Miklja: Pišem roman Ukidanje čoveka, to je egzistencijalna tema

Novinar i pisac Dušan Miklja je u knjizi "Galerija - zatvoreno zbog popisa" dao prostor ljudima koje vlast nije promenila, prisetio se susreta sa ličnostima poput Monike Viti, Kurta Valdhajma i Simona Vizentala, a trenutno radi na romanu egzistencijalne teme - "Ukidanje čoveka".

Miklja je rekao da su u aktuelnoj "Galeriji", 45. knjizi koju je napisao u karijeri, prostor zaslužile "ličnosti koje vlast nije promenila, svi znamo da je takvih ljudi malo", poput predsednika Italije Sandra Pertinija (1896-1990) ili Angole Agostina Neta (1922-1979), ali i austrijskog lovca na naciste Simona Vizentala (1908-2005).

Preporučujemo

Istakvši da su takvi ljudi zaslužili njegovo poštovanje jer su se klonili vlasti, Miklja je naveo primer Pertinija koji "nije dopuštao nikome da bilo šta plati za njega", a "narod je obožavao što je delovao verodostojno".

Kao dugogodišnji novinar Tanjuga Miklja je živeo u zemljama u kojima je "bio izložen mnogim, ne sasvim bezazlenim iskušenjima, koja su bila dragocena", kao što je bio odlazak na front u doba borbe protiv kolonijalizma u Africi.

"Kad sam otputovao u Nigeriju, bilo je tu novinara Asošiejted presa, Frans presa, Tajmsa. Oni su zakupili avion, a ja nisam mogao da zakupim ni bicikl. A front je bio 200 kilometara daleko. I oni su me velikodušno poveli sa sobom, ali se pokazalo da se dobročinstvo isplati", prisetio se Miklja.

Na frontu je komandant federalnih snaga Crni Škorpion (1936-2014) hteo da razgovara samo sa Mikljom, "možda zbog ugleda Jugoslavije u to vreme".

"Rekao sam: 'Ne brinite ništa, ja ću vam ispričati razgovor'. I bili su iznenađeni, da neko može da bude prisan sa Crnim Škorpionom. To svoje obećanje sam ispunio. To što su oni bili velikodušni prema meni je bilo korisno i za njih, vratilo im se", naveo je Miklja.

Tokom pregovora o miru između rivalskih pokreta u Angoli dogovor je bio da ne daju nikakve izjave novinarima, ali je Neto izlazeći sa jednog od sastanaka primetio Miklju i "prekršio je taj dogovor, sa dragocenim obaveštenjima o toku tih pregovora".

Nakon što je to bilo objavljeno, Neto je zvao Miklju i rekao mu da mu saborci zameraju i da nije trebao da mu to ispriča, pošto su tekst preneli brojni svetski listovi i agencije, "ali kao u igri pokvarenih telefona".

Prema njegovim rečima, "svi su malo nešto dodali i oduzeli", pa je Tajms stavio naslov "'Neto: Rat sa Zairom", dok on to nije rekao, već samo da se Zair meša u pregovore i da ima neke svoje interese.

Miklja nije imao nikakav dokaz šta je ko govorio, jer nije snimao razgovor, ali je shvatio da je Neto "stvarno u neprilici".

"Gerilac, budući predsednik Angole, pesnik, a na drugoj strani beznačajan novinar, jasno kome bi verovali. Ali kakav je čovjek bio Neto? Gledamo se i on razmišlja i kaže: 'Rekao sam'. Ja kažem: 'Ipak ste to rekli?' On kaže: 'Rekao sam'. Na svoju štetu", naveo je Miklja.

Prema njegovim rečima, par godina kasnije na godišnjicu nezavisnosti Angole u glavnom gradu Luandi, Neto ga je primetio u poslednjem redu zvanica, prišao mu i izljubio se sa njim.

"Bio sam tronut. Znači, njih vlast nije promenila, zato su i u tom odeljku 'Galerije'. Jedno je biti gerilac kad se niko ne zanima previše za tebe, a drugo kad si predsednik i kada svi žele da budu u tvojoj blizini", primetio je Miklja.

Za Miklju je Vizental bio zanimljiv "zato što je u njegovom birou u Beču bio haos, kao kada je Bog stvario svet".

"On je bio čovek za koga bi pre pomislili da je činovnik u nekom katastru, a ne najčuveniji lovac na naciste", naglasio je Miklja.

U razgovoru o pokretu Nesvrstanih predsednik Zambije Kenet Kaunda (1924-2021) je u jednom trenutku ponudio Miklji, kao dopisniku Tanjuga, da umesto toga radije priča kako ga je jurio lav, i poverio mu da u njegovoj vladi "ne može biti niko ko ne zna da peva".

