“10 portreta i 10 razgovora” pisana 60 godina: Autor otkrio intervjue sa nekim od najvećih srpskih pisaca

"Ova knjiga rezultat je ambicije da se razuđeni i često zamršeni svet književnosti objasni kroz dijalog, kroz razgovor sa našim velikim, danas školskim piscima, u vreme njihove pune zrelosti. Razgovori su vođeni u periodu kad je književnost bila važna, kad je literatura bila bitan element kulturnog i društvenog života. Novine su tada bile nešto ozbiljnije i imale su razvijenije i bogatije kulturne rubrike. Te rubrike mogle su da podnesu duže intervjue s piscima - danas tu povlasticu imaju samo neki političari i estradne zvezde - da ne kažem polu prostitutke", rekao je novinar i pisac Milivoje Pavlović koji je svoju knjigu "Deset portreta i deset razgovora" prikazanu na 67. Međunarodnom sajmu knjiga pisao dugih 60 godina.

Preporučujemo

“10 portreta i 10 razgovora” u izdanju Službenog glasnika, knjiga je koja na savremen način vraća u sećanje i razjašnjava dileme života ljudi koji su bili crem de la crem srpske književnosti 20. veka.

Osim zanimljivih razgovora, od kojih neki nikada nisu objavljeni, sa neverovatnim piscima i pesnicima 20. veka, ova knjiga nudi i sadržaj koji je primamljiv mlađim generacijama. Na početku svakog poglavlja nalazi se QR kod koji vodi na link gde možete čuti autore kako govore o svom delu ili recituju neku svoju pesmu.

- Meni je posebna čast jer je ovo velika nacionalna saradnja na polju književnosti, otpočela još sa Danilom Kišom. Preko 40 godina bavim se obrazovanjem i ideja da se napravi jedna ovakva knjiga pala mi je na pamet jer mladi danas vole brzo. Ne vole da čitaju i vole da se sve završi u tridesetak sekundi. Ova knjiga to nudi, ali i približava velikane srpske književnosti mladima. Ipak ovo je i knjiga za uživanje, jer nike isto kada neko recituje Crnjanskog i kada čujete njegov hrapav glas kako govori “Lament nad Beogradom” - istakao je Mladen Šarčević, generalni direktor “Službenog glasnika” i dodaje da je ovo delo sazrevalo i nastalo iz ozbiljnog rada Milivoja Pavlovića.

Ova knjiga posebnu pažnju književne javosti privlači i zbog svoje neobične vrste. Književni razgovori, odnosno intervjui, kao književna vrsta nisu priznati u teoriji srpske književnosti.

- Književni intervju, nije prznat u teoriji književnosti, međutim oni postoje kod nas skoro 200 godine. Joakim Vujić uradio je prvi intervju 1829. Godine, Milićević je nastavio sa tom praksom 60 godina kasnije, 1889. godine, a zatim je Ćosić to uveo kao praksu 1920. godine. U našoj književnosti ima više od 500 dela književnih razgovora, a knjiga Milivoja Pavlovića, možda je i najbolja od njih - istakao je Jovan Pejčić.

Milivoje Pavlović se zahvalio na prelepim komplimentima koje je dobio od svojih kolega i sagovornika, a zatim je istakao da značaj ovih knjiga leži i u tome što su mnogi od ovih razgovora poslednje javne reči određenih pisaca.

- Dobrici Ćosiću ovo su bile poslednje javno izgovorene reči, posetio sam ga 2 nedelje pred smrt, stigao je čak i da ih autorizuje. Slično je bilo i sa Kišom, sa njim sam razgovarao pre nego što je dobrovoljno otišao u izgnanstvo u Pariz ili Skenderu Kulenoviću sa kojim sam razgovarao pre nego što ga je ubila lažna vest da je dobio NIN-ovu nagradu - istakao je.

Koliko je ova knjiga bila teška za pisanje, Milivoje je sažeo u jednoj duhovitoj rečenici “Ništa nije tako bajato kao jučerašnje novine, rekao je Pulicer, a ajde sad vi napravite knjigu sastavljenu od jučerašnjih novina”.

Čini se ipak da je autor uspeo u svojoj nameri i da će ova knjiga tek dostići svoj vrhunac, a Milivoje je mlađim kolegama ostavio u amanet da nastave njegov put.

- Naravno, sa ovim godinama i iskustvomn, ja bih možda uradio i bolje intervjue od ovih koje imate u knjizi. Ali tih ljudi više nema - sem Todorovića, a i on se umorio i oboleo, toliko da ne može ni da dođe na Sajam knjiga - pa ostaje da se za nove žurnalističke i književne vrednosti intervjua izbore mlađe kolege. Od mene jedva i ovoliko, a ko može bolje - široko mu polje - zaključio je.

Razgovor o knjizi zatvorio je još jedan od velikana srpske književnosti, ili možda bolje reći poezije - Ljubivoje Ršumović, koji je i sam istakao značaj ovog dela Milivoja Pavlovića, a zatim je publiku, u kojoj su se između ostalih nalazili i predsednik Matice Srpske Dragan Stanić, narodni poslanik odbora za kulturu i redovni član SANU -a Todor Stevanović, počastio prelepim stihovima koje je osmislio za ovu priliku.

(Telegraf.rs)