Generacija sam odrasla uz dela Gradimira Stojkovića i mogu samo jedno da kažem

Hvala. Hvala gospodine Gradimiru Stojkoviću. Hvala na divnom segmentu odrastanja koje su pružila Vaša dela. Na svetu tako savršeno prilagođenom deci, a toliko u ritmu otkucaja srca svakog klinca i klinke koji su imali prilike da ih čitaju.

Generacija sam koja je imala prilike da odrasta sa "Hajdukom". Imala sam tu čast da budem na času kada ste svojevremeno došli u moju školu da nam ih predstavite.

Preporučujemo

Bili smo mali i nesvesni da smo deo nečega tako velikog. Tog dana videli smo četiri dela "Hajduka" spakovanih u prelep tvrdi povez na kom su oslikane divne ilustracije.

Ipak, iako nam je neverovatno brižno prezentovano o čemu se radi, toliko da i dan danas pamtim atmosferu u učionici, pa i kako je sunce prolazilo kroz prozorska okna, magija romana postala je jasna tek nakon prvih stranica.

Pamtim divnog, skromnog, nadasve izuzetno kulturnog čoveka koji je govorio jezikom dece, koji nas nije gledao ispod oka i koji nas je, pre svega, gledao i zaista video nas, decu.

Tek kasnije, mi koji smo naručili svoje primerke mogli smo da shvatimo da ste nas zaista i videli.

Odrasli smo uz "Hajduka". Radovali se i kasnijim delima koja su nam pružila uvid u neki dalji njegov život poput "Hajduk u četiri slike" ili "Hajduk čuva domovinu", ali i drugim jer smo znali da je redove pisao neko ko je istinski verovao u magiju detinjstva, ko je verovao u nas, decu.

Ne znam koliko puta sam bila deo konverzacije ili bih načula pominjanje kako svoje generacije, tako i nekih starijih, ali i mlađih koji su srčano kazivali da bi "Hajduk" trebao da postane deo obavezne lektire.

I dalje se slažem s tim i uvek ću jer su ta dela tako pitko pisana rukom odraslog čoveka koji veruje u decu, koji veruje u prave vrednosti koje svako detinjstvo treba da ima.

Foto: Ema Korica Grubiša

Malo je dela pisanih na takav način da ih mogu i roditelji čitati najmlađima, ali i da odrasle podsete na neke divne emocije koje vreme itekako ume da sakrije ili čak i obriše iz sećanja.

U to čvrsto verujem, pa sam već počela i svoju decu da upoznajem sa svetom koji je "Hajduk". Iako su još mali, pažnje im ne manjka i već im se dopada.

Definitivno se može reći da knjige Gradimira Stojkovića greju srca i mame osmehe bez obzira na godine. Vanvremenske su, baš kakav je i on bio autor.

Gradimir Stojković je preminuo u 78. godini, a vest je potvrdio dečiji časopis "Zmaj". U redovima koji govore o značaju njegovog rada izdvaja se: "Njegova poruka deci bila je jednostavna, ali važna: 'Pišite dobro. Deci treba zaista najbolje - to nije puka fraza'".

Koliko je verovao u to ogleda se u pričama koje je prezentovao svetu.

Zato - hvala. Hvala što ste razumeli decu, što niste zaboravili magiju odrastanja i sve prilike i neprilike koje idu uz njega. Hvala što ste isticali vrednosti, osećaj za pravdu, drugarstvo, ljubav. Hvala što ste nam pružili uvid u neki drugi svet koji je nekako istovremeno bio i naš i kad nije. Hvala na divnom delu detinjstva. Hvala Vam na svemu.

(Telegraf.rs)