Marinko Arsić Ivkov: Posvećujem ovu nagradu svima onima koji veruju da knjige govore istinu

Svečano uručenje 71. NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman objavljen u 2024. godini na srpskom jeziku održano je 3. februara u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Ovogodišnji laureat je Marinko Arsić Ivkov za roman “NGDL” (Niški kulturni centar), a nagradu mu je uručio prošlogodišnji laureat Stevo Grabovac. Odluku o laueratu doneo je žiri u sastavu Aleksandar Jerkov (predsednik), Adrijana Marčetić, Tamara Mitrović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

Arsić Ivkov: Posvećujem ovu nagradu svima onima koji veruju da knjige govore istinu

Marinko Arsić Ivkov rekao je, nakon što mu je uručena NIN--ova nagrada, da će se zahvaliti se jednim kratkim tekstom.

"Posvećujem ovu nagradu svima onima koji veruju da knjige govore istinu, koji u njima nalaze odgovore na svoje nedoumice i utehu za svoje traume i bolove. Koji u njima nalaze sve ono što ne mogu da nađu u životu. Posvećujem je svakom pojedinačnom čitaocu, jer verujem da on čitanjem dopunjuje roman. Posvećujem je svojoj hrabrosti što sam se uprkos svim velikim delima svetske književnosti usudio da i sam nešto napišem. Posvećujem je svom kukavičluku zbog koga sam se, sklanjajući se od životnih izazova i nedaća, utočište nalazio u književnosti, češće kao čitalaca a ređe kao pisac. Posvećujem je svim onim divnim i ružnim trenucima iz života koje sam pretočio u prostu književnu metaforu", rekao je on.

Posvećujem je, dodao je Arsić Ivkov, svojim najbližima koji su trpeli sva ona zapostavljanja i nepravde koje donosi pisanje knjige.

"Svi znamo da je u celokupnoj svetskoj književnosti bilo malo srećnih pisaca, ali ne znamo da je možda još manje njihovih najbližih bilo srećno. Posvećujem je svim svojim započetim rukopisima, koje nikada neću završiti, a u koje sam polagao tolike nade. Rukopisi su kao i nada, samo magla u rukama, sve dok se ne pojave pred čitaocima. Nema knjige bez korica. Posvećujem je svim onim lepim trenucima, uživanjima, odmorima, lenčarenjima koje nisam doživeo jer sam ih žrtvovao književnosti i pisanju. Posvećujem je napravdi prema svima onim piscima koji nisu dobili ovakvu nagradu, a značajna su imena savremen srpske književnosti i koji su je zaslužili pre nego ja", rekao je Arsić Ivkov.

Kako je naveo, nagradu posvećuje i jednom, za njega najvećem, izdavaču - Niškom kulturnom centru, bez koga ne bi dobio nagradu i bez koga roman ne bi doživeo ovoliku popularnost.

"Posvećujem je rodnom selu Staparu u Bačkoj. Ne samo zato što sam u njemu rođen, što nad njim od vajkada lete golubovi i što u njemu vazduh miriše na istoriju i na književnost, već i zato što je u njemu rođen moj stariji drug i pisac Miroslav Josić Višnjić koji je rodnom selu doneo prvu NIN-ovu nagradu. Posvećujem piscu i bibliotekaru Aleksandrijske bioblioteke Kalimahu, čije sam reči napisane pre više od 22 veka kao pisac oduvek imao na umu. Debele knjige su veliko zlo. Na radost čitalaca nisam napisao ni jednu debelu knjigu", rekao je ovogodišnji laureat.

Posvećujem je, dodao je Arsić Ivkov, i rodonačelniku romana Servantesu koji je likom Don Kihota jednom za svagda formulisao filozofiju književnog junaka - sam protiv svih.

