Lazić: U svetu su najlepši Dečani

Autor Viktor Lazić izjavio je da je zbog devojke napisao putopisnu knjigu "Kenija: Damari divljine“, da je ogorčen cenama safarija, da su na svetu najlepši Dečani i da se sa strancima kad ne znaju engleski jezik sporazumeva gestikulacijom - na srpskom. Lazić je rekao Tanjugu da prilikom odlaska na svoja putovanja po svetu obično uzme avionsku kartu u jednom pravcu, pošto ne zna gde će ih završiti i odakle se vraća za Srbiju.

Lazić je istakao da mu je tokom boravka u Keniji najlepše iskustvo bilo krstarenje po Indijskom okreanu, pošto je šećući plažom upoznao ribara Badija, sa kojim se potom otisnuo na trodnevnu plovidbu njegovom jedrilicom.

Preporučujemo

Prilikom posete moreuzu Malaka, Lazić je upoznao brata vlasnika hotela u kome je odseo, koji je odlazio u pljačku manjih brodova. Pošto su tamošnji pirati sujeverni Lazić je morao da se pretvara da zna kako se gatanja uz pomoć kafe.

"Da gledam u šoljicu ne znam i ne mogu, ali mogu da smislim da će mu biti dobro i uspešno, i kažem ono što bi želeo da čuje", naveo je Lazić.

Prema njegovim rečima, žitelji sela uz obalu nemaju osnovna sredstva za život, pa im prolazak bogatih brodova predstavlja veliki izazov, i uzimaju hranu i novac, a mornari to tretiraju kao neku vrstu dogovorenog reketa.

Upozorivši da u glavnom gradu Najrobiju "ima puno ljudi koji mogu da vas opljačkaju", Lazić se prisetio nesporazuma kada je primetio da ga ulicom prati desetak ljudi, ali se ispostavilo da su to radnici turističke agencije željni da mu ponude safari.

Lazić je dodao i da mu je prilikom obilaska jednog arheološkog nalazišta "majmunče otelo ključeve od automobila", pa je usledila jurnjava za njim po džungli.

Navevši da ima dosta siromašnih, Lazić je dodao da "u Keniji gledaju na belce kao na trule bogataše i pokretni bankomat", i da je u toj zemlji teško sklopiti iskreno prijateljstvo.

"Kenija je problematična, kao i niz drugih zemalja, gde ne možete lako uspostaviti iskrena prijateljstva. Ne znate šta se iza krije, da li će vas iskoristiti, jer su dosta siromašni", naveo je Lazić.

Pošto je na ulici upoznao devojku Eli, Lazić je ne znavši kako da joj se udvara slagao da piše knjigu o Keniji i da mu treba neko da mu pokaže grad.

"Tri dana je provela sa mnom i ubila se da mi pokaže bogatstvo svoga grada.

Posle nekoliko godina me pitala da li je objavljena knjiga o Keniji. Tako me postidela da sa zaista seo i napisao knjigu", rekao je Lazić.

U Najrobiju je Lazić razgovarao sa američkom ambasadorkom Prudens Bušnel (Prudence Bushnell) tokom čijeg mandata je 1998. godine teroristička organizacija Al-kaida izvršila bombaški napad na ambasadu.

"Ostala je da radi u ambasadi. Imala je poziv da se vrati u Ameriku. Nije htela. Želela je da pomogne prijateljima Amerikancima i porodicima ljudi koji su poginuli. I Kenijcima među kojima je bilo jako mnogo poginulih i povređenih", napomenuo je Lazić.

Navevši da se izuzetno divi Bušnel koja je morala tokom karijere da se dokaže u muškom sveti diplomatije, Lazić je dodao da su teroristi ambasadu kao metu odabrali zato što je na njenom čelu bila žena.

"Želeli su da napadnu zapadni sistem vrednosti gde se ženama dozvoljava da budu ambasador. Zastrašujuća priča", ocenio je putopisac.

Lazić je u Keniji, koja dobrim delom živi od turizma, bio posebno "ogorčen na cene safarija", smatrajući da je divljina deo prirode, čiji obilazak ne treba mnogo da košta.

"Da ne možete da uđete u šumu, a da ne platite neku suludu cifru, meni je to zaista problematično. Dve trećine planete sebi nikada to ne može da priušti i to je suštinska nepravda", istakao je Lazić.

Prema njegovim rečima, da se uđe u savanu u okviru nekog nacionalnog parka košta od 75 do 100 dolara po danu.

