Hroničar vremena: Svečano obeleženo 90 godina nedeljnika NIN

Svečana proslava povodom 90 godina nedeljnika NIN održana je u atrijumu Narodnog muzeja u Beogradu, u prisustvu brojnih zvanica iz javnog, kulturnog i poslovnog života Srbije

Na obeležavanju velikog jubileja NIN-a govorili su vlasnica i generalna direktorka Jelena Drakulić Petrović, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Aleksandar Timofejev i urednica kulture Tanja Nježić.

Emitovana su i dva dokumentarna filma - o istorijatu najstarijeg nedeljnika na Balkanu, kao i o Mitri Mitrović, istaknutoj istorijskoj ličnosti koja je podržala obnovu NIN-a 1951. godine. Svečanost je uveličao vokalni ansabl "Ars Sonore", predvođen dirigentom Bojanom Radivojević.

NIN je tokom devet decenija prošao kroz sve turbulencije vremena, a činjenica da ih je preživeo i nadživeo, sačuvavši ime i ugled, govori da nije bio samo hroničar tog vremena, već i njegov tumač. NIN je posmatrao svet nekad menjajući ugao gledanja, ali trudeći se da uvek ostane na strani istine i uvek, ali uvek – prateći najvažnije, ključne događaje.

Ako nije na stranicama NIN-a – kao da se nije desilo. Po naslovnoj strani NIN-a mogli ste razvrstati bitno od nebitnog. NIN je uvek pisao sa stavom i gotovo nikad nije ćutao.

Devedeset godina NIN-a jeste devedeset godina istorije. Ali i malo šire od toga i malo dublje od toga. Jer kada listate stranice NIN-a, od onih požutelih do ovih od najmodernijeg papira, vi ne pratite samo hronologiju skoro čitavog jednog veka, već i dobijate odgovore na sva pitanja o njemu: ko, šta, gde, kada i, što je najvažnije za jedan nedeljnik – zašto i kako.

Svečanom jubileju NIN-a, najstarijeg nedeljnika na Balkanu, prisustvovali su brojni predstavnici kulturnog, javnog i poslovnog života Srbije, predstavnici diplomatskog kora, medija, kompanija...

Vlasnica i generalna direktorka Jelena Drakulić Petrović rekla je da su u bogatoj istoriji NIN-a, promene sastavni deo ovog hroničara vremena.

“Trajanje je prva asocijacija ovakvog jubileja. Trajanje kao življenje, postojanje, odolevanje i svakako - menjanje. U bogatoj istoriji NIN-a, promene su sastavni deo ovog hroničara vremena. A promena kao takva, pre svega u vlasništvu NIN-a, nosi ono što osećam svakoga dana. Tu neopisivu težinu odgovornosti, pritisak očekivanja i lepotu naizgled nemogućeg - da se uzdignemo iznad onoga što možemo nazvati “viškom istorije”, iznad vrtloga naše ere i ostanemo svoji, verni slobodi mišljenja i rasuđivanja, istinski dobroj književnosti. Neostrašćeni i objektivni, samoodrživi, i moderni u skladu sa novim vremenom”, rekla je Drakulić Petrović.

Ona je rekla da odgovore na sva pitanja uvek možemo naći u prošlim vremenima i iznova fantastičnoj činjenici da se istorija ponavlja.

"Ideja da se u NIN-u nađe nespojivo, zapravo i nije nova. Ovaj značajan jubilej je prilika da se osvetli lik i delo žene koja je zaslužna za ponovno pokretanje NIN-a nakon drugog svetskog rata. Mitra Mitrović je prvi posleratni ministar kulture i obrazovanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Ona je pisac, autor i osnivač Jugoslovenskog Dramskog pozorišta, žena koja je udarila temelje u prosveti i kulturi, partizanka iz Požege, borac za ženska prava… Mitra je dala vetar u leđa za ponovno pokretanje i bez te bezuslovne političke podrške, pitanje da li bi bilo NIN-a danas", rekla je, između ostalog Drakulić Petrović, najavljujući dokumentarni prilog o Mitri Mitrović, "ženi koja je pokretanjem NIN-a odlučila da život provede nemirno, ali u miru sa svojim idealima".

Glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Aleksandar Timofejev rekao je da je biti deo NIN-a ogromna odgovornost.