"Nema u čitavoj književnosti ni autentičnog junaka ni velikom romana bez ovog servantesovskog načela. Ono je primenjeno i u mom nagrađenom romanu. Posvećujem je Dostojevskom koji je u "Zlim dusima" savetovao piscima kako da se ponašaju kad izađu pred publiku: "Čuvajte se da ne preterate, čuvajte se da ne postanete dosadni, vodite računa o vremenu". Zato je na kraju posvećujem tački, tom najmanjem ali i najvećem znaku interpunkcije. Alfi i omegi bez koje ne može da postoji ništa na ovome svetu. Tačka. Hvala vam".

NIN-ovu nagrade kritike za najbolji roman objavljen u 2024. godini na srpskom jeziku dobitniku Marinku Arsiću Ivkovu uručio je prošlogodišnji laureat Stevo Grabovac: "Meni je čast i zadovoljstvo da uručim nagradu gospodinu Marinku Arsiću Ivkovu", rekao je on.

Jerkov: Roman NGDL postavlja nekoliko važnih pitanja

Predsednik žirija Aleksandar Jerkov rekao je da roman NGDL postavlja nekoliko važnih pitanja, a da je jedno od njih vezano za odnos književnosti prema raspadu države.

"NGLD-a Marinka Arsića Ivkova, ovogodišnjeg dobitnika NIN-ove nagrade, postavlja nekoliko različitih pitanja vezano za odnos književnosti prema raspadu države i društvenim sukobima. Roman NGDL, iza ovog ciničnog naslova, krije se poruka "Ne daj golubu da leti", oblikuje vrlo neobičnu sliku sloma jedne epohe i besmisla građanskog rata prošlog veka. Šta to znači usred društvene krize danas? Dok na sto metara nas na platou traje veliki protest studenata i univerziteta. Da li nas i književnost brani tako što razobličava svako zlo i, kako se mislilo još od antike, oblikuje ono što je dobro, istinito i lepo? Da li nam je zato književnost u posuvraćenim vremenima i usred društvenih previranja, neophodna?", naveo je Jerkov i dodao:

"Svako vredno književno ostvarenje je doprinos čovekovoj borbi da svet i samoga sebe učini boljim. To je borba koja traje od vajkada i nikada ne prestaje - od Agore do Platoa, od Homerovih heroja do komičnih junaka Marinka Arsića Ivkova, koji se poziva na Odiseja i time se ruga i samome sebi. Kritička svest najvrednija je onda kada obuhvati samu sebe. Zato se autor NGDL-a na kraju narugao i istim naslovom NGDL i podnaslovu avanture jednog golubara, koji je napisao navodno neki Radivoj Perić Đus. Kada se u Kišovom Peščaniku govorilo o pisanju romana Peščanik, bilo je tu udvajanje poznato od Homera i Servantesa koji je nazvan čistim romanom. Za razliku od Kišove tragične autoreferencijalnosti, susret romana sa samim sobom kod Marinka Arsića Ivkova je komički, burleskni, karnevalski. Junak koji kroz ratni besmisao traga za svojim srpskim golubom visokoletačem, predstavio nam je svet devedesetih u šaljivom i ciničnom kaleidoskopu", rekao je predsednik NIN-ovog žirija.

Sama kritička svest, dodao je Jerkov, ne bi romanu donela nagradu, već su za to bile potrebne poetičke vrednosti kao što su komično, humorno, grotesktno, cinično i sarkastično.

"U jednoj godini u kojoj je bilo nekoliko vrednih dela, još tri su ušla u najuži izbor, a nekoliko romana već ostvarenih pisaca i nekoliko prvih i drugih knjiga mladih stvaralaca su zavredele pažnju i su zavredele pažnju i ravnopravno su konkurisale za nagradu. U godini u kojoj su posthumno objavljeni romani Dobrila Nenadića i Gorana Petrovića, Goranova Palata stoji uz njegova remek dela i antologijske priče, nije trebalo, po mom mišljenju, da za možda pola žirija bude sporno da li posthumno objavljena dela treba uvrstiti u izbor i da li treba da učestvuje u izboru ili ne. NGDL je dobio nagradu, međutim, zbog vedrog humora. Za razliku od neke vrste mračnog talasa, ako smem tako da ga nazovem, romana Basare, Kecmanovića i Matijevića, Arsić Ivkov je napisao knjigu koja otvara prostor za vedrinu podsmeha i izrugivanja", ukazao je Jerkov Najbolja odlika ove proze je, dodaje, što izaziva smeh koji oslobađa.