"Bez tri dana u tom parku ne možete mnogo da vidite, zato što je to ogroman prostor po kome su rasute životinje, i morate da ih tražite", napomenuo je Lazić.

Priznavši da su i u savani najopasniji ljudi, Lazić je dodao da bi bez postojanja nacionalnih parkova ubili sve do poslednjeg mrava, za hranu ili izradu tašni.

Upitan šta je najlepše što je video po svetu, Lazić je odgovorio da je to manastir Dečani, i da nigde nije sreo takvu lepotu i duhovnost.

"Svaki kutak planete je poseban, bogat i dragocen, a prirodno da je meni najvažniji, najlepši, ali i najgori kutak moje zemlje. Najviše sam ogorčen kad mi se nešto loše dogodi kod nas", rekao je Lazić.

Od velikih problema na koje je nailazio, Lazić je izdvojio boravak u Južnoj Osetiji 2011. godine, kada su ga usled nesporazuma uhapsili i proveo je desetak dana u kazamatu.

"Nisu bili sigurni ko sam, šta sam. Bio sam im nešto sumnjiv i dali su me na ispitivanje u ćeliju. Nastao je poprilično veliki cirkus. Prva dva, tri dana su me držali u samici, u podrumu. Namerno su isključili svetlo", prisetio se Lazić.

U ćeliji koja je bila sva od krvi prethodnih zatvorenika Laziću je bio ponuđen kaiš, da skrati "birokratsku proceduru", ali se izbavio jer je lično bio urgirao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, što je opisao u knjizi "Na vratima istoka".

Napomenuvši da se ljudi znaju zapitati koliko u njegovim putopisnim knjigama ima istine, Lazić je naveo da je "sve istina", ali se desi da nekad nešto više istakne ili da prebaci događaj u neko drugo mesto, kako ga čitaoci ne bi povezali sa nekim ličnostima.

"U tom delu o Južnoj Osetiji, svaka reč i zarez je više od 100 posto istina. Maksimalno sam dao da bude opisano tačno kako se dogodilo", naglasio je Lazić.

U tundri je Lazić upoznao policajca koji se proglasio za Isusa, u Finskoj Deda Mraza koji je tražio 25 evra za fotografisanje, dok je u Pertu kupio kola kako bi knjima prešao tokom dva meseca 20.000 kilometara australijske pustinje.

"Dogodilo se da mi je kengur udario u kola. Zaleteo se u vrata svom snagom. Otišao sam u policijsku stanicu da prijavim. Rekli su mi: 'Nisi vozio u Australiji ako ne udariš kengura. Idi sad dalje'", prisetio se Lazić.

Obišavši pola zemaljske kugle, Lazić je rekao da se svuda osećao kao kod kuće i da nikakvu razliku nije osetio u Beogradu, Vladivostoku ili Okinavi.

Bio je po mesec dana na Islandu i Grenlandu, gde na dve miliona kvadratnih kilometara snega i leda dođe 56.000 ljudi, što je "Valjevo raseljeno na 23 Srbije".

Sa znanjem engleskog, ruskog i nemačkog jezika, Lazić je otkrio da mu se najteža jezička situacija desila u centralnoj Kini, jer sagovornik nije mogao da shvati da ga ne razume.

"Nikad nisu videli i čuli stranca i za njih ceo svet govori kineski. Iako vide da ste potpuni stranac, ne prestaju da pričaju na kineskom, jer su ubeđeni da ih razumete. A ja nemam način da objasnim najosnovnije", naveo je Lazić.

Najekstremnija situacija je bila u vozu kad mu je čovek 45 minuta pričao na kineskom, a Lazić je priznao da mu je došlo da ga išamara kako bi prestao da priča.

"Na kraju sam mu pričao na srpskom, on meni na kineskom. Uzeo je papir da mi piše. Logika je bila da možda ne razumem njegov akcenat. Napisao sam mu nazad ćirilicom", prisetio se Lazić.

Od tada, Lazić na putovanjima najčešće upotrebljava srpski jezik u skladu sa izrekom "govori srpski da te ceo svet razume".

"Odem u neko pleme niko živ ne zna engleski. Zašto da se mučim sa engleskim? Bolje da im pričam na srpskom. Pri tome, moja gestikulacija je mnogo bolja i kvalitetnija na mom maternjerm jeziku. Verujte mi - to najbolje funkcioniše", naveo je Lazić.

(Telegraf.rs/Tanjug)