladali zakoni, kojim se upozoravalo, između ostalog, da sudije ne rade u strahu od carstva, nego kako zakon propisuje.

Govoreći o "Vizantijskom svetu", Jovanović je istakao da je to prva knjiga koja pokušava da preko prizora svakodnevnog života predstavi svet Vizantije.

Jovanović je ocenio da knjiga istoričara Radića nije pretenciozna, da je njen jezik veoma zgodan za razumevanje, i da "svako može da uzme knjigu i da kroz nju upozna svet koji nije poznavao".

Govoreći o svojoj knjizi, Nikolić je rekao da je car Dušan bio harizmatičan čovek i najznačajniji srpski vladar, pošto je u njegovo vreme srpska država bila teritorijalno najveća i podigao ju je na najviši rang carstva, kao deo vizantijskog sveta.

"Dušan je vodio politiku osvajanja vizantijskih teritorija. Nasledio je politiku predaka, pre svega dede Milutina", naglasio je Nikolić, dodavši da je Dušan bio izrazito pobožan čovek, koji je mnogo darivao crkvu.

"O njegovoj pobožnosti najbolji dokazuje manastir Svetih Arhangela kod Prizrena. Tu je našao leka svojoj bolesti i odlučio da podigne monumentalnu zadužbinu", podsetio je Nikolić.

Radić je rekao je da je u svojoj knjizi želeo da ukaže na domete vizantijske civilizacije kao najvažnije srednjovekovnog sveta, koja se često potcenjuje, ali i da prikaže život običnog čoveka.

Prema njegovim rečima, nesporno da je Vizantija jedna od najvećih svetskih civiliazcija, kojoj je pripao prvi milenijum posle Hrtista.

"Vizantijska civilizacije je dugo trpela predrasude da je uštogljena i učmala, a teza da se nije menjala je pogrešna, jer se vrlo dinamično menjala odgovarajući na izazove vremena", rekao je Radić.

Naglasivši da "u istoriji treba da bude mesta i za običnog čoveka", Radić je dodao da je tome "dosta pažnje posvetio, smatrajući da je to važno, pogotovo njegova pobožnost, u najplemenitijem značenju te reči".

Istoričarka Katrina Mitrović primetila je da su često istoričari rigidni i dosadni, ali da su Nikolić i Radić "izuzetno zanimljivi, a takve su im i knjige".

Mitrović je rekla da Radić daje sveobuhvatni pogled na Vizantiju i ne gleda na nju kao monolitnu tvorevinu koja je trajala 1.000 godina, koja se nije menjala i rigidno se svodila samo na dvor i ceromonijal.

Prema njenim rečima, "Vizantijski svet" "nije pisao samo odličan istoričar, nego i odličan književnik", kod koga se "slike dinamično smenjuju, tako da ne možete da ostavite knjigu".

Govoreći o "Harizmi cara Dušana", Mitrović je ocenila da je do te knjige nedostajala percepcija lika i dela cara Dušana i šta je njegovo carstvo predstavljalo za Srbe, pogotovo posle, kada više srpske države nije bilo.

"Nikolić se odvažio, iako se bavi Jugoslavijom i 20. vekom, da zagnjuri u Srednji vek. Naša istoriografija nije tolerantna prema takvim pokušajima. Utoliko je poduhvat Nikolića bolji", ocenila je Mitrović.

(Telegraf.rs/Tanjug)