"Pa kaže: 'Moj otac je bio misionar, pevali smo liturgijske pesme. I da bi neko bio član moje vlade, morao je da zna da peva. To je bio manje više razgovor sa Kaundom. Pričali smo o njegovom životu, detinjstvu, a naravno pomenuli i nesvrstanost, koja je trebalo da bude glavna tema", rekao je Miklja.

U Italiji je razgovarao sa glumicom Monikom Viti (1931-2022), koja je isprva bila puna podozrenja, a inače bila je "fantastična ličnost i u najboljem smislu te reči narodska žena".

"Obično novinari koji dolaze kod filmskih diva se interesuju za njihove privatne živote, da li su se razveli ili nisu. Međutim, razgovor je bio potpuno drugačiji. Bio je ozbiljan razgovor o Italiji i o prilikama u svetu. I onda se ona odkravljivala i to je bio lep susret", prisetio se Miklja.

Igrom slučaja, u jednoj seoskoj birtiji u Italiji Miklja je imao priliku da prisustvuje skupu starih revolucionara, među kojima je bila i Adelom, ćerka kubanskog revolucionara Če Gevare (1928-1967), sa kojom ima sliku kako su zagrljeni.

Prilikom jednog susreta u Mogadišu vođa Somalije Mohamed Sijad Bare (1909-1995) je prvo rekao Miklji da ne voli novinare.

"Pitam zašto. Pa kaže: 'Zato što izmišljate'. Još uvek sam ponosan na taj odgovor - rekao sam: 'Ima raznih predsednika i raznih novinara'. I on se onako trgne, dopalo mu se to i onda nastavimo", naveo je Miklja.

Za austrijskog predsednika i kasnije čelnika Ujedinjanih nacija Valdhajma (1918-2007), Miklji je Vizental bio rekao da tokom Drugog svetskog rata kao nemački oficir "nije bio baš neki zločinac, nije bio toliko važan, iako je bio u Solonu u vreme isporuke Jevreja u koncentracione logore".

"Valdhajm je inače bio prijatelj sa Titom (predsednikom Jugoslavije Josipom Brozom), i na Brionima je bio skup bivših državnika, među njima i Valdhajm. I kaže: 'Sad ću vas odvesti u biblioteku gde smo najradije ja i Broz svraćali'. Biblioteka je vinski podrum. To govori u jednom detalju o karakteru Valdhajma. Bio je pribavio sve koristi koje je mogao da pribavi. To ne zvuči ni najmanje pohvalno", naveo je Miklja.

Sa višegodišnjim iskustvom boravka u Njujorku, Miklja je rekao da je to "kao džinovsko saće, grad jedne manijačke, neobuzdane aktivnosti koja je danonoćna u doslovnom smislu te reči".

"Trebalo je mesec dana da se naviknem samo na sirene, hitne pomoći, vatrogasaca i policije. To je grad koji pati od visokog krvnog pritiska", ocenio je Miklja.

Prema njegovim rečima, u Sjedinjenim Američkim Državama je "najvažniji profit - znači novac".

"Čak kad vas brodom voze i pokazuju znamenitosti Njujorka, ne govore koja muzika se izvodi u Karnegi holu (Carnegie Hall), u Metropoliten operi, nego svaku zgradu procenjuju po tome koliko je u nju uloženo. Znači, vodič ocenjuje prema materialnoj, a ne prema duhovnoj vrednosti", ocenio je Miklja.

Putovanja po svetu, na kojima je stigao i do dalekog istoka Rusije, Miklji su donela "veliko duhovno bogatstvo, koje se pokazalo vrlo korisno za književnost".

Miklja trenutno radi na romanu "Ukidanje čoveka", čija je tema "središnja, geopolitička, ali i lična, intimna" i egzistencijalna.

"Moral nije više istorijska, čak je sad arheološka osobina. A to je lako dokazivo. Imam otisak da sve što se dešava se prihvata, i mislim da to nije dobro, jer to ide ka pretvaranju ljudi u stvari", naveo je pisac.

Prema njegovim rečima, ne shvata se dovoljno da će "polovina zaposlenih izgubiti posao, i da veštačka inteligencija može da zaključi da postoji višak ljudi na zemlji, da nema potrebe da bude toliko".

"Tema od ogromne važnosti. Jer mi primećujemo i u umetnosti da sve više prevladava estrada. Zašto prevladava? Zato što je ona isplativija za vlasnike estrade", naveo je Miklja.

(Telegraf.rs/Tanjug)