"Izazivajući smeh roman prevazilazi nedostatke kao što možda ponavljanje ili neka preterivanja. Komični roman kakav je NGDL, ostaje tokom dva veka istorije srpske književnosti u senci tragičnih romanesknih zahvata, iako je Sterijinim "Romanom bez romana" srpska književnost vrlo rano dobila komično remek delo oslonjeno na Servantesa, Sterna i Vilanda. Nizu od Jakova Ignjatovića, Stevana Sremca i Rastka Petrovića, do Basare i Matijevića, Marinko Arsić Ivkov pridružuje NGDL prepun poruge i sprdnje, da upotrebim Vukovu reč. Podsetivši na Gogolja i Servantesa, zbog koga se raniji roman Arsić Ivkova zvao Bački Don Kihot, pisac je jasno naznačio liniju ovog komičnog romana. NGDL je roman putovanja i lutanja, pikarska proza bez srećnog razrešenja i umirujuće poruke. Vedri humor koji u njemu preovlađuje, učiniće međutim, da ova proza ne ostavlja težak utisak", predočio je Jerkov.

To, istakao je, pomaže da se drugačije suočimo sa kataklizmom devedesetih, u kojoj je izgubljen veliki simbolički kapital stican ustancima, oslobođenjem od Turaka i oblikovanjem države.

"Simbolički kapital srpske istorije uvećan je balkanskim ratovima i svetskim sukobima u kojima nismo zabasali na krivu strane istorije. Naprotiv. Zabasali smo i izgubili se u vreme posle pada Berlinskog zida, i još uvek lutamo. Ponekad čak i kao junak ovog romana. Važna su takva dela, jer nam pokazuju kako moć književne imaginacije može da prevaziđe nerazrešene protivrečnosti. Dakle, nije sve ni u duhovitosti, šali, poruzi i smehu, i čuđenju pred sposobnošću da se sve izvrne i dovede u pitanje. Važna je celina jedne vizije", naveo je predsednik NIN-ovog žirija.

Važna su takva dela, dodao je, jer nam pokazuju kako moć književne imaginacije može da prevaziđe nerazrešene protivrečnosti.

"Dakle, nije sve ni u duhovitosti, šali, poruzi i smehu, i čuđenju pred sposobnošću da se sve izvrne i dovede u pitanje. Važna je celina jedne vizije. Ona u ovom romanu zavisi od toga da li će se u potpunosti osetiti i doživeti simbolika goluba, šaljiva naznačena raspravom o istoriji goluba i golubarstva od Vavilona do Tesle. U pozadini ostaje figura goluba od Nojeve barke do Kolumba, ili književni luk od Zole koji je lovio golubove na simsu svog prozora, do Veljka Petrovića, pomenutog u romanu koji je napisao Golubicu sa crnim srcem, oblikujući neukrotiv i više nego zagonetan lik mlade junakinje. Da bi sve bilo neobičnije, od Veljkove bačke priče do danas, prošlo je tačno sto godina. Ponekad toliko treba da se promeni književni kod, i da je jedan simbol dobije sasvim drugi smisao. Priča Veljka Petrovića razvija stari motiv golubice koja prati Afroditu. NGDL je nešto sasvim drugo", rekao je Jerkov.

NGDL je, predočava Jerkov, nešto sasvim drugo, jer metaforu uteklog goluba mira, prikazuje kao težnju za letom u visinu, iako tamo na nebu ne vreba spasenje.

