Književni klub Romanipen: Papusza i Berberski – kontrasti romske poezije

U Književnom klubu Romanipe, prilikom analize romske poezije, focus je bio na pesme Bronislawe Wajs Papusza i Slobodana Berberskog. Ova imena su dobro poznata svakome ko je barem malo upućen u romsku književnost.

Na ovom sastanku, razmatrane su Papuszine pesme "Krvave suze" i "Siromašna sam Romkinja" kao i

Preporučujemo

Berberskijeve pesme "Vrelo" i "Odlazak brata Jakala". Iako su Berberski i Papusza rođeni u istom periodu, prvom, odnosno poslednjem desetleću 20. veka, njihova poezija pokazuje značajne razlike. Berberskijeva poezija odlikuje se gustim metaforama i neprozirnošću, dok je Papuszina poezija ispovedna, dokumentarna i stilistički jednostavnija.

Ispod ovih stilističkih razlika nalazi se zajednički temelj koji se odnosi na teške periode kroz koje su Romi prolazili sredinom prošlog veka. Kod Berberskog, ovaj temelj je očigledan u poslednjoj strofi pesme "Vrelo", gde piše: "Ako mi u ponoć vežu koštunjave ruke, ako mi vene budu mučki raskidali, ako mi okove budu usecali u kosti gole, neće mi otrovati vrelo za čoveka".

S druge strane, Papusza u pesmi "Krvave suze" izražava sličan osećaj kroz stihove: "Uopšte ne želim podsjećati na strašna vremena, moja duša je bolesna i spremna je za plač. Ali što da radim? Moram postati pjesnik i loših ljudi, i onih koji vole rat".

Tokom diskusije, primetili smo da, uprkos patnjama i zlu, u oba slučaja isijava univerzalna

ljudska iskra koja je čak i nadmoćna zlu koje je pretrpela. Poezija, dakle, služi kao repozitorij nade.

Papuszina pesma "Siromašna sam Romkinja" otvorila je nekoliko važnih pitanja, uključujući često

prisutan motiv "između dva sveta", koji se može primetiti i u romanu "Slike u dimu" Menyhérta Lakatosa i u poetici Jovana Nikolića. Papusza izražava želju da nauči čitati i pisati kako bi ostavila nešto iza sebe, ali je, uprkos tome što je pisanje i čitanje smatrala najvećim bogatstvom, zapravo bila udaljena iz romske zajednice. Bojeći se da će otvoriti ulaz gadžovanima i zato što nije živela tradicionalnim načinom života, Papusza je bila izopćena. Osećajući se izgubljeno između dva sveta, duševno je patila i na kraju se pomirila sa spoznajom da je njen bol razumljiv samo prirodi. Kao kontrast pesmama "Vrelo" i "Krvave suze", koje čuvaju veru u čoveka, njen život pokazuje kako su okolni pritisci ponekad presnažni da bi ih poezija mogla savladati.

Pesma "Odlazak brata Jakala" Slobodana Berberskog omogućila je različite interpretacije, od doslovnog tumačenja u kojem Jakal predstavlja starog prijatelja, do simboličkog tumačenja temeljenog na značenju imena "Jakal" i "Phureja".

Za sledeće, jesensko okupljanje Kluba, planiramo čitanje romana "Proslava" savremenog autora Damira Karakaša. Razlog za ovaj izbor je želja da se upoznamo sa aktuelnom književnom scenom, kao i Karakaševom upućenošću u romsku istoriju koja se odražava u samom romanu.

Izvor: Phralipen

(Telegraf.rs/A.N.)