Lopušina: "Enciklopedija srpske dijaspore" je kruna mog posla

Pisac i novinar Marko Lopušina izjavio je da je kruna njegovog posla trotomna "Enciklopedija srpske dijaspore", koju je objavio Službeni glasnik.

Na promociji u ispunjenoj knjižari "Geca Kon", Lopušina je rekao da je enciklopedijom želeo da sačuva od zaborava "Srbe, borce za nacionalni identitet, tradiciju i institucije", pre svega Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).

Preporučujemo

Lopušina se prisetio kako se krajem sedamdesetih godina u Štugartu prvi put suočio sa našim gastarbajterima i političkom emigracijom, i da se tada zarekao da ća pisati o Srbima i njihovom životu u tuđini.

"Za četiri decenije sam ostvario svoju misiju i postao sam čovek koji je ujedinio Srbe", naveo je Lopušina.

Govoreći o knjigama enciklopedije "Srbi u prekomorskim zemlјama" (2016), "Srbi u evropskim zemlјama" (2021) i "Srbi u balkanskim zemlјama" (2024), Lopušina je naveo da danas ima 2,5 miliona Srba u 159

država.

"To je druga Srbija, često bogatija i uspešnija nego naša matica. Tamo imamo 50.000 uvaženih intelektualaca i 20 svetskih šampiona", ocenio je Lopušina.

Prema njegovim rečima, treća, završna knjiga enciklopedije govori da su Srbiji bili branioci, zaštitnici Evrope od Turske imperije.

"Nama su Austo-Ugari priznali status branilaca. Zahvaljujući SPC smo dobili državnost i škole, ali ne i status nacionalne manjine u Austriji, tu je prevagnuo neki politički faktor", rekao je Lopušina.

Naglasivši da je uvek Srbe u matičnim zemljama i u rasejanju smatrao jednim nacionalnim bićem, sa jednom kulturom i identitetom, Lopušina je dodao da ga je uvek vređalo što "majka Srbija nije uvek imala materinjski odnosila prema iseljenom narodu".

"Često je umela da bude i maćeha. Naši ljudi su tamo podjednako srećni kad kažu Srbija i većina njih pati što nisu u Srbiji, svi žele da se vrate jednog dana", naveo je Lopušina.

Predsednik Matice srpske i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dragan Stanić je istakao da je Lopušina primer kako iz novinarskog esnafa dolaze ljudi koji rade kapitalna dela u srpskoj kulturi.

Lopušina je se u "Enciklopediji srpske dijaspore" se pozabavio srpskim iseljeništvom, što je za Stanića "tema koja je beskrajno dragocena".

"Ovo što Lopušina radi je osvetljavanje celokupnog iskustva koje pomaže da se naše iseljeništvo integriše u zajednicu ovde", naglasio je Stanić.

Prema njegovim rečima, od ličnosti je Lopušina uključio u enciklopediju, različite po profilu i ideološkom opredeljnju, tu su znameniti gradonačelnik Sent Andreje Evgenije Dumča i episkop Danilo Krstić.

Prema njegovim rečima, "Enciklopedija srpske dijaspore" donosi priče o Čakovu, danas u Rumuniji, gde je kuća Dositeja Obradovića, kao i o porodici Tekelija ili o manastiru Hilandar.

Stanić je podsetio da Matica srpska priprema "Srpsku enciklopediju", sa Zavodom za udžbenike i Srpskom akademijom nauka i umetnosti, "pod teškim uslovima", uz povremene finansijske injekcije.

Iako su "problemi vrlo veliki", Stanić je ocenio da "Gospod neće dati da 'Srpska enciklopedija' bude uništena".

"Enciklopedije nas konstituišu, kao ovo što je Marko uradio, i pokazuju gde su Srbi, kuda su otišli i šta je sa njima bilo kasnije", naglasio je Stanić.

Profesorka Geografskog fakulteta u Beogradu Danica Šantić je rekla da su mnogo naučili od Lopušine, odnosno da mnogi naučni radovi navode njegova dela kao bibliografske odrednice.

Šantić je dodala da je rad Lopušine "jako važan jer nemamo zvanične podatke o našim ljudima u inostranstvu", a potrebno je o tome napraviti baze podataka i povezati se sa našim ljudima u inostranstvu.

Prema njenim rečima, knjige "Enciklopedije srpske dijaspore" pružaju bogatu građu sa puno odrednica, i predstavljaju "novo poglavlje u izučavanju naše dijaspore".

Profesorka srpskog jezika u Beču i predsednica Austrijsko-srpskog kulturnog društva "Vilhelmina Mina Karadžić“ Svetlana Matić je upozorila da je potreban sistematski pristup kako bi se za mnogobrojnu srpsku dijasporu utvrdilo tačno gde živi i koliko je ima.

"Zahvaljujući Lopušini, koji je najbolji pznavalac srpske dijaspore i osluškuje naše želje, potrebe, htenja i probleme, Srbija može da se upozna sa nama koji smo duži vremenski period van matice", naglasila je Matić.

Prema njenim rečima, "Enciklopedija srpske dijaspore" je značajno delo, a Lopušina "svima u rasejanju daje smernice".

(Telegraf.rs/Tanjug)