Kako je Meša Selimović govorio o pisanju: Po njemu, pisac treba da ima dve osobine

Читао сам све насше велике писмовнике комплетно још док сам био млад, и Андрића, и Добрицу ћосића, и Мешу Селимовића. Тад ме Селимовић није толико одухшевио мада се видело мајсторство у излагању приче, одушевљавали су ме Ћосић и Андрић, али када сам ушао у зреле године поново сам узео да читам Селимовића и тек онда сам на прави начин схватио великчину његовог писмоватељског умећа - и постао је мој најомиљенији србски писмовник. Једно је кад нешто читате док сте млади а друго у зрелим годинама, рецимо педесетим. У младости ви у хитрини видите висше површински, оно што је пред очима, а у зрелом добу дубински, оно што је измедђу редова. Зато је велике ствари добро читати двапут, кад си млад од 20 - 35, и поново од 48 до 60, рецимо. / Ово се односи исто и на читање главних вјерских књига. Главну Књигу ваше вјере морате изчитати два пута (ако сте христјанин) а осталих вјера једном и то у доби, рецимо, измедђу 30 - 45. / Моја ликчна изкуства!/