“Mnogo istorije na jednom mestu. I ogromna odgovornost. Da li sam ja kao 27. glavni urednik dostojan svih tih ljudi, njihove mudrosti, veštine i hrabrosti. Kažu da su NIN-ovce, kad je časopis postao deo Politike, tamo pežorativno zvali 'gospoda iz NIN-a'. U stvari zaista su bili gospoda, baš gospoda. Pokretali su ono što niko nije, kopali dublje i išli stalno do granica onoga što se u to doba smelo. I preko toga. Bilo je u ovih devedeset godina uspona i padova. Uspona, držim mnogo više, mada su i padovi bili bolni, ali neka se njima bave džangrizavi istoričari”, rekao je Timofejev.

On je rekao da redakcija NIN-a kroz sve što radi pokuša da doprinese da nam danas izgleda bar malo bolje nego juče, a sutra malo bolje nego danas.

“Uz tim prekaljenih novinskih vukova i fotografa, pa mladih kolega koji tek stasavaju ali kvalitet se uveliko vidi, naš sajt koji se za kratko vreme vinuo u visine milionskih pregleda i video produkciju koja će tek reći šta ima. Lako je meni da radim, živim, uživam i naravno učim. Jer svi stalno učimo u ovoj našoj integrisanoj redakciji. Redakciji NIN-a, kažem sa ponosom klanjajući se svima koji su ikada radili u njemu”, zaključio je Timofejev.

Urednica kulture NIN-a Tanja Nježić rekla je da je velika čast biti na toj poziciji, a da se obaveza i odgovornost podrazumevaju.

“S jedne strane zbog onoga što jeste istorija NIN-a i njegove legendarne rubrike, od čega po nešto znamo kao činjenice a najveći deo zapravo nosimo u krvotoku. Jer je postalo i ostalo deo naših života u kojima se, ni ne znamo na koje sve načine, pretapaju prošlost i budućnost tvoreći sadašnjost, i obrnuto u raznim smerovima. Najveća imena su je stvarala”, rekla je Nježić i dodala:

"S druge strane, zbog onoga što kultura u užem i širem smislu - jer nije ona samo umetničko stvaralaštvo, pre svega je način mišljenja - jeste, i za one koji za nju iz ovih ili onih razloga ne mare. A ona je i detektor i odraz i korektiv vremena u kome nastaje, spremna da društvu saspe istinu u lice. Ona je ta koja je okrenuta i posvećena onom najboljem u čoveku. Njene su tanane a zapravo granitno znažne niti osnov vrednosnog sistema koji je uvek i uporište i ishodište. Jer, ključ je vrednosni sistem, ostalo su posledice”, rekla je Nježić.

Kroz muzički vremeplov, koji je obuhvatio period od prvog broja NIN-a pre devet decenija, vokalni ansabl "Ars Sonore" je izveo svečane pesme “Jugoslavijo” Nikole Hercigonje sa tekstom Mire Alečković i pesmu

“Hej Sloveni” himnu SFRJ, Savezne Republike Jugoslavije i kasnije i Srbije i Crne Gore. Nakon toga, izveli su i “Bože pravde” koja je bila sastavni deo himne Kraljevine Jugoslavije a sada je i zvanična himna Republike Srbije, i na kraju himnu Svetom Savi “Uskliknimo s ljubavlju” s obzirom na to da je danas Savindan, praznik Srpske pravoslavne crkve.

Nakon hora, prisutni su imali priliku da pogledaju dva dokumentarna filma - o 90 godina dugoj istoriji NIN-a, a potom i dokumentarni film o Mitri Mitrović, ženi koja je zaslužna za ponovno pokretanje NIN-a nakon drugog svetskog rata.

Mitra Mitrović je prvi posleratni ministar kulture i obrazovanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Bila je pisac, autor i osnivač Jugoslovenskog Dramskog pozorišta, žena koja je udarila temelje u prosveti i kulturi, partizanka iz Požege, borac za ženska prava. Mitra je dala vetar u leđa za ponovno pokretanje i bez te bezuslovne političke podrške, pitanje da li bi bilo NIN-a danas.

Za sam kraj svečanosti, hor je izveo numere “novog talasa” - Bajagine pesme “Tišina” i “Verujem, ne verujem”, i pesme EKV-a “Ljubav” i “Zemlja”.

(Telegraf.rs)