Predstavljanje prvog kola Izabranih dela Svetislava Basare 17. septembra u knjižari "Geca Kon"

Predstavlјanje prvog kola Izabranih dela Svetislava Basare, biće održano 17. septembra, u 11.00 časova, u knjižari „Geca Kon“ (Knez Mihailova 12, prvi sprat).

O knjigama će, osim autora, govoriti Jasmina Vrbavac, Petar Arbutina i Gordana Milosavlјević Stojanović.

Preporučujemo

Prvo kolo Izabranih dela Svetislava Basare u izdanju Službenog glasnika čine romani: Dnevnik Marte Koen, Džon B. Malkovič, Uspon i pad Parkinsonove bolesti, Srce zemlјe i Početak bune protiv dahija. Kolekcija je skloplјena u dosluhu sa autorskim principom neočekivane konstrukcije, što znači da romani nisu birani po hronologiji, niti po popularnosti ili važnosti koju su im odredili kritičari, već basarijanski neobjašnjivo, ali tačno, dajući presek kroz vreme i prostor književnog i stvaralačkog puta jednog od naših najčitanijih pisaca. Uvod u svaki roman napisali su najbolјi poznavaoci Basarinog dela Jasmina Vrbavac, Milјenko Jergović, Nenad Šaponja, Petar Arbutina i Marjan Čakarević.

DNEVNIK MARTE KOEN

Roman je moguće čitati i u širem kontekstu, već poznatom basarijanskom vidokrugu interesovanja o resagledavanju velikih ideja u istoriji, dok se neki od motiva, poput ideje da su bolest i zdravlјe u istoriji često menjali mesta, čine odveć poznati, kao i istorijski likovi (Niče, Jakob Beme, Frojd, a ponekad zaluta i lik iz prethodnog romana, Parkinson). Akcenat je u ovom romanu ipak na ocu psihoanalize Sigmundu Frojdu, koji je predstavlјen kao lični analitičar Marte Koen. Jedan od Martinih identiteta preuzeće lik iz poznatog Frojdovog slučaja, pacijentkinja Elfrida K., a poslužiće Basari za obračun sa idejom psihoanalize.

Jasmina Vrbavac

DžON B. MALKOVIČ

Pripovedajući izvan sistema konvencionalnog poimanja pojavnog, tragajući za granicama metafizičkog, a otkrivajući tekst kao izveštaj o rastakanju kako ličnosti, tako i stvarnosti junaka, Svetislav Basara i u romanu Džon B. Malkovič, naoko rimejku prethodnog romana, u seriji životnih mistifikacija, koncentrisano i usredsređeno vodi svog čitaoca u prostore svekolike stvarnosne sumnje. Pomoću srednjovekovne sholastike i mistike, psihoanalize, modernih strahova i paranoidnih mistifikacija, strategije lјubića i konceptualističkih projekata, te istorije i zaboravlјene ideologije roka, ovaj pisac u romanu Džon B. Malkovič ispisuje jednu od svojih najtipičnijih knjiga.

Nenad Šaponja

USPON I PAD PARKINSONOVE BOLESTI

Ovaj je roman kombinacija male povijesti života i rada D. L. Parkinsona, te njegovih teorijskih i revolucionarnih tekstova, i svjedočenja i pripovijesti slavnih i manje slavnih suvremenika, recimo Vladimira Nabokova ili duha poginulog turskog oficira Mehmeta Alija Muratoglua. Već negdje na početku pisac objavlјuje svoj prezir prema poštivanju vremenskih i kronoloških zadatosti i zakonitosti. To što se nešto u takozvanoj stvarnosti dogodilo prije nečega drugog ne znači ništa i ni na koji se način ne odnosi prema istinitosti kauzalnih veza. Ono što se zbilo u budućnosti vrlo često ostavlјa poslјedice u prošlosti. To je neobično važna pouka za čitatelјe ne samo ovoga romana nego i cjelokupnog narativnog, romanesknog Basarinog djela, i ona je među zakonima Basarine naracije.

Milјenko Jergović

SRCE ZEMLjE

Svetislav Basara kao vrhunski mistifikator, učenik velikog vavilonskog adepta H. L. Borhesa, u ovom romanu oživlјava „kiparske dane“ Fridriha Ničea, koji nikada nogom nije kročio na ovo mediteransko ostrvo. Metodom „trganja za izgublјenim rukopisom“ originala, odnosno argentinskog izdanja ovog romana, on otvara jednu perspektivu fikcionalizacije, a s pogovorom srpskom izdanju, odnosno storijom o Ničeovoj praunuci, zatvara sasvim drugu perspektivu jer između ove dve „lokalizacije“ izvornog rukopisa ničeanski brkovi postaju ne samo paradigma „volјe za moć“, od čije se harizme neće spasti ni Josif Visarionovič Stalјin, Kemal Ataturk, Vagner, Frojd, Lu Salome... pa čak ni Svetislav Basara, već i ubedlјiva parabola o patološkim strastima, večnom obnavlјanju i preoblikovanju zla u svetu koji se gasi u utopističkim konceptima svojih „usrećitelјa“.

Petar Arbutina

POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA

Stupivši na tle rezervisano samo za pisce sa najvećim nacionalnim ambicijama, a to je epoha Prvog srpskog ustanka, Basara je čitaocima podastro svet sa same ivice istorijske stvarnosti, čitluke, čibuke, divanhane, hanume i sahibije, svet kudikamo bliži bajkama iz Hilјadu i jedne noći nego bilo kakvoj realističkoj interpretaciji i prezentaciji…

Ono što je u Početku bune protiv dahija bilo različito u odnosu na dotadašnju Basarinu prozu jeste naglašenija linearnost u pripovedanju, kao i metaistorijski komentar na kraju romana, koji prilično jasno razdvaja autora od onoga što je napisano. U osnovi, Početak bune protiv dahija jeste povest sastavlјena od dva kraća romana, od kojih se u prvom romanu prati sudbina gazde Uzun-Gvozdena Avakumovića, u vreme Karađorđa i Miloša, dok je drugi roman u vezi sa istorijom Bajine Bašte i okoline nekoliko godina pred Prvi svetski rat. Ove dve celine dopunjuje i zaokružuje kratka, ali ubitačna povest Srbije u poslednje dve decenije, kao neka vrsta istorijske odjavne špice, u kojoj, razumlјivo, glavnu ulogu ima poznata ličnost – Čitluk Sahibija, poznat i pod imenom Palikuća.

Marjan Čakarević

(Telegraf.rs)