Nagrada "Srpski Gonkur" pripala romanu "Tužni tigar" autorke Než Sino

V. Đ.
V. Đ.    
Čitanje: oko 3 min.
  • 0

Manifestacija "Molijerovi dani" otvorena je svečanim proglašenjem "Srpskog Gonkura", književne nagrade koja je pripala romanu "Tužni tigar" (Triste tigre) književnice Než Sino (Neige Sinno).

Svečanosti u Francuskoj rezidenciji, prisustvovali su ambasador Pjer Košar (Pierre Cochard), francuski pisac Andrej Makin, kao i ambasadori frankofonih zemalja i druge zvanice, a odluku o romanu koji će biti preveden na srpski doneli su studenti iz Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša.

U svom obraćanju zvanicama, Makin je podsetio da dodelom nagrade počinju "Molijerovi dani", nazvani po francuskom piscu Molijeru (Molier ?-1673) koji je bio univerzalni genije, i koga nosi u srcu "kao i mnogi Rusi".

Molijer se nije bojao da ukaže na sve slabosti, da razotkrije mane, a njegovo delo prepuno finesa je ukazivalo na inteliganciju koja se i danas može naći u francuskoj kulturi, istakao je pisac.

Prema njegovim rečima, među čitaocima Molijera je bio i Mihail Bulgakov (1891-1940), poznat po delu "Majstor i Margarita",  koji je napisao dva dramska komada inspirisana Molijerom - "Život gospodina Molijera" i "Bela garda".

"Bulgakova je nadahnuo Molijer tako što je crpeo njegovu odvažnost i hrabrosti da kaže ono što misli", ocenio je pisac.

Makin je ocenio da je komad koji je Bulgakov napravio po svom romanu "Bela garda" "ukazivao na sve slabosti diktature i imao je dosta antisovjetsku crtu", ali ipak je njegov najverniji gledalac bio komunistički vođa Sovjetskog Saveza Josif Visarionovič Staljin (1878-1953).

"Staljin je razumeo sve, ništa ne razumevajući. Gledao je tu dramu, pušio lulu, i nije mogao da shvati da se neko usuđuje da na tako otvoren način kritikuje sovjetsko društvo. Mogao je poslati Bulgakova u gulag, ali divio se nekom ko se suprostavljao njegovoj diktaturi", primetio je Makin.

Prema njegovim rečima, "čudesno je kod francuskog jezika i kulture što uči odvažnosti i donosi nadu "da se može reći otvoreno šta se mislimo i da se borimo za neke ideale, čak i u ova teška vremena".

U svom obraćanju, Košar je priznao da je "uvek začuđen kada se neko kome francuski jezik nije maternji, sa takvom lepotom izražava na njemu", a Makin je "simbol, poznat po prefinjenom stilu izražavanja na izabranom francuskom jeziku".

Podsetivši da je ovo treći izbor za "Srpskog Gonkura", Košar je rekao da ima lepo sećanje na prethodna dva, jer su svaki put studenti impresionirali elokventnošću i finesom izražavanja na francuskom jeziku.

Košar je naglasio da je "francuski jezik otvoren prema svim kulturama, a članice međunarodne organizacije Frankofonije su dokaz za to.

Izrazivši zadovoljstvo što su prilikom nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Francuskoj dostavljena dokumenta za prijem Srbije u ravnopravno članstvo Frankofonije, Košar je najavio da će se o tome odlučivati 4. i 5. oktobra na samitu organizacije.

Košar je podsetio da će u okviru "Molijerovih dana", u organizaciji Francuskog instituta, do 11. maja u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, pored Makina, sa čitaocima imati susrete i francuska književnica Majlis Besri i strip autor Kristijan Laks.

Iz selekcije dela za prestižnu francusku književnu nagradu "Gonkur", u konkurenciji za "Srpskog Gonkura" su se našli i "Bdeti nad njom" (Veiller sur elle) Žan Batista Andree (Jean-Baptiste Andrea), "Humus" Gaspara Keniha (Gaspard Kœnig) i "Sara, Suzan i pisac" (Sarah, Susanne et l'écrivain) Erika Renara ( Éric Reinhardt).

Član Francuske akademije, Makin je rođen u Divnogorsku, u Sibiru, a obrazovan je u duhu francuskog jezika i kulture, i poznat je po romanima "Stari kalendar jedne ljubavi", "Prijatelj Jermenin", "Arhipelag za drugi život", "Francusko zaveštanje", za koji je dobio "Gonkurovu" nagradu, i drugima.

Kako je najavljeno, razgovor sa Makinom biće priređen večeras (18:00) u Francuskom institutu u Beogradu, a druženje sa čitaocima 10. maja (17:00) u knjižari Delfi u Studentskom kulturnom centru, dok će u Novom Sadu u gostovati 9. maja (18:00) u Biblioteci Matice srpske.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: IN MEMORIAM: Dragan Marković Palma

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA