Jadran Erčić, ''doktor za džez'', promovisao treće izdanje svoje knjige

Autor Jadran Erčić promovisao je treće, dopunjeno i prošireno izdanje svoje "Knjige o džezu", u Domu omladine Beograda (DOB), gde je povodom Svetskog dana džeza koncert održao i Kvartet Nikole Šaškovića.

Erčić je brojnim posetiocima promocije u holu DOB-a otkrio da je knjigu napisao na inicijativu svojih saradnika iz Radio Beograda, koji su mu rekli: "Mnogo znaš, sedi, pa napiši nešto".

Preporučujemo

Prvo izdanje "Knjige o džezu" je izašlo 2007. godine, a Erčić se držao koncepta "Jazz Handbook" Joаhima Ernesta Berenta (Joachim-Ernst Berendt 1922-2000), koja je "izvanredno napisana knjiga" o džezu, a prevedena je kod nas pedesetih godina.

Erčić je rekao da je svoju knjigu postavio istorijski, po decenijama, i po instrumentima, a najbolje muzičare koje je kritika uvažila koristio je kao repere za stilove i instrumente.

Kao lekaru, Erčiću je palo na pamet da piše i o bolestima džez muzičara, navevši da su "mnogi svirali u kuplerajima, imali su cerebralne forme siflisa, koji se manifestuje ludilom".

"Jureći knjigu 'Jazz And Death' Frederika Spensera (Frederick Spencer), kolege i patologa, koji je imao obdukcione nalaze muzičara, shvatio sam da su muzičari, kao i svi ljudi bolesni, ali da njihova bolest može da uslovi određene promene u stilu sviranja", naveo je Erčić.

Prema njegovim rečima, Telonijus Monk (Thelonius, 1917-1982) i Oskar Piterson (Oscar Peterson 1925-2007) su počeli da sviraju trubu, ali su zbog tuberkoloze po savetu lekera prešli na klavir.

"Zato sam napisao poglavlje o profesionalnim bolestima džez muzičara, koje se javljaju prilikom sviranja određenih instrumenata. Turbači imaju problem sa plućima i disajnim putevima, a članovi big benda obično svi ogluve", rekao je Erčić,

Dugogodišnji autor i voditelj emisije “Džez panorama” na programu Stereorame Radio Beograda, Erčić je dodao da je to "originalni doprinos osnovnog zanimanja kao lekara i higurga knjizi".

Definišući umetnst kao nešto što vas nagoni da pogledate isti film ili čujete ploču drugi put, Erčić je dodao da je "džez umetnost 20. veka koju želite da slušate ponovo".

"Svoj vrhunac je imao od 1950. do 1970. godine. Kada je tehnologija omogućavala da se sve kaže u tri minute. Posle toga je počelo razvodnjavanje, ubacivanje drugih stvari", ocenio je Erčić.

Moderator razgovora, rukovodilac Odeljenja za umetničko stvaralaštvo DOB-a Dragan Ambrozić je ocenio da je "Knjiga o džezu" originalna, jer daje priliku da čitalac shvati šta znači biti profesionalni muzičar.

"To poglavlje je zaista dramatično baca novo svetlo na sudbinu tih ljudi. Razumemo ih kao ljudska bića. To je stvarno raritet. To nisam sreo u muzičkom izdavaštvu", naglasio je Ambrozić.

Predstavnik Izdavaštva Radio-televizije Srbije Dragan Inđić je za Erčića rekao da je "doktor za džez" i napomenuo da njegova knjiga ima zanimljiv pristup sa tri celine: istorijom džeza, biografijama, odnosno enciklopedijom, a treći deo je diskografija.

Novinar Drugog programa Radio Beograda Ranko Stojilović je ocenio da je Erčić "renesansna ličnost naše kulture", kome je pri vođenju radijskih emisija bio "imperativ kvalitet".

Osim poglavlja "Džez i medicina", koje "maestralno vodi kroz profesionalne bolesti muzičara", Stojilović je istakao i delove Erčićeve knjige posvećene istoriji džeza na našem prostoru, ženama o džezu, kao i promoterima džeza.

"Knjigu o džezu" je objavilo Izdavaštvo RTS u saradnji sa Knjigom komerc.

Mladi pijanista Šašković je iz DOB-a najavljen kao "jedan od najtaletovanijih mladih džez umetnika u Beogradu", a njegov besplatni koncert u velikoj sali DOB je realizovan u saradnji sa Muzičkom školom “Stanković”, čiji je učenik na Odseku za džez.

Kvartet čine i bubnjar Nikola Banović, kontrabasista Milija Paunović, i tenor saksofonista Ljubomir Turajlija, a izveli su džez standarde iz ere bibapa i hardbapa.

(Telegraf.rs/Tanjug)