Kako je Meša Selimović govorio o pisanju: Po njemu, pisac treba da ima dve osobine

V. Đ.
V. Đ.  

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Промишљач
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • Промишљач

    13. maj 2024 | 10:18

    Читао сам све насше велике писмовнике комплетно још док сам био млад, и Андрића, и Добрицу ћосића, и Мешу Селимовића. Тад ме Селимовић није толико одухшевио мада се видело мајсторство у излагању приче, одушевљавали су ме Ћосић и Андрић, али када сам ушао у зреле године поново сам узео да читам Селимовића и тек онда сам на прави начин схватио великчину његовог писмоватељског умећа - и постао је мој најомиљенији србски писмовник. Једно је кад нешто читате док сте млади а друго у зрелим годинама, рецимо педесетим. У младости ви у хитрини видите висше површински, оно што је пред очима, а у зрелом добу дубински, оно што је измедђу редова. Зато је велике ствари добро читати двапут, кад си млад од 20 - 35, и поново од 48 до 60, рецимо. / Ово се односи исто и на читање главних вјерских књига. Главну Књигу ваше вјере морате изчитати два пута (ако сте христјанин) а осталих вјера једном и то у доби, рецимо, измедђу 30 - 45. / Моја ликчна изкуства!/

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA