Zaharije Orfelin bio je jedinstveni autor srpske kulturne istorije

Srpski prosvetitelj Zaharije Orfelin, jedinstveni autor srpske kulturne istorije, jedan od najučenijih Srba 18. veka, umro je pre 240 godina, 19. januara 1785.

Bio je polihistor, pisac, leksikograf, istoriograf i bogoslovski pisac, prevodilac, izdavač, kaligraf i bakrorezac, kartograf, član Umetničke akademije iz carskog Beča, čak enolog, botaničar.

Preporučujemo

Pre nekoliko godina Orfelinovo delo, dvotomnu Istorija Petra Velikog, venecijansko izdanje iz sedamdesetih 18. veka, londonska aukcijska kuća Sotbi procenjivala je na 40 do 50.000 britanskih funti.

Zaharije Orfelin rođen je 1726. u Vukovaru. Zna se da mu se otac zvao Jovan. Porodično prezime bilo je najverovatnije Stefanović.

Školovao se u Budimu, Beču, potom, pretpostavlja se, u Novom Sadu.

Prvo delo koje je objavio bio je jedan bogoslovski tekst 1758. Godine, u Karlovcima. U to vreme nalazio se na položaju sekretara karlovačkog mitropolita Pavla Nenadovića, koji se na tronu titularnih arhiepiskopa u Sremskim Karlovcima nalazio od 1749. do 1768. Prethodno je bio episkop gornjokarlovački i aradski.

Iz Srema se potom zaputio u Banat, gde službuje kod vladike Vićentija Jovanovića Vidaka u Temišvaru, ondašnjem središtu brojne i dobrostojeće srpske zajednice.

Iz Temišvara otići će docnije u Veneciju, drevnu slobodnu pomorsku republiku, koja je tada bila važno središte publikovanja srpskih knjiga. U Veneciji radi kao korektor u štampariji, što je podrazumevalo i izdavačku delatnost, Dimitrija Teodosija, Grka koji je objavio čak četrdesetak knjiga namenjenih Srbima. Za prilike 18. veka, to je bila zamašna produkcija.

Istoričari književnosti ocenjuju da je Orfelin bio verovatno najvažniji srpski poeta 18. veka. Zna se za više njegovih pesama. Najvažnijom se smatra njegova poema "Plač Serbiji" koja se pojavila 1761. Reč je o pozivu na nacionalno buđenje, sa natrunom protivljenja politici Beča.

Godine 1768. u Veneciji je objavio "Slavenoserbski magazin". Bio je to prvi časopis ne samo u istoriji srpske kulture nego uopšte na slovenskom jugu.

Štampan na 96 stranica, sadržao je devet celina, Orfelinov predgovor "Predislovie", moralne i poučne savete, deo namenjen deci, pouke iz medicine, više epigrama, nešto zabavnog štiva, i u završnom delu šest prikaza knjiga.

Odavno je uočeno da je uređen po uzoru na glasilo Ruske imperijalne akademije.

Njegov predgovor na 13 stranica sadržao je pojašnjenje izdavačevih težnji i uverenja. Jovan Skerlić tumačiće, preko stotinu godina potom, da je Orfelin već tim tekstom, oličenjem prosvetiteljskih načela među Srbima, podigao sebi trajan spomenik u istoriji srpske kulture. Zanimljivo je takođe da je naglasio da jezik publikovanih tekstova nadalje mora biti razumljiv savremenicima. Iako je koristo crkvenoslovensku terminologiju Orfelin je u tom smislu bio preteča Vuka Karadžića.

Godine 1767. objavio je bukvar namenjen srpskoj deci, koji je drugo izdanje imao 1797. Dugo se smatralo da je to najstariji bukvar u Srba.

Danas se međutim zna da mu je prethodio Bukvar inoka Save Dečanca, objavljen maja 1579. takođe u Veneciji, u štampariji Đulijana Rampacetija.

Godine 1772. Orfelin objavljuje "Žitije Petra Velikog". Obimnu, dvotomnu publikaciju, u kojoj je izrazio divljenje prema imperatoru koji je reformisao njegovu zemlju. Reč je istoriografskom pristupu visokog nivoa, sa elementima kritičnosti koja je postala standard u nauci stotinu godina potom.

Delo je takođe objavio Dimitrije Teodosije, uz pomoć tadašnjeg ruskog poslanika u Veneciji Pana Maruzija.

Zanimljivo je da se njegovo objavljivanje hronološki poklapa sa podizanjem poznatog spomenika Petru Velikom u Petrogradu, sazdanom po zamisli Katarine Velike.

Naredno izdanje bilo je pritom i ilustrovano, uključivalo je i kartografske priloge. Već 1774. ono je objavljeni i u Petrogradu, u Rusiji.

Godine 1783. u Beču je objavio "Večiti kalendar", koji je uz pouke i podatke koje takve publikacije podrazumevaju, uz obimna tumačenja, sadržao i odeljak o astronomiji.

Autor je i dela "Veliki srpski travnik". Tumačio je važnost približno 500 biljaka, lekovita svojstva, kao primenjivati terapije i slično.

Uspelo mu je da napiše i jedan udžbenik latinskog jezika.

Godine 1783. takođe u Beču objavio je knjigu "Iskusni podrumar". Osim uputstava, tehnika, vezanih za spravljanje i čuvanje vina i podrumarstva, u njoj se nalaze i recepti za dezertne napitke, uključujući i danas čuveni karlovački bermet.

Zaharije Orfelin jedan je od prvih srpskih kaligrafa i kartografa. I na tom polju bio je sasvim izuzetan. Izradio je niz prelepih baroknih bakroreza, s duhovno nacionalnom tematikom.

Njegov bakrorez Svetog Save neretko se reprodukuje i postao je gotovo opšte poznat.

Radio je i grbovnike, likovna rešenja za knjige, portrete, pejzaže, alegorijske figure, što je delimično publikovano 1777. u delu "Kaligrafija" nakon čega je pozvan u članstvo bečke Umetničke akademije.

Iako na likovnom nivou njegova dela spadaju u barok, ono što je pisao sadrži i elemente doba baroka i vrednosna načela klasičnog evropskog prosvetiteljstva.

Zaharije Orfelin ovaj svet napustio je u Novom Sadu 19. januara 1785, usamljen i zapostavljen. Imao je 58 ili 59 godina.

Njegova lična biblioteka, navodno sa više hiljada naslova, završila je u fondu karlovačke mitropolije.

Važnost ukupnog Orfelinovog dela za srpsku kulturu je nemerljiva.

(Telegraf.rs/Tanjug)