Ko je bio Gradimir Stojković? Knjigom "Hajduk u Beogradu" osvojio je celu Jugu, napisao je veliki broj romana

Književnik Gradimir Stojković, koji je preminuo u 78. godini, ostavio je veliki trag. Bio je najčitaniji je prozni dečji pisac u poslednjih 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije.

Tokom svog života napisao je veliki broj knjiga, a neka njegova ostvarenja imala su više izdanja. Pre svega, sa "Hadukom u Beogradu" ne napravio, može se reći, čudo, budući da je velika pomama vladala za ovim književnim remek-delom.

Preporučujemo

"Hajduk u Beogradu" je imao preko dvadeset izdanja, uz tiraž preko 500.000 primeraka. Pesme i priče Gradimira Stojkovića bile su prevođene na engleski, francuski, italijanski, nemački, ruski, slovački, bugarski, rumunski, mađarski i makedonski jezik.

Rodio se 3. marta 1947. godine u banatskom selu Mramorak kao mlađi sin u porodici učitelja. Od malena je pokazivao da je veliki književni talenat. U trećem razredu Gradimir osvaja svoju prvu nagradu za književnost, Zmajevu nagradu za pesmu.

Godine 1963. dobija nagradu za pesmu na konkursu poezije mladih Vojvodine, koji raspisuje pančevačka biblioteka. U žiriju su te godine bili Miroslav Antić, Đorđe Vlajić i Miloš Nikolić.

Gradimir prvi put objavljuje pesmu u listu Pančevac. Iste godine snima prvi amaterski film, a narednih godina još nekoliko, za koje dobija nagrade na festivalima širom tadašnje Jugoslavije. U filmovima je najpre bio scenarista i snimatelj. Dobija drugu, potom i prvu nagradu za pesmu na Konkursu poezije mladih Vojvodine. Objavljuje pesme po listovima i časopisima tadašnje Jugoslavije. Počinje da piše za list Pančevac.

Gradimir Stojković 1965. godine upisuje studije elektroenergetike na Tehničkom fakultetu beogradskog Univerziteta, koje ubrzo napušta. Iste godine sa dve pesme je zastupljen u zborniku Osuđeni na nežnost, objavljenom u Pančevu. Narednih godina dobija prve nagrade za pesme na Konkursu poezije mladih Vojvodine. Snima i nekoliko autorskih amaterskih filmova. Nakon tri godine, 1968. upisuje se na Višu pedagošku školu u Beogradu, odsek opštetehničkog obrazovanja.

Višu pedagošku školu završava 1970. i zapošljava se u beogradskoj OŠ „Đura Daničić” kao nastavnik osnova tehnike. Počinje da se bavi dečjim filmom i osniva Foto-kino klub u školi, a potom i Atelje mladih talenata. Fotografije i filmovi dece kojima je mentor osvajaju brojne nagrade u Jugoslaviji i inostranstvu. Kao nastavnik radi sve do 1995. godine. U međuvremenu, u teškim i sumornim danima 1993-94. radi za UNICEF i OKSFAM programe za decu Hajde da se igramo po izbegličkim centrima Srbije.

Po napuštanju posla nastavnika nakratko se zapošljava u marketingu kompanije Bel Padžet, gde osniva i uređuje dečji časopis Deci Bel, ali već sledeće godine zapošljava se u Biblioteci grada Beograda, u opštinskoj biblioteci „Laza Kostić” na beogradskoj opštini Čukarici. Vodi tribine Branko Ćopić (književnost za decu) i Među javom i međ snom (književnost za odrasle), sve do njihovih ukidanja 2004. godine. U penziju odlazi 2010. godine. U međuvremenu radi na medijskom opismenjavanju nastavnika u nevladinoj organizaciji Medijafokus. Održava preko 2 hiljade književnih susreta sa decom Srbije, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Mađarske i Rumunije.

Izdavačka kuća „Vuk Karadžić” iz Beograda objavljuje 1985. godine njegov roman za mlade "Hajduk u Beogradu", koji biva nagrađen nagradom Politikin zabavnik. U narednim godinama ovaj roman doživljava brojna izdanja, tiraž od nekoliko stotina hiljada primeraka i biva više od petnaest godina najčitanija knjiga za mlade po bibliotekama širom zemlje. Objavljuje brojne romane za mlade, zbirke pesama i pripovedaka. Postaje jedan od najtiražnijih i najčitanijih pisaca za mlade. Dobija brojne književne nagrade. Godine 2017. brisan je sa spiska Udruženja književnika Srbije. Godine 2022. postaje član Srpskog književnog društva.

Od 2010. godine, kada je premijerno izvedena, u Pozorištu lutaka u Nišu izvodi se predstava „Hajduk u Beogradu“, po tekstu Gradimira Stojkovića, a u režiji Milana Mađareva. U predstavi igraju glumci Pozorišta lutaka. Takođe, počeo je da se snima i film "Hajduk u Beogradu", po njegovom legendarnom delom, gde glume Sloboda Mićalović, Dragan Mićanović i drugi.

Tokom života napisao je veliki broj romana.

