U knjizi "Vake se reči govoru u Mačvi" sačuvano 4.000 lokalizama

Oko 4000 lokalizama iz Mačve sakupili su Dragan M. Avrić i Miomir Filipović u drugom izdanju knjige "Vake se reči govoru u Mačvi". Obojica Mačvani, prvi po zanimanju brigadni general Vojske Srbije u penziji, a drugi novinar, bez pretenzije da budu lingivisti i sastave rečnik starih ("predošnjih") reči iz svog kraja, knjigu predstavljaju kao zapis o prošlom vremenu.

- Mi danas možemo bez ovih reči, ali one bez nas ne bi preživele, a takvu sudbinu nisu zaslužile. Mi Mačvani smo pomalo obeležni, po predošnjem "rovašeni" da nas gde god krenemo prati belega u izgovoru, pa smo i kroz knjigu to priznali. Na kraju, reči govore o nama. U njima je duhovna i kulturološka biografija Mačve, one su ujedno i male epizode iz života predošnjih Mačvana koji autentično slikaju - pojasnio je Avrić ovaj izdavački poduhvat.

Preporučujemo

Sačuvane su reči kolebara, gazda, nadničara, ratara i ratnika, pismenih i nepismenih, učitelja i đaka, sa moba, prela, njiva, iz rovova, sinoninimi za pojedine životne situacije, stanja, postupke, karakteristike ljudi... Ne zna se iz kog vremena su zapisane reči, pa su jednostavno nazvane "predošnje", odnosno pređašnje. Brojne reči nove generacije neće razumeti i svhatiti, za neke nikada nisu čuli, dosta ih se i danas koristi u komunikaciji, a zajedničko za sve je da su sačuvane u sećanju starijih Mačvana. Autori su ih godinama beležili u kafanama, prodavnicama, na slavama, svadbama, sahranama, a neke su pronašli i u književnim delima mačvanskih pisaca Janka Veselinovića, Laze Lazarevića, Mihaila Sretenovića i drugih.

- U starom mačvanskom govoru je bilo puno sinonima, pa tako za udaranje i tuču ima zabeleženo 65 izraza: devetati, žvajznuti, šopiti, izbubecati, istamburati, isprangijati, ćaušati, okajdapiti, rebnuti, marisati, devlati, otandariti i tako dalje. Naroljati se, nacevčiti, ožderati, naćefleisati, nadžidžiti, naćokati, ušljokati, ukokati… samo su neki sinonimi za pijanstvo. Bogato su se ljudi izražavali i kada su opisivali karakter ljudi pa su ostale reči: alamunja, aspida, salaukast, ludoglavan, gursuz, dandara, ošljara, položara, satanilo, čatal, ćalov - nabrajaju autori knjige.

Kada nekome prete Mačvani će reći kako će ga "provući kroz šake", kada kritikuju kažu "korača s guza na guz" ili "pošao golim dupetom u trnje", blagosiljaju sa "nebilo ti uroka", pakoste "teško, tako mu i treba", psuju lepiždrak, nešto što uopšte i ne postoji, tepaju "rano moja" ili "snago moja"...

- Ne treba da se sramimo starih reči zato što su većinom nastale i očuvane na selu. Još je Isidora Sekulić napisala 'Selo je utroba iz koje izlaze gradovi'. Svi znamo da jezik nije stajaća voda, menja se, bogati se, kruni se itd. Mnoge od mačvanskih starih reči su prešle u pasivni status, a ima dosta koje mogu i danas da traju. One mogu da budu na svojevrsnoj straži, da nam u jezik ne upada ono što nam nije neophodno i što nije bolje od našeg - rekao je Avrić.

Zapis starih reči iz Mačve ne završava se na 400. stranici knjige jer su autori ostavili nekoliko praznih da svako dopiše "svoje" reči ukoliko ih u knjizi nije pronašao.

Knjige "Vake se reči govoru u Mačvi", zajedničko autorsko delo Dragana M. Avrića i Miomira Filipovića i "Viđeniji Mačvani" čiji je autor Filipović predstavljene su na Saboru Mačvana koji je okupio veliki broj gostiju sa svih strana sveta. Pored domaćina, Milana Damnjanovića predsednika opštine Bogatić, o ovim knjigama su govorili prof. dr Anđelka Lazić, književni kritičar Mileta Aćimovć Ivkov i prof.dr Zoran Avramović, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

(Telegraf.rs)