"U praznini čovekovog života, svaka ljubav, pa i ona golubarska - spasonosna je sama po sebi. U hrišćanstvu je Sveti duh sišao golubovik, to je luk od mira do spasenja, dok je u samom korenu evropske religije golub vezan za prenos mističke osnove vere iz Egipta u Dudonu, drugo najvažnije grčko svetilište pored Delfa. U treperenju hrastovog lišća i letu ptica, videla se čovekova sudbina. Roman ne mora o svemu tome da pripoveda, to je podloga na kojoj metafora potrage za srpskim golubom visokoletačem, dobija dodatnu težinu. Tako se od istorije ideje i istorije čitavog sveta, stiže do bačkih Stapara. Ili od Agore do Platoa. Stapar je od danas jedno i jedino takvo mesto koje ima dve velike nagrade. Miroslav Josić Višnjić, takođe iz Stapara, odakle je i Marinko Arsić Ivkov, dobio je NIN-ovu nagradu 1990. godine za 'Odbranu i propast Bodroga u sedam burnih godišnjih doba'. Danas poluzaboravljenu, što nije pravičan književni istorijski ishod, ali jeste pravično da to u ovoj prilici kažem, prekidajući više od 40 godina svog ćutanja o ovom nepodnošljivom piscu. Ima nas, Srba iz Bačke, koje ovo može da nasmeje i pomalo nasmeje, što nije lako posle novosadske, dakle bačke tragedije, koja nam se ovih meseci usadila u duše. I na koju ne može da pristanemo kao da nam se svima nešto nije dogodilo. Sada ostavljam na čitaocima da kažu svoje. Ako se budu nasmejali, roman je zavredeo nagradu. Ako se povremeno zapitaju koliko je slika devedesetih i danas aktuelna, i to je dobro za roman, i za sve nas. Čestitam piscu", rekao je Jerkov.

Nježić: NIN-ovu nagradu čini posebno dragocenom njen izuzetan doprinos književnosti

Urednica kulture NIN-a Tanja Nježić rekla je da nije tajna da ljudski život čini učinjeno i neučinjeno.

"Nije tajna da čoveka čini ono što čita. Na stranicama nagrađene knjige srešćete, recimo, opasku da je sreća bila najtraženija i najdeficitarnija roba. Ili da nije lako nositi lepotu. Ona je kao vatra - dobar sluga, a zao gospodar. Pa, valja promisliti o tome. Ono što NIN-ovu nagradu čini posebno dragocenom i vrednom jeste njen zaista izuzetan doprinos književnosti. Na razne načine. Između ostalog ona pobuđuje veliko interesovanje kod onih za koje se zapravo piše - publike. Dobra literatura pomaže ljudima da se otrgnu od pasivnosti, da iskristališu svoju misao, svoj stav, pruži utočište kada se čovek oseti usamljeno... O tome šta sve pruža nagrašeni roman rećiće predsednik žirija Aleksandar Jerkov", rekla je Nježić.

Timofejev: Velika i najvažnija nagrada za roman godine

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Aleksandar Timofejev rekao je za njega veliko uzbuđenje kao novinara koji je godinama pratio dodelu NIN-ove nagrade, a da je sada prvi put imao priliku da prati rad žirija i gleda kako dolazimo do velike i najvažnije nagrade za roman godine.

“Zahvalio bih se žiriju, predsedniku i članovima. Divno je bilo raditi sa vama, idemo dalje. Zahvalio bih se i urednici kulture NIN-a Tanji Nježić bez koje sve ovo ne bi bilo ni blizu, ali i Stevu Grabovcu, laureatu od prošle godine koji je došao da dodeli NIN-ovu nagradu Marinku Arsiću Ivkovu”, rekao je Timofejev.

Svečanost dodele NIN-ove nagrade u Zadužbini Ilije M. Kolarca, koja 4. februara obeležava 93 godine Velike sale, otvorila je kompozicijom “Pozdrav ljubavi” Edvarda Elgara mlada čelistkinja Petra MIljković, dobitnica brojnih nagrada na međunarodnim i republičkim takmičenjima, u klavirskoj pratnji Dobrile Miljković.

(Telegraf.rs)