Godišnjica smrti Jovana Skerlića: Bio je velikan srpski književnosti

Proslavljeni srpski književni kritičar, literata, profesor, urednik, Jovan Skerlić umro je pre 110 godina, 15. maja 1914.

Skerlić, umnogome neprevaziđeni arbitar literature u Srba, doživljavan je u svoje vreme kao neprikosnoveni intelektualni autoritet.

Preporučujemo

I više od veka pošto je Jovan Skerlić napustio ovaj svet, njegovi radovi, ocene, tumačenja, deluju zadivljujuće. Obim njegovog dela takođe je neverovatan, posebno imajući u vidu da je doživeo svega 36 godina.

Rođen je avgusta 1877, u Beogradu. Otac Miloš bio je zanatlija, šeširdžija.

Stasao je na beogradskom Dorćolu. Porodična kuća nalazila se na uglu Dobračine i Gospodar Jevremove ulice.

Školovao se u rodnom Beogradu, gde je okončao i studije francuskog, uključujući teoriju književnosti. Bio je đak Bogdana Popovića (1864 – 1944) poznatog estetičara.

Usavršavao se potom u Švajcarskoj, u Lozani, gde je doktorirao tezom "Javno mnjenje u Francuskoj prema političkoj i društvenoj poeziji od 1830. do 1848."

Na Univerzitetu u Beogradu predavao je sve do smrti, maja 1914, francuski jezik i književnost, a onda i srpsku književnost.

Posebno je važna njegova uloga urednika "Srpskog književnog glasnika", počev od 1905, do smrti. Tokom te decenije taj časopis postao je oličenje valjanog intelektualnog štiva. Ima ih koji drže da je ostao neprevaziđen do naših dana.

Danas, u vremenu opšteg relativizma na polju uverenja i principa, gotovo je nemoguće razumeti kakav ugled je u svoje vreme uživao Jovan Skrelić, i koliko je visoko bilo vrednovano njegovo delo, i na polju književne kritike, i kao urednika.

Šta više, kao čovek britkog uma, savršeno racionalan, sasvim neopterećen arhaizmima, verovanjima, ma kakvim vidom tradicionalnih normi, Skerlić je tako i pisao. Bio je to kristalno jasan jezik, bistar i svetao, kakva je bila i misao koja ga je stvarala.

Uz braću Popović, Bogdana i Pavla, Ljubomira Nedića, verovatno i Slobodana Jovanovića, Skerlić je bio oličenje onog što je postalo poznato kao Beogradski književni stil.

Bila je to generacija neopterećena epikom, težinom lokalizama, svim onim što nekakav nacionalni romantizam podrazumeva. Svi oni bili su oličenje ličnog i intelektualnog poštenja, izraziti sledbenici načela prosvetiteljstva, veliki i nesebični radnici.

Među njima, Skerlić je bio najviše levo opredeljen.

Podržavao je socijaldemokratsku partiju. Uopšte je držao da valja biti društveno angažovan. Nesebičan i pošten kakav je bio, nije međutim imao sreće na tom polju.

Partijskim prvacima s manirima i moralnim normama kakve je negovao smetao je u svakom smislu.

Potom je bio bliži Samostalnim radikalima, mada manje oduševljeno. Tokom dve godine bio je i narodni poslanik. Njegova skupštinska obraćanja posebno su bila usmerena protiv bezdušnosti finansijskih krugova, banaka. Zalagao se za ograničenje pre svega kamata, a onda i drugih nesolidnosti koje je na tom polju uočavao.

U osnovi, Skerlić je bio socijalista, ali nije bio sklon da se upodobi ma kakvoj partijskoj hijerarhiji, pre svega zbog potpunog ličnog poštenja.

Takođe, bio je čvrsto uvereni zagovornik jugoslovenstva. Već tada je predlagao da se ekavski uzme kao opšti standard srpskohrvatskog jezika, uz prihvatanje latiničnog pisma kao zajedničkog.

Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je februara 1910.

Kao kritičar i istoričar kulture, napisao je niz prikaza, ogleda, kritika, konačno sabranih u devet tomova pod naslovom "Pisci i knjige".

Za njegove ključne radove smatraju se "Srpska književnost u 18. veku", "Omladina i njena književnost", isto tako posebne studije, monografije o Jakovu Ignjatoviću ili Svetozaru Markoviću, takođe "Uništenje estetike i demokratizacija umetnosti".

Ostvarenje njegovog sna, Jugoslaviju, nije dočekao, ali njegova generacija jeste.

Učen, pošten, nepotkupljiv, neverovatno radan, kao da je pregoreo prerano. Imao je svega 36 kada ga je bolest savladala.

Ako za ikog važe reči velikog srpskog istoričara Radovana Samardžića da je vreme uoči Prvog svetskog rata "bilo doba kada su malenom Srbijom hodili veliki ljudi" onda je to izvesno bio Jovan Skerlić.

(Telegraf.rs/Tanjug)