Romani

Rat Novakov i mir (1983; nagrada „Dragojlo Dudić” za roman u rukopisu 1982. godine)

Hajduk u Beogradu (1985; nagrada za najbolje književno delo namenjeno mladima „Politikin zabavnik” 1985. godine)

Hajduk protiv vetrenjača (1989)

Hajduk sa druge strane (1991; nagrada za najbolje književno delo za decu „Neven” 1991. godine)

Sve moje gluposti (1995; nagrada za najbolje književno delo za decu „Neven” 1995. godine, nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 1997. godinu)

Želim (1996)

Buba (1997)

Kopao sam dubok zdenac (1997; nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 1998. godinu)

Hajduk na Dunavu (1998; nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 1999. godinu)

Prvi (1999)

Hajduk čuva domovinu (2000; nagrada dečjeg žirija „Dositej” za 2000. godinu)

Hajduk ostaje Hajduk (2001; nagrada dečjeg žirija „Dositej” za 2001. godinu)

Hajduk u četiri slike (2002; nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 2002. godinu)

San (2002; nagrada Večernjih novosti „Gordana Brajović”za najbolju knjigu namenjenu deci u 2002. godini)

Hajduk iz Beograda (2003; nagrada dečjeg žirija „Dositejevo pero” za 2003. godinu)

Hajduk po Himalaji (2005)

Maja u oblacima (2005; nagrada Zmajevih dečjih igara „Rade Obrenović” za najbolji roman namenjen mladima u 2005. godini)

Raduj se, mladiću (2008)

Svako mora jednom (2010; 2. deo romana Raduj se, mladiću)

Ja kao ti - ti kao ja (2011)

Grad (2013)

Posao za dečake a ponekad i za devojčice (2014)

Niko nas nije hteo (2014; 3. deo romana Raduj se, mladiću)

Na bregu kuća mala (2016,nagrada dečjeg žirija „Dositej” za 2017. godinu )

Peta devojčica, Marja (2018,nagrada dečjeg žirija „Dositej” za 2019. godinu )

Ne brinite za sutra (2020)

Sve moje ludosti (2022)

Zbirke pripovedaka

Ono vreme (nagrada dečjeg žirija „Dositej”, 1997)

Sastavni deo života (2004)

Tri Ezopove basne od Gradimira Stojkovića (2008)

Vrlo kratko: imam jednu tajnu (2010, plaketa „Mali princ“ Tuzla 2011. godine)

Jednom ja tako imam jednu tajnu (2011)

Ezopove basne po novoj modi (2013)

I niko ni da primeti (2021)

Knjige poezije

Potomak ravnice (1969)

Tuđa vrata (1972)

Skupo doba (1976)

Pesme (1979)

U ovom šašavom životu (1991)

Plava postelja (1997)

Ko se ovde folira (1998)

Potomak ravnice - izbor (2002)

Čardak bez zemlje bez neba (2017) (nagrada "Momčilo Tešić" 2017)

Kao što to obično biva (2020)

Izbor poezije i proze

Bolje vas našli (zajedno s Dragomirom Ćulafićem, 2002)

Jednom ja tako/Glavom kroz zid (2005)

(Ne)uspela šala („Srebrno Gašino pero” za najduhovitiju knjigu, 2005)

KBSZ knjiga (2006)

Možda večeras (2007)

Priručnici - koautor priručnika:

Pars pro toto (medijska pismenost za nastavnike osnovnih škola)

Čitati medije (multimedijalni projekat za medijsko opismenjavanje)[5]

Takođe je bio dobitnik brojnih nagrada.

Dragojlo Dudić za 1982. godinu

Politikin zabavnik za 1985. godinu

Vukovo pero za 1991. godinu za poeziju

Književna nagrada Neven za 1991. i 1995. godinu

Nagrada dečjeg žirija Dositejevo pero za 1997, 1998, 1999, 2002. i 2003. godinu

Nagrada Dositej Obradović za 1997, 2000, 2001, 2017 i 2019. godinu

Nagrada „Matija Ban“ 1998. godine za književno stvaralaštvo

Nagrada Zmajevih dečjih igara za stvaralački doprinos izrazu u književnosti za decu u 1998. godini

Nagrada Festivala pesnika za decu „Bulka” 1999. godine

Zlatno Gašino pero 1999. godine za ukupno stvaralaštvo (Festivala humora za decu u Lazarevcu)

Zlatno zvonce popularnosti - Novi Sad 2004. godine

Nagrada Rade Obrenović Zmajevih dečjih igara za najbolji roman namenjen mladima za 2005. godinu

Plaketa Malog princa, Tuzla, 2005. i 2011. godine

Zlatni ključić Smederevskih pesničkih jeseni, nagrada za životno delo za 2007. godinu

Zmajev pesnički štap Zmajevih dečjih igara za 2008. godinu

Povelja Zmajevih dečjih igara za izuzetan doprinos stvaralaštvu za decu, bezgraničnu odanost svetu detinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama za 2015. godinu.

Nagrada NAISSA Medijana festivala dečjeg stvaralaštva i stvaralaštva za decu, za sveukupan doprinos književnosti za decu, za sva vesela, razdragana i lepršava detinjstva, Niš, 2018. godine.

Nagrada Momčilo Tešić za sezonu 2017/2018, za knjigu pesama, Požega 2018. godine.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedia/Gradimir Stojković)